Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu zajemčenih prava. Podnosioci od Suda traže da, kao instancioni sud, preispita činjenično stanje i zakonitost osporenih presuda redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Vilotijevića i Rose Vilotijević, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milovana Vilotijevića i Rose Vilotijević izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4349/05 od 13. aprila 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11640/06 od 28. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2603/08 od 1. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletni Milovan Vilotijević i njegova majka Rosa Vilotijević, koja je ujedno i njegov zakonski zastupnik, su preko punomoćnika - advokata Gojka Šarenca iz Beograda, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4349/05 od 13. aprila 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11640/06 od 28. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2603/08 od 1. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu zajemčenih odredbama člana 32 stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosioci ustavne žalbe smatraju da osporene presude nisu na zakonu zasnovane, da su u suprotnosti sa članom 171. Porodičnog zakona, kao i da je činjenično stanje zasnovano na iskazu „protivnika podnosilaca ustavne žalbe" roditelja tužilje Radmile Matić. Takođe su istakli da su osporavali nalaz sudskog veštaka Jordanke Pavlović, jer je, po njima, suprotan drugim dokazima izvedenim tokom postupka. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, ne navodeći pri tom ustavnopravne razloge u čemu se sastoji povreda Ustavom zajemčenog prava. Predložili su da se ustavna žalba usvoji i da se ponište osporeni akti, te da Drugi opštinski sud u Beogradu ponovo utvrdi činjenično stanje i donese pravilnu i na zakonu zasnovanu presudu.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede ili uskraćivanje Ustavom zajemčnih prava i sloboda u osporenom pojedinačnom aktu ili radnji.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Naime, podnosioci ustavne žalbe, tuženi u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, smatraju da su Drugi opštinski sud u Beogradu i Okružni sud u Beogradu pogrešili zbog toga što su presude zasnovali na iskazu roditelja tužilje, kao i na nalazu veštaka koji su podnosioci ustavne žalbe osporili tokom parničnog postupka. Podnosioci ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahtevaju da postupa kao instancioni sud i da utvrdi da je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno da ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U tom smislu, Ustavni sud nije nadležan da umesto ili nakon redovnih sudova vrši ocenu dokaza koji su izvedeni u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredbi Ustavnog prava, a sa stanovišta njegove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda, postupa kao instancioni sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti