Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene materijalnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nenadležnost redovnih sudova za odlučivanje o uplati doprinosa za socijalno osiguranje predstavlja proizvoljno tumačenje prava i sužavanje prava na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2990/2019
16.03.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A . iz Viče kod Lučana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. A . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 2694/18 od 15. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 2694/18 od 15. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž1. 531/18 od 17. maja 201 8. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. A . iz Viče kod Lučana podneo je Ustavnom sudu, 22. marta 2019. godine, preko punomoćnika M . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 22. aprila 2019. godine, protiv rešenja Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 2694/18 od 15. novembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 . i člana 3 6. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstavljaju integralni deo zarade, zbog čega spadaju u kategoriju prava iz radnog odnosa, pa je, imajući u vidu Zakon o uređenju sudova, pogrešan zaključak revizijskog suda da postupanje po tužbi kojom je traženo da se poslodavac obaveže da uplati ove doprinose ne spada u nadležnost redovnih sudova. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da se donese nova odluka o reviziji izjavljenoj protiv označene drugostepene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac M. A , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Ivanjici protiv tužene Republike Srbije – Ministarstv o unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije Čačak – Odeljenje u Guči , kojom je tražio da se obaveže tužena da u korist tužioca uplati nadležnom fondu doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a na osnovu zarade po osnovu neredovnosti u radu – prekovremenog rada, rada noću, rada u dane državnih i verskih praznika i po osnovu pasivnosti , dosuđenih tužiocu na osnovu presude Osnovnog suda u Ivanjici P1. 18108/10 od 28. oktobra 2015. godine, za određeni period, te da mu naknadi parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 531/18 od 17. maja 2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da mu se isplate troškovi žalbenog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 2694/18 od 15. novembra 2018. godine prihvatio odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, te je ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i odbacio tužbu tužioca.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da stanovište nižestepenih sudova nije pravilno; da se , prema članu 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koja se odnose na poreska oslobođenja, olakšic e i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju ; da po članu 69. istog z akona, kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju; da iz citiranih odred bi proizlazi da je oblast doprinosa upravn a materija ; da bi redovan sud bio nadležan , potrebno je da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna uprava prihoda nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa; da s obzirom na to da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. Zakona o parničnom postupku), te da je o zahtevu odlučivao apsolutno nenadležan sud, što predstavlja bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo donete odluke i tužbu tužioca odbacio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14 ) propisano je : da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.) .

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16 i 113/17) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama člana 105. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14 ) propisano je: da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2.).

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ( „Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12, 8/13, 47/13, 108/13 i 6/14) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove – poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.);

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US RS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13 i 108/13 ) propisano je: da osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, kao i da stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode pos la, a može iznositi najviše 50% (član 52.); da je radno mesto, odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ono radno mesto odnosno posao na kome je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima, kao i radno mesto, odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje (član 53.); da se osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost, kao i da se staž osiguranja uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu (član 54. st. 1. i 2.); da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)); da se prava iz člana 150. ovog zakona ostvaruju i obezbeđuju u Fondu (član 152.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega , naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene merodavnog prava.

Razmatrajući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio merodavno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je osporen im revizijskim rešenjem odbačena tužba kojom je traženo da se obaveže tužena da na ime neredovnosti u radu - prekovremenog rada, rada noću, rada u dane državnih i verskih praznika i po osnovu pasivnosti u korist tužioca, ovde podnosioca, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati pripadajuće doprinose.

U vezi sa stavom revizijskog suda o nenadležnosti suda opšte nadležnosti da odlučuje o zahtevu kojim zaposleni traži da se obaveže njegov poslodavac da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, Ustavni sud ukazuje da iz odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je poslodavac isključivi obveznik obračuna i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog. Shodno citiranim odredbama Zakona o radu, doprinosi čine sastavni deo zarade zaposlenog . Oni se stoga, kao sastavni deo zarade, svrstavaju u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, kojom je propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu, između ostalog, sude u sporovima o pravima iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da u situaciji kada je tužbenim zahtevom traženo da se obaveže poslodavac na uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište revizijskog suda da sudovi opšte nadležnosti nisu nadležni da odlučuju u ovoj vrsti spora.

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav izrazio u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine. Prema stanovištu Ustavnog suda izraženom u označenoj odluci, ustavnopravno je neprihvatljivo odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan zahtev ili istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade, a takvom praksom sužava se pravo na pristup sudu, kao jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Isti stav je , između ostalog, izražen, u Odluci Už-4822/2014 od 15. septembra 2016. godine, Odluci Už-9145/2017 od 26. septembra 2019. godine, Odluci Už-13318/2018 od 18. juna 2020. godine, a koje su objavljene na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, preduzimajući mere radi otklanjanja štetnih posledic a učinjene povrede, Sud je u tački 2. izreke poništio rešenje Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 2694/18 od 15. novembra 2018. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o reviziji koju je tužena izjavila protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 531/18 od 17. maja 201 8. godine.

Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku o tome da li je predmetni tužbeni zahtev osnovan, jer o tome odlučuje nadležan sud, primenom merodavnih propisa.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno revizijsko rešenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o prava iz čl ana 36 . stav 1. Ustava.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene materijalnog prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti