Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravno sredstvo zbog retroaktivne primene novog zakona i povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Poništeno je rešenje o prigovoru i dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3009/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stanču Trajana iz Lokava, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stanču Trajana i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru u predmetu I. 1/06, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Pančevu Ipv. I. 79/11 od 26. juna 2012. godine i određuje da nadležan sud u najkraćem roku ponovo odluči o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06 od 3. septembra 2010. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Stanču Trajana u utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio u pred Osnovnim sudom u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstva – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanču Trajan iz Lokava je 2. jula 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Todorovića, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede odredbe člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, načela iz člana 18. stav 3. Ustava, prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Opštinskog suda u Alibunaru u predmetu I. 8/94 (kasnije predmet Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06). Podnosilac je dopunom ustavne žalbe od 29. septembra 2012. godine osporio i rešenje Osnovnog suda u Pančevu Ipv. I. 79/11 od 26. juna 2012. godine, koje je u predmetnom izvršnom postupku u međuvremenu doneto.

U ustavnoj žalbi i dopuni ustavne žalbe se, između ostalog, navodi: da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poverioca 22. februara 1994. godine Opštinskom sudu u Alibunaru podneo predlog za izvršenje; da je Opštinski sudu u Alibunaru doneo rešenje o izvršenju I. 8/94 od 9. marta 1994. godine; da je rešenjem Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06 od 3. septembra 2010. godine predmetni izvršni postupak obustavljen; da je izvršni poverilac protiv navedenog rešenja o obustavi postupka 10. septembra 2010. godine izjavio žalbu, o kojoj nije odlučeno duže od godinu i po dana; da je Osnovni sud u Pančevu nakon stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) žalbu izvršnog poverioca tretirao kao prigovor; da je Osnovni sud u Pančevu prigovor izvršnog poverioca odbacio kao nedozvoljen; da je izvršni poverilac, usled dugog trajanja postupka po žalbi, izgubio pravo na pravno sredstvo. Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna srdstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava svakome se jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju dostavljeni, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za postupanje po ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stanču Trajan iz Lokava je kao izvršni poverilac 22. februara 1994. godine Opštinskom sudu u Alibunaru podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Lovačkog društva Lokve“ iz Lokava na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Alibunaru P. 47/93 od 17. juna 1993. godine. Izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede popisom, plenidbom i javnom prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, sve do namirenja njegovog potraživanja. Opštinski sud u Alibunaru je rešenjem I. 8/94 od 9. marat 1994. godine usvojio predlog za izvršenje.

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06 od 3. septembra 2010. godine predmetni izvšni postupak je obustavljen. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da pokretne stvari koje su u toku postupka popisane ne pripadaju izvršnom dužniku, već da su mu od strane trećeg lica, čije su i vlasništvo, ustupljene na korišćenje. Poukom o pravnom leku stranke su poučene o mogućnosti da protiv navedenog rešenja izjave žalbu Višem sudu u Pančevu u roku od tri dana od njegovog dostavljanja.

Izvršni poverilac je, postupajući po pouci o pravnom leku 13. septembra 2010. godine protiv rešenja o obustavi postupka, izjavio žalbu. Rešnjem Višeg suda u Pančevu Gž. 2537/10 od 8. februara 2011. godine spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu radi daljeg postupanja po žalbi izvršnog dužnika, saglasno odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, koji se u konkretnom slučaju primenjuje.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Ipv. I. 79/11 od 26. juna 2012. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06 od 3. septembra 2010. godine. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je saglasno članu 358. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine, predviđeno da će se postupci izvršenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, te da u skladu sa članom 76. stav 1. i članom 39. stav 2. istog zakona proizlazi da prigovor protiv rešenja o obustavi postupka nije dozvoljen, pa je sud iz tog razloga prigovor izvršnog poverioca odbacio.

4. Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je stupio na snagu 2000. godine, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a da o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.); da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen (član 8. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona (član 262.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), kojim je zamenjen Zakon o izvršnom postupku čije su odredbe prethodno citirane, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postpku prigovor, i da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je on dozvoljen (član 39. st 1. i 2.); da sud obustavlja postupak izvršenja – 1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, ponmištena ili stavljena van snage, 2) usled smrti stranke koja nema naslednika, 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4) ako je potraživanje prestalo, 5) usled propasti predmeta potraživanja, 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja, 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom, i da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. st. 1. i 5.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiće se sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak koji je podnošenjem predloga za izvršenje pokrenuo podnosilac ustavne žalbe trajao nešto više od 18 godina, što samo po sebi ukazuje povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da Osnovni sud u Pančevu nije odlučio po prigovoru izvršnog poverioca, u skladu sa načelom hitnosti iz člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, u periodu dužem od godinu i po dana od njegovog izjavljivanja. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe od strane prvostepenog suda pogrešno poučen o tome da je u konkretnom slučaju imao pravo da protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka izjavi žalbu neposredno višem sudu, a ne prigovor o kome odlučuje tročlano veće prvostepenog suda, saglasno odredbama Zakona o izvršnom postupku koji je u predmetnom izvršnom postupku primenjivan. Ovim propustom je prvostepeni sud, takođe, doprineo dužem trajanju postupka po prigovoru podnosioca, jer su spisi predmeta prvo upućeni Višem sudu u Pančevu, a potom vraćeni Osnovnom sudu u Pančevu na dalje postupanje.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru u predmetu I. 1/06, pa na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da je podnosilac pravo na izjavljivanje prigovora stekao momentom donošenja rešenja Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinice u Alibunaru I. 1/06 od 3. septembra 2010. godine. Za vreme trajanja postupka po prigovoru koji je podnosilac izjavio protiv navedenog rešenja, 17. septembra 2011. godine, stupio je na snagu Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Prema prelaznim i završnim odredbama navedenog zakona na konkretan slučaj se od tog trenutka primenjivao taj zakon, što je za posledicu imalo da prigovor podnosioca ustavne žalbe bude i razmatran kao pravno sredstvo u smislu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tako je prigovor podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, s obzirom na to da navedeno pravno sredstvo, kao izuzetno u izvršnom postupku, nije moguće izjaviti protiv rešenja o obustavi postupka. Ustavni sud ocenjuje da je takvo postupanje sudova dovelo do povratnog dejstva novog zakona na pravo koji je prethodno stečeno. Ovakav stav iskazan je i u Odluci Ustavnog suda Už – 6178/2011 od 24. decembra 2013. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom izvršnom postupku, nepostupanjem sudova po prigovoru podnosioca ustavne žalbe u razumnom roku, te rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Ipv. I. 79/11 od 26. juna 2012. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Kako je podnosiocu ustavne žalbe pored prava na suđenje u razumnom roku utvrđena i povreda prava na pravno sredstvo, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Pančevu Ipv. I. 79/11 od 26. juna 2012. godine i određivanjem da nadležan sud, u skladu sa zakonom koji je se u konkretnom izvršnom postupku, na osnovu odredbe člana 262. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, primenjivao u momentu sticanja prava podnosioca ustavne žalbe, u najkraćem roku donese novu odluku o ovom pravnom sredstvu kao po prigovoru izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru I. 1/06 od 3. septembra 2010. godine. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustanvi sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka i radnje koje su u toku izvršnog postupka preduzimane. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi načela iz člana 18. stav 3. Ustava, s obzirom na to da je prethodno utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravno sredstvo, iz član a 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

U odnosu na istaknutu povredu odredbe člana 16. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se odredbama navedenog člana ustanovljavaju osnovna načela Ustava, te one ne mogu biti predmet osporavanja ustavnom žalbom.

10. Ustavni sud je, polazeći od sadržine dela zahteva podnosioca postavljenog u ustavnoj žalbi, kojim traži da mu Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu toškova predmetnog izvršnog postupak i parničnog postupka koji mu je prethodio u iznosu od ukupno 1.875.000,00 dinara, utvrdio da podnosilac, u suštini, ističe zahtev za naknadu materijalne štete. Kako u pogledu ovog zahteva podnosilac ustavne žalbe ne dostavlja nikakve dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za odlučivanje o njemu, i stoga je rešeno kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti