Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude. Nalaže se isplata materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršne isprave, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2995/2018
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S . iz Bosilegrada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 178/13 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I.178/13 od 23. januara 2013. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S . iz Bosilegrada podnela je Ustavnom sudu, 13. marta 2018. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I . 178/13.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da joj je rešenjem Višeg suda u Vranju R4I. 1492/15 od 13. maja 2015. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, ali izvršenje nije sprovedeno, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na imovinu. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 178/13 od 23. januara 2013. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i Odluku ovog suda Už- 9696/2013 od 14. oktobra 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 22. januara 2013. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv iz vršnog dužnika H. „J .“ AD Vranje, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 17/08 od 21. aprila 2008. godine.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem I. 178/13 od 23. januara 2013. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je Ustavnom sudu, 22. novembra 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 178/13. Odlukom Ustavnog suda Už-9696/2013 od 14. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojena je ustavna žalba podnositeljke i utvrđeno je da su joj u osporenom izvršnom postupku povređena prava na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčena članom 36. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Vranju da zaključak o okončanju izvršnog postupka dostavi podnositeljki, kao izvršnom poveriocu.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4I. 1492/15 od 13. maja 2016 . godine, u stavu prvom izreke, usvojio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 178/13, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naložio je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem mogućem roku ; u stavu trećem izreke predlagaču je na ime pravične naknade zbog utvrđene povrede prava dosuđen iznos od 30.000,00 dinara. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da nakon Odluke Ustavnog suda Už-9696/2013 od 14. oktobra 2015. godine postupak nije okončan.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem Reo. 1/20, u tački jedan izreke, otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom H . „J .“ AD Vranje, dok je u tački dva izreke potvrdio usvajanje prečišćenog teksta unapred pripremljenog plana reorganizacije od 7. decembra 2020. godine, te je u tački tri izreke obustavio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Rešenje do trenutka odlučivanja po ustavnoj žalbi nije postalo pravnosnažno.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnositeljke, Ustavni sud konstatuje da je svojom Odlukom Už- 9696/2013 od 14. oktobra 2015. godine već utvrdio da je podnositeljki u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, ali da osporeni izvršni postupak ni nakon toga nije okončan, a podnositeljka nije namirila svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom. Iz tog razloga, Ustavni sud nalazi da podnositeljka nije izgubila svojstvo „žrtve“ u smislu sadržine prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te da su ispunjene pretpostavke za odlučivanje o njenom zahtevu da joj se (ponovo) utvrdi povreda navedenog ustavnog prava i dosudi materijalna šteta.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđeno g u izvršnom postupku podnositeljk i ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika H . „J .“ AD Vranje, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 178/13 od 23. januara 2013. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti