Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko šest godina. Povreda je rezultat neefikasnog postupanja prvostepenog suda. Podnositeljki se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, mr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Todorove iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Todorove i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 4120/04 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Todorova iz Niša je 24. juna 2010. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 4120/04 i postupku koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev. 1468/10 i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredb ama člana 36. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da se povreda prava na suđenje u razumnom roku sastoji u činjenici da se postupak pred Opštiskim sudom u Nišu vodi od 24. decembra 2004. godine; da je revizija izjavljena 10. aprila 2009. godine protiv presude Višeg suda u Nišu i da o istoj do podnošenja ustavne žalbe nije odlučeno; da je jasna potreba za hitnim rešavanjem parnica iz radnih odnosa, jer prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa imaju socijalni karakter; da je postupanjem Opštinskog suda u Nišu i Vrhovnog kasacionog suda došlo do povrede člana 195. stav 3. Zakona o radu. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, tražila je naknadu štete i predložila je da se odluka objavi u Službenom glasniku Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P1. 4120/04, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja je podne la tužbu 24. decembra 2004. godine Opštinskom sudu u Nišu protiv tuženog Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ iz Niša, kojom je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa broj 3349 od 6. decembra 2004. godine i da se obaveže tuženi da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa, a tražila je i troškove parničnog postupka.

Pred Opštinskim sudom u Nišu je održano deset ročišta za glavnu raspravu (4. jula i 6. decembra 2005. godine ; 2. juna i 4. oktobra 2006. godine ; 12. januara i 26. februara 2007. godine; 26. februara, 8. aprila, 16. maja i 16. oktobra 2008. godine).

Pred Opštinskim sudom u Nišu nije održano 19 ročišta (4. marta i 12. maja 2005. godine; 10. novembra, 14. februara, 4. aprila, 2. avgusta i 20. novembra 2006. godine; 26. februara, 4. aprila, 16. maja, 28. juna, 6. septembra, 12. oktobra, 22. novembra i 20. decembra 2007. godine; 30. januara, 12. marta, 24. marta i 8. septembra 2008. godine). Navedena ročišta nisu održavana najčešće zbog procesnih nedostataka , odnosno usled nepostojanja dokaza o urednom pozivanju tuženog, kao i usled neodazivanja pozivu zaposlenih kod tuženog u svojstvu svedoka. Tri ročišta odložena su na predlog parničnih stranaka 6. septembra, 12. oktobra i 22. novembra 2007. godine.

Na ročištu od ržanom 12. januara 2007. godine prvostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke, s tim da je na zapisniku sa istog ročišta navedeno da će sud tužilju ispitati u potpunosti posle dobijanja oglasa.

Nakon zaključenja glavne rasprave od 8. aprila 2008. godine, prvostepeni sud je doneo rešenje da se glavna rasprava ponovo otvori radi izvođenja dokaza saslušanjem tužilje kao parnične stranke. Na ročištu od 16. maja 2008. godine, Opštinski sud u Nišu je doneo rešenje da se stavi van snage rešenje o izvođenju dokaza saslušanjem stranke iz zapisnika o otvaranju rasprave, s obzirom na to da je tužilja saslušana kao parnična stranka i ponovo je zaključio glavnu raspravu. Nakon zaključenja glavne rasprave Opštinski sud u Nišu je ponovo doneo rešenje o otvaranju glavne rasprave radi dopune dokaznog postupka saslušanjem tužilje kao parnične stranke, a na ročištu od 16. oktobra 2008. godine je izveden dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke i zaključena je glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 4120/04 od 16. oktobra 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa broj 3349 od 6. decembra 2004. godine i da se tuženi obaveže da tužilji prizna sva prava na radu i po osnovu rada počev od dana prestanka radnog odnosa pa do povratka na rad.

Odlučujući o žalbi tužilje, Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 148/09 od 19. februara 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda u Nišu P1. 4120/04 od 16. oktobra 2008. godine.

Tužilja je 10. aprila 2009. godine izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 148/09 od 19. februara 2009. godine. Prvostepeni sud je od tuženog dopisima od 9. juna, 26. oktobra i 4. decembra 2009. godine tražio da se izjasni da li je primio drugostepenu presudu. Po prijemu odgovora tuženog na reviziju od 19. aprila 2010. godine, prvostepeni sud je spise predmeta radi odlučivanja o reviziji dostavio Apelacionom sudu u Nišu za Vrhovni kasacioni sud, tek 12. maja 2010. godine .

Odlučujući o reviziji, Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 1468/10 od 12. maja 2011. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Nišu presudom Gž. 148/09 od 19. februara 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) je pr opisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10.); da sud može odložiti ročište kad je to potrebno radi izvođenja dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi (član 110. stav 1.); pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pošte, a mogu se dostavljati preko određenog lica zaposlenog u sudu, preko nadležnog organa opštine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi način određenim posebnim zakonom (član 127.); da ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, sud može narediti da se prinudno dovede i snosi troškove dovođenja, a može ga i kazniti novčano do 30.000 dinara (član 247. stav 1.); da se bitne činjenice mogu utvrđivati i saslušavanjem stranaka; da će sud odlučiti da se izvede dokaz saslušanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza nađe da je to potrebno za utvrđivanje bitnih činjenica (član 262.); da kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud će saopštiti da je glavna rasprava zaključena (član 305. stav 1.); da sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja (član 306.); da će primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije predsednik veća prvostepenog suda dostaviti protivnoj stranci i javnom tužiocu nadležnom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 416 .) u roku od osam dana, da će se javnom tužiocu dostaviti zajedno sa revizijom, i prepis presude protiv koje je revizija izjavljena, da u roku od 15 dana od dana dostavljanja revizije protivna stranka može podneti sudu odgovor na reviziju , da će po prijemu odgovora, ili po proteku roka za odgovor, predsednik veća prvostepenog suda dostaviti reviziju i odgovor na reviziju, sa svim spisima, revizijskom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana (član 402.). Odredbom člana 195. stav 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano da se spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da je tužilja podnela tužbu Opštinskom sudu u Nišu 24. decembra 2004. godine, te da se isti ima uzeti kao relevantan za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava podnositeljke ustavne žalbe.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog prvostepenog suda. Naime, Ustavni sud je utvrdio da pred prvostepenim sud om nije održano 19 zakazanih ročišta, najčešće zbog nepostojanja procesnih uslova za održavanje, usled nepostojanja dokaza o urednom pozivanju tuženog, kao i usled neodazivanja pozivu zaposlenih kod tuženog u svojstvu svedoka. Prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije koristio svoja procesna ovlašćenja iz člana 247. stav 1. Zakona o parničnom postupku u pogledu mogućnosti kažnjavanja svedoka usled neodazivanja pozivu suda. Pored toga, prvostepeni sud je nakon zaključenja glavne rasprave 8. aprila 2008. godine, otvorio raspravu 16. maja 2008. godine, na kojoj je stavio van snage rešenje o izvođenju dokaza saslušanjem tužilje kao parnične stranke, a potom je 27. juna 2008. godine ponovo otvorio raspravu radi izvođenja dokaza saslušanjem tužilje, iako je sa izvođenjem navedenog dokaza započeo još 12. januara 2007. godine i na zapisniku sa istog ročišta konstatovao da će tužilju ispitati u potpunosti posle dobijanja oglasa.

Nedelotvorno postupanje prvostepenog suda ogleda se i u tome što je prvostepeni sud spise predmeta radi odlučivanja po reviziji uputio Vrhovnom kasacionom sudu preko Apelacionog suda u Nišu, tek 12. maja 2010. godine, iako je revizija tužilje izjavljena 10. aprila 2009. godine. Naime, provostepeni sud je od tuženog dopisima od 9. juna, 26. oktobra i 4. decembra 2009. godine tražio da se izjasni da li je primio drugostepenu presudu, iako je u konkretnom slučaju mogao tražiti izveštaj pošte o dostavljanju drugostepene presude tuženom.

Ustavni sud posebno ističe činjenicu da je, saglasno odredbi člana 195. stav 3. Zakona o radu, propisan rok od šest meseci za pravnosnažno okončanje radnog spora. Navedeni rok od šest meseci nije prekluzivan, već instrukcioni, iz čega proizlazi da njegovo kršenje ne znači automatski i povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, ukupno trajanje parničnog postupka od šest i tri meseca godina ima se smatrati dugim rokom. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da je doprinos podnositeljke ustavne žalbe dužini trajanja parničnog postupka, neznatan. Naime, punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je u toku postupka pred prvostepenim sudom tražio odlaganje tri ročišta , radi pribavljanja dokaza, i to ročišta od 6. septembra, 12. oktobra i 22. novembra 2007. godine , te je Ustavni sud ocenio da je doprinos podnositeljke ustavne žalbe dužini trajanja parničnog postupka tri meseca. Pored toga, podnositeljka ustavne žalbe i njen punomoćnik su se uredno odazivali na sve pozive suda i aktivno učestvova li u postupku, pri čemu ni su zloupotrebljava li svoja procesna ovlašćenja.

Predmet parničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnositeljku ustavne žalbe, budući da se radi o poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenoj pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Odlučujući o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da uz ustavnu žalbu nije priložen bilo koji dokaz da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke, a što je osnovni preduslov za osnovano isticanje povrede prava na jednaku zaštitu pred sudovima.

Pored toga, činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe izjavila reviziju protiv drugostepene presude i da je Vrhovni kasacioni sud odlučio o izjavljenoj reviziji presudom Rev. 1468/10 od 12. maja 2011. godine , potvrđuje da je imala i da je iskoristio pravo da se zakonitost prvostepene presude ispita ne samo u žalbenom postupku, već i u postupku po vanrednom pravnom leku – reviziji, o kojoj je odlučivao najviši sud u Republici koji je, odlučujući o osnovanosti izjavljenog pravnog sredstva, dao jasne i dovoljne razloge za svoju odluku. Pri tome, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da ustavno jemstvo prava na pravno sredstvo ne podrazumeva povoljan ishod postupka po lice koje je koristilo propisano pravno sredstvo ako za to nije bilo osnova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Pravilnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti