Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu za naknadu štete. Postupak pred prvostepenim sudom trajao je preko osam godina, što je nerazumno dugo. Naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2996/2010
12.07.2012.
Beograd

Ustavni sud , Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Vujčića iz Banjaluke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radeta Vujčića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 122/04 (ranije pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8740/03) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rade Vujčić iz Banjaluke, Republika Srpska, je 24. juna 2010. godine , preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8740/03, a zatim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 122/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 30. oktobra 2003. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog manje isplaćene plate; da ovaj parnični postupak još uvek nije okončan iako su se stekli uslovi da se postupak okonča i da je neizvesno koliko će još trajati, da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 12. marta 2012. godine podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava a stavom 2. člana 82. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku uvidom u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 122/04 i Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8740/03 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudsko j stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. oktobra 2003. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, zbog sticanja bez osnova, zbog manje isplaćene zarade.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8740/03 od 2. decembra 2003. godine taj sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i dostavio je spise Drugom opštinskom sudu u Beogradu kao nadležnom sudu. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 122/04 od 2. februara 2004. godine odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari koji je istakla tužena.

Zatim je pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu prvo ročište za glavnu raspravu bilo zakazano za 11. februar 2005. godine, međutim nije održano jer niko na strani tužene nije došao. Na sledećem ročištu 6. juna 2005. godine tužilac je predložio zastoj postupka s obzirom na to da je pokrenuto rešavanje spornog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije. Drugi opštinski sud u Beogradu je don eo rešenje P. 122/04 od 6. juna 2005. godine kojim se određuje zastoj postupka do okončanja postupka rešavanja spornog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije u parničnim postupcima čiji je osnov spora isplata neisplaćenih vojnih mesečnih zarada. Zatim je pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu zakazano ročište za 19. februar 2007. godine , koje nije održano jer niko na strani tužene nije došao. Takođe , ni ročište zakazano za 22. maj 2007. godine nije održano iz istih razloga.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 122/04 od 28. novembra 2007. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud odredio prekid postupka i odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju, u smislu člana 215. stav 1. tačka 1 ) Zakona o parničnom postupku i da će se postupak u toj pravnoj stvari nastaviti po ispunjenju uslova iz člana 217. Zakona o parničnom postupku. Dalje, u predmetu nije postupano.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.). Odredbom člana 434. ovog zakona predviđena je hitnost u rešavanju radnih sporova.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak na odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.). Odredbom člana 215. stav 1. tačka 1 ) Zakona propisano je da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju a članom 217. stav 2. Zakona je propisano ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1 ) ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 30. oktobra 2003. godine.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 122/04, a ranije pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8740/03.

Naime, od podnošenja tužbe 30. oktobra 2003. godine sud je posle dve godine, 6. juna 2005. godine doneo rešenje o zastoju postupka na predlog tužioca da bi 28. novembra 2007. godine prekinuo postupak. Dakle, parnični postupak je pokrenut 30. oktobra 2003. godine i do sada još uvek nije okončan ni u prvom stepenu, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da nije okončan u okviru razumnog roka jer postupak pred prvostepenim sudom traje osam godina i osam meseci. Takođe, prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano posle više od godinu dana od kako je predmet dostavljen nadležnom sudu. Takođe, od 28. novembra 2007. godine, kada je prekinut parnični postupak, postupak nije nastavljen iako se radilo o radnom sporu u kome se zahteva posebna efikasnost suda.

Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije odlučivao u sličnim slučajevima u parnicama čiji je predmet spora isplata neisplaćenih vojnih zarada i zauzeo stav (kao na primer u revizijskim presudama - Rev. 527/08 od 13. novembra 2008. godine, Rev. 245/07 od 7. februara 2008. godine), tako da su se, po oceni Ustavnog suda, imajući u vidu da je postupak u ovoj stvari prekinut dok Vrhovni sud Srbije ne reši sporno pravno pitanje u sličnim parnicama, ste kli uslovi iz člana 217. Zakona o parničnom postupku da predmet Drugog opštinskog suda P. 122/04 bude nastavljen.

Takođe, po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je krećući se u granicama ustavne žalbe usvojio ustavnu žalbu na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke , dok je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava , saglasno članu 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

U pogledu navoda o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud nalazi da nema pretpostavki za o dlučivanje o povredi prava na pravično suđenje u postupku koji još uvek nije okončan, te je u tom delu ustavna žalba odbačena , saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe 12. marta 2012. godine podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenog ustavnog prava, Ustavni sud je u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen , jer je podnet po isteku roka iz člana 8 5. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da taj zahtev treba da bude podnet kad a i ustavna žalba.

6. Na osnovu izloženog i člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti