Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno odbacio reviziju podnosioca kao nedozvoljenu u radnom sporu, iako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, što reviziju čini uvek dozvoljenom po Zakonu o parničnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe D. M.

2. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2229/17 od 8. novembra 2017. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

3. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2229/17 od 8. novembra 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 408/17 od 29. marta 201 7. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Novog Sada je, 12. marta 2018. godine, preko punomoćnika D. Mi , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2229/17 od 8. novembra 2017. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 408/17 od 29. marta 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu , pozivajući se, pored ostalog, na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Smatra da je takvo postupanje revizijsk og sud a protivno članu 32. stav 1. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporen e akt e.

Uz ustavnu žalbu je dostavljen i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u osporeni akt i dokumentaciju koja je priložen a uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. februara 201 3. godine, u svojstvu tužioca, podneo Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji tužbu protiv tužen e T. š . „ M. P .“, sa sedištem u Inđiji, radi poništaja rešenja direktora i školskog odbora tužene od 6. decembra 2012. i 21. januara 2013. godine, kojima je tužilac oglašen odgovornim z a izvršenje teže povrede radne obaveze.

Presudom Osnovnog sud a u S taroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji , koji je u međuvremenu preuzeo nadležnost Osnovnog sud a u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji, P1. 292/16 od 14. novembra 201 6. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini.

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo presudu Gž1. 408/17 od 29. marta 2017. godine, kojom je navedenu prvostepen u presud u preinačio i tužbeni zahtev tužioca u celini odbio kao neosnovan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2229/17 od 8. novembra 2017. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude . U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena; da prema prirodi tražene pravne zaštite , ova parnica spada u parnice iz radnih sporova; da je odredbom član a 441. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora; da imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, a da je vrednost predmeta spora u tužbi označena sa 300.000 dinara, što je ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije (40.000 evra), to revizija tužioca nije dozvoljena; da je Vrhovni kasacioni sud, kod ocene dozvoljenosti revizije, imao u vidu da je pobijanom presudom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku; da se ta odredba može primeniti samo kod opšteg režima dopuštenosti revizije, prema vrednosti predmeta spora, odnosno, u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je Zakonom o parničnom postupku ili nekim posebnim zakonom određeno da revizija nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je – 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da ako u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave (član 441.) propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i druge relevantne odredbe ZPP, a koje su sve naveden e u Odluci Ustavnog suda Už-5083/16 od 5. jula 2018. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

5. Odlučujući najpre o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u priloženu dokumentaciju, ocenio da postoje opravdani razlo zi z bog kojeg je propušt en rok za izjavljivanje ustavne žalbe. Stoga je Sud, na osnovu člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, rešavajući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući navode o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je konstat ovao da podnosilac ustavne žalbe svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud postupio protivno navedenoj odredbi Ustava, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ističe da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava mišljenja da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, stav 20.). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena njegova revizija u parnici o sporu iz radn og odnosa , jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je ista nedozvoljena . Obrazlažući takvu svoju ocenu, revizijski sud je, pored ostalog, naveo da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici u sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa , u smislu člana 441. ZPP, kada je revizija uvek dozvoljena .

Što se tiče postupka u sporu iz radn og odnosa , kao posebnog parničnog postupka, koji je kao takav regulisan odredbama ZPP , Ustavni sud konstatuje da se u tim parnicama odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz određenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Tako je Zakonom o parničnom postupku, koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, odredbom člana 403. stav 2, bilo propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano. Istim zakonom, odredbom člana 441, bilo je propisano da je revizija dozvoljena i u parnicama u kojima se odlučuje o zasnivanju, postojanju, odnosno prestanku radnog odnosa. Za razliku od ove druge odredbe, odnosno uslova propisanog u njoj koji su nakon noveliranja osnovnog teksta Zakona ostali nepromenjeni, odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, koji je stupio na snagu 31. maja 2014. godine, dopunjena je odredba stava 2. člana 403. Zakona, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Prelaznim odredbama ovih novela (član 23. stav 1.) propisno je da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13-Odluka US), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovesti po odredbama ovog zakona. Takođe, Ustavni sud ukazuje da se sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba navedenog procesnog zakona, kao i da nijednom njegovom odredbom mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, kako je to učinjeno za neke druge vrste sporova.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenj em odbačena revizija izjavljena protiv drugostepene preinačujuće presude Apelacionog suda u Novom Sadu donete u parnici o sporu iz radnog odnosa po stupanju na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2014. godine, po tužbi podnosi oca ustavne žalbe podnetoj 13. februara 201 3. godine, dakle, nakon što je (1. februara 2012. godine) počeo da se primenjuje Z PP.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, u okolnostima konkretnog slučaja, ocenio da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o ne dozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe u parnici o sporu iz radnog odnosa u celini odbijen kao neosnovan , nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u Odluci Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine .

Ustavni sud ukazuje i da je Vrhovni kasacioni sud, razmatrajući pitanje primene noveliranih procesnih pravila i dozvoljenost revizije prema Zakonu o parničnom postupku i njegovim izmena i dopunama, na sednicama Građanskog odeljenja od 3. i 10. marta 2015. godine, usvojio zaključke kojima je, između ostalog utvrđeno da će se odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) primenjivati ako je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine. Ovakav stav revizijski sud zauzeo je dve i po godine pre donošenja osporenog rešenja, a ist i stav izrazio je i prilikom usvajanja dopunskih zaključaka od 10. novembra i 8. decembra 2015. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporen im rešenj em Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2229/17 od 8. novembra 2017. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog revizijskog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponov o odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 408/17 od 29. marta 2017. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca o povredi prava na pravično suđenje u vezi sa osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, imajući u vidu da će Vrhovni kasacioni sud ponovo odlučivati o reviziji izjavljenoj protiv te presude.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti