Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, povećavajući dosuđeni iznos sa 400 na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3006/2010
13.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladislava Trećaka i Ljubice Trećak, oboje iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladislava Trećaka i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 663/ 00 povređeno pravo podnosio ca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemče no članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Trećak izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 663 /2000.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladislav Trećak i Ljubica Trećak, oboje iz Sremske Mitrovice, podneli su 23. juna 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P . 663/2000.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi , između ostalog, naveli: da su tužio ci D. T . i M. T. iz Sremske Mitrovice 1989. godine podneli Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tuženog J. T , radi razvrgnuća imovinske zajednice fizičkom deobom nepokretnosti; da je postupak prekinut 22. oktobra 1990. godine jer je tuženi preminuo; da je postupak nastavljen protiv naslednika tuženog; da su naslednici tuženog u toku postupka podneli protivtužbu protiv tužilaca; da su postupci po tužbi i protivtužbi spojeni rešenjem istog suda od 5. jula 1993. godine i da je postupak nastavljen kao jedinstven pod brojem P. 512/92; da je presudom od 30. marta 1992. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca , a protivtužbeni zahtevi odbijeni kao neosnovani; da su protiv presude žalbu uložili tuženi protivtužioci i da je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici rešenje m Gž. 787/99 od 14. juna 2000. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; da je tužilac protiv drugos tepene odluke izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije , koji je rešenjem Rev. 4355/00 od 17. ok tobra 2001. godine ukinuo rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje; da je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici doneo dopunsko rešenje Gž. 1537/2001 kojim je u celosti ukinuo presudu prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak; da je prvostepeni sud presudom P. 663/2000 od 28. avgusta 2007. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog i protivtužbeni zahtev tuženih; da je tužilac preminuo 27. marta 2009. godine, a da su za naslednike oglašeni Vladislav Trećak i Ljubica Trećak, ovde podnosioci ustav ne žalbe; da su navedenu presudu primili 2. juna 2009. godine; da su protiv prvostepene presude izjavili žalbu ; da je predmet prosleđen Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici na odlučivanje o izjavljenoj žalbi gde je dobio broj Gž. 1425/2009 ; da, nakon reforme pravosuđa o izjavljenoj žalbi odlučuje Apelacioni sud u Novom Sadu i da u vreme podnošenja ustavne žalbe podnosioci nisu primili drugostepenu odluku.

Predložili su da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu Ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 663/2000 i da se odluka Suda objavi u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1185/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 663/2000 i P. 512/92) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci Dragoljub Trećak i Milica Trećak iz Sremske Mitrovice su 28. marta 1990. godine podneli Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tuženog J. T. iz Sremske Mitrovice, radi razvrgnuća imovinske zajednice fizičkom deobom nepokretnosti. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 627/90. Odgovor na tužbu je 18. aprila 1990. godine primljen u tom sudu.

Na ročište koje je bilo zakazano za 19. aprila 1990. godine nisu pristupile parnične stranke, iako su uredno pozvane, pa je sud odložio raspravu na neodređeno vreme.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P. 627/90 od 22. oktobra 1990. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tuženog, sa tim da će se prekinuti postupak nastaviti kada naslednici tuženog preuzmu postupak. N a ročištu održanom 5. juna 1992. godine postupak je nastavljen i utvrđeno je da su na mesto tuženog u parnicu stupili njegovi zakonski naslednici Đ. T, N. T. i V. K.

Tuženi su u toku postupka podneli protivtužbe protiv tužilaca, pa su postupci po tužbi i protivtužbama spojeni rešenjem istog suda P. 512/92 od 5. jula 1993. godine i postupak je nastavljen pod jedinstvenim brojem P. 512/92.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je prvu presudu P. 512/92 doneo 30. marta 1999. godine. Do donošenja navedene presude sud je sproveo dokazni postupak veštačenjem i dopunskim veštačenjem, stranke su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka, izvršen je uvid u vanparnične spise predmeta tog suda i drugu dostavljenu dokumentaciju.

Navedenom presudom sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca -protivtuženih, delimično usvojio, a delimično odbio kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca N. T, delimično usvojio , a delimično odbio protivtužbe ni zahtev tužene-protivtužilje V. K, kao što je bliže navedeno u st. I, II, III, IV, V, VI i VII izreke i odredio da svaka stran ka snosi svoje troškove.

Tužioci-protivtuženi su izjavili žalbu protiv prvostepene presude u delu kojim je usvojen protivtužben i zahtev i odluke o parničnim troškovima , a t užena–protivtužilja V.K. protiv prvostepene presude u odbijajućem delu njenog protivtužbenog zaht eva.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 787/99 od 14. juna 2000. godine uvažio žalbe tužilaca-protivtuženih i tužene –protivtužilje V.K, pa je ukinuo presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 512/92 od 30. marta 1999. godine u pobijanom delu, u st . I, II, III, IV, VI i VII, kao i u delu o troškovima spora i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, a u nenapadnutom delu – stavu V izreke pobijana presuda je ostala neizmenjena.

Tužioci-protivtuženi su izjavili reviziju protiv presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 512/92 od 30. marta 1999. godine, u stavu V izreke i protiv rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 787/99 od 14. juna 2000. godine u stavu II izreke, kojim je potvrđen stav V prvostepene presude.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 4355/00 od 17. oktobra 2001. godine ukinuo rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 787/99 od 14. juna 2000. godine u stavu II izreke i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog , navedeno da je prvostepenom presudom P. 512/92 od 30. marta 1999. godine stavom V izreke delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca N. T. U obrazloženju rešenja je dalje navedeno da je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 787/99 od 14. juna 2000. godine stavom II izreke konstatovano da je u nenapadnutom delu – stavu V izreke pobijana prvostepena presuda ostala neizmenjena. Vrhovni sud Srbije je utvrdio da su prema stanju u spisima tužioci izjavili žalbu protiv usvajajućeg dela protivtužbenog zahteva prvostepene presude i da je Okružni sud odlučujući o žalbi tužilaca -protivtuženih i tužene -protivtužilje učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je stavom II pobijanog rešenja konstatovao da u nenapadnutom delu – stav V pobijana prvostepena presuda nije napadnuta žalbama stranaka – tužilaca.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo dopunsko rešenje Gž. 1537/01 od 14. februara 2002. godine kojim su uvažene žalbe tužilaca -protivtuženih i tužene-protivtužilje V.K. pa je presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 512/92 od 30. marta 199 9. godine ukinuta u stavu V izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi broj P. 663/00, a prvo ročište zakazano za 20. juli 2004. godine je odlo ženo, zbog neuredne dostave poziva za ročište. Tokom daljeg postupka tužilac protivtuženi je podneskom od 14. septembra 2006. godine povuk ao tužbu u odnosu na tuženu-protivtužilju V.K, jer je sa istom zaključio ugovor o poklonu , a podneskom od 20. novembra 2006. godine tužena-protivtužilja je pov ukla protivtužbu protiv tužioca, pa je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici doneo rešenje P. 663/00 od 21. novembra 2006. godine kojim je razdvojio postupak po protivtužbi tužene V.K. iz Sremske Mitrovice od postupka po tužbi tužioca Dragoljuba Trećaka protiv tuženih N.T, Đ. T. i V.K. i po protiv tužbi N.T. protiv tužioca i tuženih V.K. i Đ. T. U obrazloženju ovog rešenja je na vedeno da je tužena-protivtužilja V.K. ugovorom o poklonu izvršila prenos prava vlasništva na nekretninama koje su predmet ovog postupka sa svog imena na ime tužioca-protivtuženog Dragoljuba Trećaka. Tužilac je nakon toga precizirao tužbeni zahtev i predlož io tuženima da zaključe sudsko poravnanje, koje su oni odbili.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je presudom P. 663/00 od 28. avgusta 2007. godine odbio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog Dragoljuba Trećaka, kao i protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca N.T. kao neosnovane u celosti, kao što je bliže navedeno u izreci presude i obavezao tužioca-protivtuženog Dragoljuba Trećaka i tuženog-protivtužioca N.T. da tuženom Đ.T. naknade parnične troškove.

Pismeni otpravak presude je dostavljen parničnim strankama 20. i 21. maja i 2. juna 2009. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu su izjavili tužilac–protivtuženi Dragoljub Trećak i tuženi–protivtužilac N.T.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3740/10 od 3. juna 2010. godine vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici P. 633/00 radi otklanjanja procesnog nedostatka i sprovođenja izviđajnih radnji. U ob razloženju rešenja je navedeno da žalba tužioca–protivtuženog nije dostavljena na odgovor punomoćniku tuženog Đ.T. i da je tom sudu podnet podnesak – urgencija za prekoredno rešavanje koju je podneo Vladislav Trećak iz Sremske Mitrov ice, koji je sebe označio kao naslednika pok. Dragoljuba Trećaka, te da iz sadržine navedene urgencije proizilazi da je tužilac–protivtuženi preminuo, pa je potrebno da prvostepeni sud sprovede izviđajne radnje, odnosno d a pribavi izvod iz matične knjige umrlih za Dragoljuba Trećaka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 9326/10 od 23. septembra 2010. godine ponovo vratio spise predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 633/00 Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici,radi sprovođenja izviđajnih radnji. U obrazloženju rešenja je navedeno da prvostepeni sud nije postupio po nalogu tog a suda sadržanom u rešenju Gž. 3740/10 od 3. juna 2010. godine da pribavi izvod iz matične knjige umrlih za Dragoljuba Trećaka.

Vladislav Trećak je 8. novembra 2010. godine dostavio Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici izvod iz matične knjige umrlih z a Dragoljuba Trećaka i pravnosnažno ostavinsko rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici O. 710/2009 od 23. novembra 2009. godine, kojim je oglašen za naslednika pok. Dragoljuba Trećaka i podnesak u kojem je naveo da preuzima postupak u pravnoj stvari pok. tužioca–protivtuženog Dragoljuba Trećaka.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je 28. decembra 2010. godine i 10. i 13. januara 2011. godine nalagao pisarnici da primljeni podnesak uloži u spis predmeta.

Vladislav Trećak je 25. januara 2011. godine ponovo dostavio sudu izvod iz matične knjige umrlih za Dragoljuba Trećaka, sobzirom na to da je raniji izgubljen.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 950/11 od 6. aprila 2011. godine prekinuo postupak usled smrti tužioca–protivtuženog Dragoljuba Trećaka i nastavio postupak u odnosu na tužioca–protivtuženog Vladislava Trećaka iz Sremske Mitrovice, kao pravnog sledbenika pokojnog Dragoljuba Trećaka, pod brojem Gž. 1308/11.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1308/11 od 6. aprila 2011. godine žalbu tužioca–protivtuženog Vladislava Trećaka odbio kao neosnovanu, žalbu tuženog–protivtužioca N.T. delimično uvažio, delimično odbio kao neosnovanu, presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 663/00 od 28. avgusta 2007. godine potvrdio u odbijajućem delu u odnosu na protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca, a preinačio u delu odluke o troškovima postupka , tako što je odredio da tuženi Đ.T. i tuženi–protivtužilac N.T. snose svaki svoje troškove parničnog postupka.

Pismeni otpravak drugostepene presude je dostavljen parničnim strankama krajem maja 2011. godine.

Spisi predmeta su 29. aprila 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10. st. 1. i 2.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 28. marta 1990. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, i da je okončan nakon 21 godinu od njegovog pokretanja, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1308/11 od 6. aprila 20 11. godine.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Ipak, Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud ispitivao povredu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na podnosioce ustavne žalbe, Sud je utvrdio da Vladislav Trećak, kao podnosilac ustavne žalbe u vreme njenog podnošenja ( 23. juna 2010. godine), nije bio stranka u predmetnom parničnom postupku, ali je već bio oglaš en za naslednika iza smrti svog pok. oca D. T, ostavinskim rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici O. 710/2009 od 23. novembra 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe je prijavio stupanje u parnicu 8. novembra 2010. godine kada je obavestio Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici da kao zakonski naslednik tužioca preuzima parnicu. Imajući u vidu da parnični postupak nije bio okončan, već se vodio pred Apelacionim sudom u Novom Sadu , u fazi odlučivanja o žalbi protiv presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 663/00 od 28. avgusta 2007. godine, i da je Apelacioni sud dva puta vraćao spise predmeta prvostepenom sudu radi izvođenja izviđajnih radnji koje su se odnosile na utvrđivanje da li je tužilac preminuo, Ustavni sud je na stanovištu da je podnosilac ustavne žalbe momentom stupanja u parnicu stekao aktivnu legitimaciju da se u ovom ustavnosudskom postupku poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe, kao naslednik pok. tužioca D.T, preuzeo parnicu u vreme kada je ona trajala već 20 godina, Ustavni sud je stao na stanovište da se u ovom slučaju razumna dužina trajanja postupka ima ceniti od momenta podnošenj a tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici. Pri tome Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava (videti Odluku Fütterer protiv Hrvatske od 20. decembra 2001. godine, pas. 24. i 25.). Ustavni sud je isto stanovište zauzeo i u Odluci Už–558/2008 od 8. jula 2010. godine.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe Vladislavu Trećaku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 663/00, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da podnosilac Vladislav Trećak u ustavnoj žalbi nije postavio zahtev za naknadu štete, Ustavni sud nalazi da je objavljivanje ove odluke u „ Službenom glasniku Republike Srbije“, u konkretnom slučaju, način da se podnosiocu ustavne žalbe pruži pravično zadovoljenje za učinjenu povredu prava, te je, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3 . izreke.

6. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je ustavnu žalbu zajedno sa Vladislavom T rećak podnela i Ljubica Trećak.

Članom 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Imajući u vidu da je ustavnu žalbu izjavila Ljubica Trećak koja nije bila stranka u osporenom parničnom postu pku, jer je svoj nasledni deo posle smrti oca D.T. ustupila bratu Vladislavu Trećaku, što je konstatovano ostavinskim rešenjem O. 710/09 od 23. novembra 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u odnosu na Ljubicu Trećak.

Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu u odnosu na ovu podnositeljku odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 2. izreke.



7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1 tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2506/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 7221/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1410/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku
• Už 4922/2010: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 1335/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2689/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu za naknadu štete
• Už 5453/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja presuda