Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o zadržavanju

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o zadržavanju osumnjičenog. Utvrđeno je da je mera zadržavanja određena u skladu sa zakonom, uz postojanje osnova sumnje i pritvorskog razloga, te da obrazloženje suda nije bilo arbitrerno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3/2019
10.03.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Š . iz Vojvode Stepe , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. marta 20 22. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. Š . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi Kppr. 524/18 od 4. decembra 2018. godine zbog povrede prava iz člana 27 , člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Š . iz Vojvode Stepe podneo je Ustavnom sudu, 28. decembra 2018. godine, preko punomoćnika A. T , advokata iz Kikinde, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi Kppr. 524/18 od 4. decembra 2018. godine, zbog povrede prava iz čl. 27. i 36. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca osumnjičenog, ovde podnosioca, izjavljena protiv rešenja kojim je određeno njegovo zadržavanje u trajanju do 48 časova .

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno : da nijedan od dokumenata na koje se poziva drugostepeni sud, a za koje tvrdi da se nalaze u spisima, nije naveden u rešenju o zadržavanju i da nisu dostavljeni braniocu i osumnjičenom kako bi se u odnosu na njih mogli izjasniti; da Osnovni sud u Kikindi nije odgovorio na sve navode žalbe i da je propustio da pruži ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje svoje odluke, kako u pogledu postojanja dovoljnog nivoa sumnje, tako i u pogledu postojanja osobitih okolnosti koje upućuju na to da je mera zadržavanja potrebna.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, u tvrdi povredu istaknutih prava, pravo na naknadu nematerijalne štete, te da odluku objavi u „Službenom glasniku RS“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu :

Po odobrenju nadležnog javnog tužioca, prema osumnjičenom, ovde podnosiocu, rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije, PU u Zrenjaninu, PS u Novoj Crnji Ku. 2766/18 od 4. decembra 2018. godine određeno je zadržavanje u trajanju do 48 sati koje mu se računa od 4. decembra 2018. godine o d 15:00 časova, kada je uhapšen. Zadržavanje osumnjičenog u trajanju do 48 sati određeno je na osnovu člana 294. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu : ZKP) , a u vezi sa članom 291. stav 1. ZKP. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno : da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi sa članom 278. stav 5. u vezi sa s tavom 1. Krivičnog zakonika , na taj način što je: dana 4. decembra 2018. godine oko 9:30 časova na radnom mestu u krugu firme K . „B .“ Vojvoda Stepa u Vojvodi Stepi, prilikom čišćenja odvodnog kanala na pisti – betonskom platou firme, upravljajući radnom mašinom telehenderom, koja nije upisana u jedinstveni registar vozila, krećući se unazad sa radnom mašinom, iz nehata zadnjim delom udario i srušio oštećenog Ž.V, takođe radnika firme, koji je prišao radnoj mašini sa zadnje strane; da je oštećeni usled zadobijenih povreda u predmetnom događaju preminuo u bolnici 4. decembra u 12:04 časova; da postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, odnosno osobite okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i da su osumnjičenom predočena prava iz člana 69. stav 1. Zakonika. Podnosiocu je predmetno rešenje uručeno u 15:15 časova.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kppr. 524/18 od 4. decembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca osumnjičenog i potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određeno njegovo zadržavanje u trajanju do 48 časova. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredb om č lana 294. ZKP propisano da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1, kao i osumnjičeno lice iz člana 289. st. 1. i 2. istog zakonika, izuzetno od strane javnog tužioca može biti zadržano radi saslušanja , i to najduže do 48 časova od časa hapšenja; da je odredbom člana 291. stav 1. ZKP propisano da policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora, ali je duž na da tak vo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnog tužiocu; da je na osnovu člana 294. stav 2. ZKP predviđeno da u rešenju o zadržavanju mora biti navedeno delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja; da je uvidom u rešenje o zadržavanju utvrđeno da postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni učinio krivično delo za koje se osnovano sumnjiči, te da je ova sumnja zasnovana na krivičnoj prijavi podnetoj protiv osumnjičenog; da se u spisima predmeta nalaze pismeni dokazi koji se odnose na krimtehničku fotodokumentaciju sačinjenu p rilikom vršenja uviđaja, lekarski izveštaj i o povredama sada pokojnog oštećenog sačinjeni dana 4. decembra 2018. godine, izveštaj o aktuelnim događajima, pojavama i preduzetim merama od 4. decembra 2018. godine sa činjenim od PU Zrenjanin, službena beleška PU Zrenjanin o primeni posebnih mera i ovlašćenja i privremeno oduzetim registarskim tablicama, putnoj ispravi, stranoj vozačkoj dozvoli i predmetu od 4. decembra 2018. godine, obračun uvoza broj 37/16 za korisnika uvoza „B .“ iz Vojvode Stepe, a koji dokazi potvrđuju postojanje osnova sumnje da je radnjama osumnjičenog u toku upravljanja radnom mašinom došlo do povređivanja oštećenog i njegove smrti; da što se tiče navoda žalbe da ne postoje osobite okolnosti koje bi ukazivale na uticaj osumnjičenog na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i na mogućnost da uništi, sakrije, izmeni ili falsifikuje dokaze ili tragove krivičnog dela, postoje osobite okolnosti da bi mogao to učiniti, jer sve okolnosti događaja nisu rasvetljene i pored pribavljenih pismenih dokaza i izvršenog uviđaja; da je utvrđeno da je u konkretnom slučaju zadržavanje prema osumnjičenom nužno i neophodno da bi se prikupili svi dokazi radi kvalitetnog saslušanja osumnjičenog, a u cilju prikupljanja dovoljno činjenica za donošenje odluke da li će se nakon saslušanja osumnjičenog i svedoka o okolnostima krivičnog dela za koje se osumnjičeni tereti predložiti određivanje pritvora ili će se osumnjičeni pustiti na slobodu.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.) ; da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbom člana 291. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19 ) propisano je da policija može neko lic e uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu, kao i da će prilikom dovođenja, policija javno m tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja.

Odredbama člana 294. ZKP propisano je: da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može iz uzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje, a da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od š est časova od dostavljanja rešenja, da o žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se suština navoda podnosioca o povredi prava iz člana 27, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava zasniva na tvrdnjama da nijedan od dokumenata na koje se poziva drugostepeni sud, a za koje tvrdi da se nalaze u spisima, nije naveden u rešenju o zadržavanju, da nisu dostavljeni braniocu i podnosiocu ustavne žalbe kako bi se u odnosu na njih mogli izjasniti, kao i da je Osnovni sud u Kikindi propustio da pruži ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje svoje odluke, kako u pogledu postojanja dovoljnog nivoa sumnje, tako i u pogledu postojanja osobitih okolnosti koje upućuju na to da je mera zadržavanja potrebna . Stoga je Ustavni sud povredu prava na koje podnosilac ukazuje cenio sa aspekta sadržine prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu, kao i u svojim ranijim odlukama, konstatuje da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, te da , pored ostalih, policijsko hapšenje i zadržavanje osumnjičenog , predstavljaju posebno osetljive mere njegovog ograničenja. Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Razlozi zbog kojih se prema nekom licu može odrediti pritvor propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP, dok su policijsko hapšenje i postupak zadržavanja osumnjičenog u predistražnom postupku regulisan i odredbama čl. 291. i 294. ZKP.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine prava iz člana 27. Ustava, u odnosu na osporeno rešenje Osnovnog suda u Kikindi Kppr. 524/18 od 4. decembra 2018. godine, Ustavni sud je ocenio da je lišenje slobode podnosioca izvršeno iz razloga i u postupku predviđenim ZKP. Naime, prema podnosiocu je određeno zadržavanje u trajanju do 48 časova, na osnovu člana 294. st. 1. i 2. ZKP, a u vezi sa članom 291. stav 1. ZKP, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi sa članom 278. stav 5. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, zbog postojanja pritvorskog razloga propisanog članom 211. stav 1. tačka 2 ) ZKP. Policijska uprava u Zrenjaninu – Policijska stanica u Novoj Crnji je donela i zadržanom licu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, uručila rešenje o zadržavanju u roku kraćem od dva časa. U obrazloženju rešenja je navedeno delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode, kao i vreme početka zadržavanja. Protiv rešenja o zadržavanju branilac podnosioca izjavio je žalbu , o kojoj je sudija za prethodni postupak odlučio u zakonom propisanom roku. U obrazloženju osporenog rešenja Osnovnog suda u Kikindi Kppr. 524/18 od 4. decembra 2018. godine je navedeno: da postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni učinio krivičnog delo za koje se osnovano sumnjiči, a da je ova sumnja, pored ostalog, zasnovana na krivičnoj prij avi podnetoj protiv osumnjičenog; da, što se tiče navoda žalbe da ne postoje osobite okolnosti koje bi ukazivale na uticaj osumnjičenog na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i na mogućnosti da uništi, sakrije, izmeni ili falsifikuje dokaze ili tragove krivično g dela, postoje osobite okolnosti da bi mogao to učiniti, jer sve okolnosti događaja nisu rasvetljene i pored pribavljenih pisanih dokaza i izvršenog uviđaja, te da je utvrđeno da je u konkretnom slučaju zadržavanje prema osumnjičenom D . Š . nužno i neophodno da bi se prikupili svi dokazi radi kvalitetnog saslušanja osumnjičenog, a u cilju prikupljanja dovoljno činjenica za donošenje odluke da li će se nakon saslušanja osumnjičenog i svedoka o okolnostima krivičnog dela za koje se osumnjičeni tereti predložiti određivanje pritvora ili će se osumnjičeni pustiti na slobodu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, da je doneto u skladu sa Ustavom i odredbama ZKP, odnosno da je sudija za prethodni postupak detaljno i sveobuhvatno ocenio zakonitost određivanja zadržavanja podnosioca. Naime, sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Kikindi je svoju odluku argumentovano obrazložio, navodeći, da postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni učinio krivično delo za koje se osnovano sumnjiči, kao i sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju zadržavanje podnosioca u trajanju do 48 časova. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja. Na ocenu Ustavnog suda ne utiču ni navodi ustavne žalbe da „nijedan od dokumenata na koje se poziva drugostepeni sud nije naveden u rešenju o zadržavanju, niti su dostavljeni braniocu i osumnjičenom kako bi se u odnosu na njih mogli izjasniti“. Ovo stoga što je u obrazloženju rešenja o zadržavanju Policijske uprave u Zrenjaninu – Policijske stanice u Novoj Crnji detaljno opisan događaj iz kojeg proizlaze razlozi za policijsko hapšenje i zadržavanje podnosioca , o čemu su podnosilac i njegov branilac mogli da se izjasne u žalbi izjavljenoj protiv ovog rešenja.

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava, te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U pogledu istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o zadržavanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti