Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao osam godina i dva meseca. Sud je ocenio da dužina postupka, s obzirom na složenost predmeta i ponašanje podnositeljke, ne prelazi okvire razumnog roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, mr Tomislav Stojković, Bratislav Đokić, dr Dragan Stojanović i Milan Stanić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušice Radosavljević iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine , doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušice Radosavljević izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 125/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušica Radosavljević iz Čačka je, 3. aprila 2014. godine, preko punomoćnika Gorana Avramovića, advokata iz Čačka, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 125/10.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi detaljno iznosi tok krivičnog postupka koji je protiv nje vođen pred Višim (ranije Okružnim) sudom u Čačku i zaključuje da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je postupak trajao „skoro devet godina“.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Višeg suda u Čačku K. 125/10 od 3. juna 2016. godine i spise predmeta Višeg suda u Čačku K. 125/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Krivični postupak je pokrenut je 23. novembra 2005. godine donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 102/05 da se protiv podnositeljke ustavne žale (i još jednog lica) sprovede istraga, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo pronevera iz člana 251. stav 3 u vezi sa stavom 1. i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog zakona.

Tokom istražnog postupka, doneto je šest rešenja o proširenju istrage (23. novembra, 29. novembra i 28. decembra 2005. godine i 13. februara, 2. novembra i 23. novembra 2006. godine), pri čemu je 2. novembra 2011. godine rešenje o proširenju istrage donelo krivično vanpretresno veće (budući da je njihovo prethodno rešenje da nema mesta proširenju istrage protiv podnositeljke i još jednog lica, ukinuto rešenjem Vrhovnog suda Srbije). Istragom su, pored podnositeljke, bila obuhvaćena još dva lica, kojima je stavljeno na teret postojanje osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela pronevera, falsifikovanje službene isprave i zloupotrebe službenog položaja. U istrazi su više puta saslušani osumnjičeni (po zahtevu za sprovođenje i više zahteva za proširenje istrage), ispitano je četrdesetak svedoka, obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje i dopunsko ekonomsko-finansijko veštačenje, a jedanput je na zahtev tužilaštva istraga dopunjena.

Nakon sprovedene istrage, istražni sudija Okružnog suda u Čačku je 26. septembra 2007. godine dostavio spise predmeta Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku na dalju nadležnost, nakon čega je navedeno tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja podnositeljke (i još jednog lica) za pojedina krivična dela, te je u odnosu na ta dela istražni sudija doneo rešenje o obustavi postupka 15. oktobra 2007. godine.

Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 2. oktobra 2007. godine podiglo optužnicu protiv podnositeljke ustavne žalbe (i još dva lica). Podnositeljki ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje jednog produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog Zakonika.

Protiv navedene optužnice su izjavljena tri prigovora koja su odbijena kao neosnovana 17, 18. i 26. oktobra 2007. godine, te je postupajući sudija zakazao glavni pretres.

Glavni pretres je zakazan deset puta, sedam puta je održan, a tri puta nije, i to po jedanput zbog nedolaska sudije porotnika koji je imao smrtni slučaj, zbog nedolaska veštaka koji je opravdao izostanak i zbog službene sprečenosti zamenika javnog tužioca. Do donošenja prvostepene presude obavljeno je novo ekonomsko-finansijko veštačenje i dopunsko ekonomsko-finansijko veštačenje.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Okružni sud u Čačku je 1. septembra 2009. godine doneo presudu K. 110/07 kojom je, pored ostalog, podnositeljku ustavne žalbe oglasio krivom za izvršenje produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i izrekao joj je kaznu zatvora u trajanju od dve godine (u koju joj je uračunao vreme provedeno u pritvoru), dok ju je oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog Zakonika. Navedena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2408/10 od 4. juna 2010. godine i predmet je vraćen nadležnom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku Viši sud u Čačku je glavni pretres zakazao 10 puta, tri puta je održan, a sedam puta nije, od čega jedanput nije pristupila podnositeljka, a šest puta njen branilac. Pored navedenih lica, na glavni pretres nije pristupala i jedna od optužnih zbog teške bolesti, o čemu je njen branilac uredno dostavljao medicinsku dokumentaciju. Nakon što je Viši sud u Čačku pribavio nalaz i mišljenje komisije veštaka neuropsihijatra, kliničkog psihologa, onkologa i ortopeda, u odnosu na okrivljenu B.N. je razdvojio postupak.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Viši sud u Čačku je 19. oktobra 2012. godine doneo presudu K. 125/10 kojom je, pored ostalog, podnositeljku ustavne žalbe oglasio krivom za izvršenje produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog Zakonika i izrekao joj je jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine (u koju joj je uračunao vreme provedeno u pritvoru), dok ju je oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

Prvostepena presuda je dostavljena podnositeljki ustavne žalbe preko policije, budući da dostava nije mogla biti izvršena na drugi način.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održanog pretresa pred tim sudom, 14. februara 2014. godine doneo presudu Kž1. 5816/12 kojom je preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu tako što je podnositeljku ustavne žalbe oslobodio od optužbe da bi izvršila produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog Zakonika, do je u preostalom (oslobađajućem delu) prvostepenu presudu potvrdio.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao osam godina i dva meseca, računajući od 23. novembra 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 14. februara 2014. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 5816/12 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak čije se trajanje osporava vodio protiv podnositeljke ustavne žalbe i još dva lica (do 19. oktobra 2012. godine, kada je Viši sud u Čačku u odnosu na B.M. razdvojio postupak), zbog produženog krivičnog dela pronevera i krivičnih dela pronevera, falsifikovanje službene isprave i zloupotreba službenog položaja. Ustavni sud je dalje utvrdio da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran po dva puta pred dve sudske instance, kao i da su Okružni, a potom Viši sud u Čačku redovno zakazivali glavni pretres, pri čemu se niti jedno odlaganje ne može pripisati razlozima za koje je odgovoran sud, što nesumnjivo ukazuje da se nadležni sud veoma aktivno bavio predmetom. Tokom postupka obavljena su složena ekonomsko-finasijska veštačenja i dopune istih, kao i komisijsko veštačenje veštaka neuropsihijatra, kliničkog psihologa, onkologa i ortopeda, te je ispitan veliki broj svedoka. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv tri okrivljena lica zbog produženog krivičnog dela pronevera i krivičnih dela pronevera, falsifikovanje službene isprave i zloupotreba službenog položaja, koja su po svojoj prirodi činjenično uvek složena, da se nadležni sud aktivno bavio predmetom, da se odlaganja glavnog pretresa ne mogu pripisati u krivicu sudu, već je naprotiv u ponovljenom postupku pred prvostepenim sudom svih sedam puta glavni pretres bio odložen, između ostalog, i zbog nedolaska podnositeljke odnosno njenog branioca, te da je i pored svega toga osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za nešto više od osam godina, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 125/10 nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti