Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje devet godina u prvom stepenu. Posebno je istaknuta neaktivnost suda nakon što je prestao razlog za prekid postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3018/2010
15.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Beronje iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mileta Beronje i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 7895/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Beronja iz Novog Sada je 24. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudo m u Beogradu u predmetu P. 7895/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 27. novembra 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog manje isplaćene plate; da ovaj parnični postupak još uvek nije okončan iako su se stekli uslovi da se postupak okonča i da je neizvesno koliko će još trajati; da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 12. marta 2012. godine podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava a stavom 2. člana 82. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku uvidom u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7895/03 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je 27. novembra 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, zbog sticanja bez osnova, zbog manje isplaćene zarade.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu prvo ročište za glavnu raspravu bilo je zakazano za 17. mart 2004. godine, međutim, ročište nije održano jer na strani tužene niko nije došao, a dok drugo, kasnije zakazano ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Rešenjem P. 7895/03 od 25. maja 2004. godine, odbijen je prigovor nenadležnosti Drugog opštinskog suda u Beogradu istaknut od strane tužene. Zatim je dalje održano pet ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvođeni dokazi u vezi utvrđivanja utrošk a sredst ava za finansiranje odbrane od 2000. do 2005. godine za svaku godinu , kao i podataka o visini prosečne plate profesionalnih oficira i civilnih lica u tom periodu.

Pre održavanja ročišta da 18. aprila 2008. godine, punomoćnik tužioca je tražio odlaganje ročišta zbog njegove sprečenosti da pristupi, a takođe je tražio i prekid postupka zbog pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti konkretnih opštih akata, što je od značaja kao prethodno pitanje za parnični postupak.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7895/03 od 18. aprila 2008. godine prekinut je postupa k, do okončanj a postupka pred Ustavnim sudom u predmetu I U-104/07 i IU-181/06.

U obrazloženju tog rešenja je navedeno: da je punomoćnik tužioca predložio da sud preki ne parnicu do donošenja odluke o pretho dnom pravnom pitanju pred nadležnim organom; da je pred Ustavnim sudom Srbije pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata predmetima IU-104/07 i IU-181/06, te je sud našao da se radi o prethodnom pitanju za ovu parnicu, te je odlučio u smislu člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku . Dalje u predmetu nije postupano.

Uvidom u dokumentaciju Ustavnog suda utvrđeno je da je u navedenim predmetima Ustavni sud odlučio 2009. i 2010. godine i to u predmetu IU-104/07 ( ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke o vrednosti boda odnosno vrednosti koeficijenta za obračunavanje plata i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije ) 4. novembra 2010. godine, a u predmetu IU-181/06 (ocena ustavnosti i zakonitosti Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore ) 17. decembra 2009. godine .

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak na odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); odredbom člana 215. stav 1. tačka 1. Zakona propisano je da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju a članom 217. stav 2. Zakona je propisano ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 27. novembra 2003. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu 7895/03.

Naime, od podnošenja tužbe 27. novembra 2003. godine sud je posle četiri godine i pet meseci, prekinuo postupak. Dakle, parnični postupak je pokrenut 27. novembra 2003. godine i do sada postupak još uvek nije okončan ni u prvom stepenu, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da nije okončan u okviru razumnog roka jer postupak pred prvostepenim sudom traje već devet godina. Takođe, iako je Ustavni sud odlučio još 2010. godine o prethodnom pitanju zbog koga je postupak prekinut, postupak nije nastavljen u smislu člana 217. Zakona o parničnom postupku iako se radilo o radnom sporu u kome se zahteva posebna efikasnost suda.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, imajući u vidu da je postupak u ovoj stvari bio prekinut dok Ustavni sud ne reši prethodno pitanje, već su se od 2010. godine stekli uslovi iz člana 217. Zakona o parničnom postupku da predmet Drugog opštinskog suda P. 7895/03 bude nastavljen.

Takođe, po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je krećući se u granicama ustavne žalbe usvojio ustavnu žalbu na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke , dok je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

6. U pogledu zahteva za ocenu povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da nema pretpostavki za ocenjivanje povrede prava na pravično suđenje u postupku koji još uvek nije okončan, te je u tom delu ustavna žalba odbačena , saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe 12. marta 2012. godine podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenog ustavnog prava, Ustavni sud je odbacio zahtev kao neblagovremen u tački 3. izreke jer je podnet po isteku roka iz člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da taj zahtev treba da bude podnet u roku koji je propisan za podnošenje ustavne žalbe.

7. Na osnovu izloženog i člana 42b stav 1. tačka 1) člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti