Odluka o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Sudovi su proizvoljno cenili dužinu izvršnog postupka, a neizvršenje presude protiv društvenog preduzeća u trajanju od sedam godina predstavlja povredu navedenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tamaš Korhec Korhec (Korhecz Tamás), Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. D. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba B. D. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 411/19 od 20. decembra 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Rž g. 5/20 od 3. februara 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Osnovnog suda u Čačku R4 I. 411/19 od 20. decembra 2019. godine i rešenje Višeg suda u Čačku Rž g. 5/20 od 3. februara 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba B. D. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 808/19 (ranije broj predmeta I. 1058/13) povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo B. D. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 808/19 (raniji broj predmeta I. 1058/13). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo B. D. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1058/13 od 12. marta 2013. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. B. D. iz Čačka je 25. februara 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 411/19 od 20. decembra 2019. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Rž g. 5/20 od 3. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1058/13.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je za šest godina samo delimično namirila potraživanje iz radnog odnosa u predmetnom izvršnom postupku, zbog čega je podnela prigovor radi ubrzavanja postupka. Ističe da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan taj prigovor, pri čemu su postupajući sudovi cenili samo period nakon što je javni izvršitelj ponovo ustupio sudu predmet radi daljeg sprovođenja izvršenja, ne sagledavajući u kontinuitetu postupak pred sudom i javnim izvršiteljem. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 7. marta 2013. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „A.“ d.o.o. Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 166/12 od 25. maja 2012. godine. Osnovni sud u Čačku je 12. marta 2013. godine doneo rešenje I. 1058/13, kojim je usvojio taj predlog i odredio izvršenje.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 411/19 od 20. decembra 2019. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je 3. februara 2020. godine doneo osporeno rešenje Rž g. 5/20, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 161/17 od 23. marta 2017. godine obustavljeno sprovođenje izvršenja određeno rešenjem o izvršenju I. 1058/13 od 12. marta 2013. godine i usvojen zahtev izvršnog poverioca da postupak sprovođenja izvršenja nastavi javni izvršitelj Aleksandar Krdžić iz Čačka; da je pomenuti javni izvršitelj 9. jula 2019. godine dostavio Osnovnom sudu u Čačku zaključak I. I 157/17 od 20. juna 2019. godine, kojim se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i usvaja predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred sudom; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 808/19 od 22. jula 2019. godine prekinut postupak izvršenja, jer je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice, pa je punomoćnik izvršnog poverioca podneskom od 29. jula 2019. godine tražio da se postupak nastavi prema AD „F.“ Čačak u skladu sa usvojenom statusnom promenom; da je pravilno stanovište prvostepenog suda da nije osnovan prigovor predlagača, jer postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred Osnovnim sudom u Čačku, traje četiri meseca; da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne ceni u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se ista odnosi na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobijaju navedena rešenja sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da su postupajući sudovi doneli osporena rešenja kojima su odbili kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u kome podnositeljka ima svojstvo izvršnog poverioca, nalazeći da se dosadašnja dužina trajanja postupka ne može smatrati nerazumno dugom prema merilima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine. U tom smislu, Osnovni sud u Čačku i Viši sud u Čačku su prilikom razmatranja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku cenili samo deo postupka koji se vodio od 9. jula 2019. godine, odnosno od momenta kada je javni izvršitelj Aleksandar Krdžić vratio predmet Osnovnom sudu u Čačku na dalje sprovođenje izvršenja. Prvostepeni i drugostepeni sud su ocenili da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne uzima u obzir prilikom ocene osnovanosti prigovora radi ubrzavanja postupka, već da se odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine odnosi isključivo na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud nalazi da su postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja fragmentirali predmetni izvršni postupak, posmatrajući ga kao tri odvojene celine i isključujući mogućnost da se stranka u izvršnom postupku može koristiti pravnim sredstvima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred javnim izvršiteljem.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv zaključak Osnovnog suda u Čačku i Višeg suda u Čačku da se trajanje predmetnog izvršnog postupka ima posmatrati nakon 9. jula 2019. godine. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je postupak pokrenut još 7. marta 2013. godine, te da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.), koju prihvata i ovaj sud, svako trajanje postupka za namirenje pravnosnažno utvrđenog potraživanja prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koje traje više od jedne godine, predstavlja povredu prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pa je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je poništio osporena rešenja, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 808/19 (raniji broj predmeta I. 1058/13), Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak u trenutku podnošenja ustavne žalbe trajao nepunih sedam godina, a da potraživanja podnositeljke prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu, pa je odlučio kao u tački 3. izreke

8. Razmatrajući tvrdnju podnositeljke ustavne žalbe da je u predmetnom izvršnom postupku povređeno njeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, istovremeno predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 808/19 (raniji broj predmeta I. 1058/13) povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 808/19 (raniji broj predmeta I. 1058/13). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1058/13 od 12. marta 2013. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Uzimajući u obzir da je poništio osporena rešenja i utvrdio pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne i materijalne štete, to Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu u kome je istaknuta povreda prava iz člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.