Odbacivanje ustavne žalbe zbog procesnih razloga i neblagovremenosti podnošenja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih akata. Razlozi za odbacivanje su različiti: odluka Vrhovnog suda je procesne prirode i ne tiče se prava na imovinu, žalba na nižestepene odluke je neblagovremena, a akt tužilaštva nije osporiv.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Đukanovića, Slobodana Đukanovića i Miroljuba Đukanovića, svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Đukanovića, Slobodana Đukanovića i Miroljuba Đukanovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 6982/07 od 7. decembra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 852/08 od 12. marta 2008. godine, obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. 922/08 od 27. maja 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 682/08 od 10. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Đukanović, Slobodan Đukanović i Miroljub Đukanović, svi iz Niša, su 27. februara 2009. godine izjavili ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Vrhovni sud Srbije odbacio zahtev podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu zakonitosti, jer nije podnet od strane punomoćnika – advokata. Podnosioci navode da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet od strane njihovog punomoćnika – advokata Ljiljane Mišević, koja je tokom celog postupka bila njihov punomoćnik, ističući pri tom i da je osporeno rešenje Vrhovni sud Srbije dostavio ne njima lično, već upravo advokatu Ljiljani Mišević. Podnosioci smatraju da im je na opisani način povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 682/08 od 10. septembra 2008. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 6982/07 od 7. decembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 852/08 od 12. marta 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je odredbom člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, a prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2) navedenog Zakona revizija nije dozvoljena ako je izjavljena od lica koje nije advokat, dok je odredbom člana 421. stav 2. ovog zakona za postupak povodom zahteva za zaštitu zakonitosti obezbeđena shodna primena odredbe člana 401. ovog zakona. Vrhovni sud je ocenio da su zahtev za zaštitu zakonitosti izjavili tužioci lično, koji su ga i potpisali i da je zbog toga nedozvoljen. Istaknuto je i to da je bez uticaja činjenica da zahtev za zaštitu zakonitosti sadrži faksimil advokata za koga u spisu postoji punomoćje izdato za zastupanje od strane tužilaca, ali da se ne može smatrati da je zahtev izjavio advokat, jer ne postoji njegov potpis na zahtevu. Dakle, Vrhovni sud Srbije u konkretnom slučaju nije meritorno odlučio o sadržini zahteva.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da se osporeno rešenje s obzirom na njegovu sadržinu i pravnu prirodu, koja je isključivo procesnog karaktera, ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kom je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 6982/07 od 7. decembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 852/08 od 12. marta 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da ista nije blagovremena iz sledećih razloga:

Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva protiv drugostepene parnične presude ili rešenja po zakonu nije dozvoljeno, kao što je u konkretnom slučaju zaključio Vrhovni sud odbacujući supsidijarno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe teče od dana dostavljanja podnosiocima odluke drugostepenog suda po žalbi kao poslednjem predviđenom pravnom sredstvu, odnosno od dana kada im je dostavljena pravnosnažna odluka nadležnog suda, koja se ustavnom žalbom osporava.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 27. februara 2009. godine protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 852/08 od 12. marta 2008. godine, koje su podnosioci ustavne žalbe primili najkasnije 24. aprila 2008. godine kada su podneli predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, te je, stoga, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

5. Odlučujući o delu ustavne žalbe koja je izjavljena protiv obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. 922/08 od 27. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim aktom, podnosioci ustavne žalbe obavešteni da Republičko javno tužilaštvo nije pronašlo zakonske razloge za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 6982/07 od 7. decembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 852/08 od 12. marta 2008. godine. S obzirom na to da navedeni akt predstavlja obaveštenje, te da nema karakter pojedinačnog akta kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe i koji može biti predmet osporavanja u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog procesnih razloga i neblagovremenosti podnošenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti