Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog rešenja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv procesnog rešenja istražnog sudije. Osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca, te se protiv njega ne može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović, u postupku po ustavnoj žalbi Gere Atile iz Sente, trenutno u pritvoru u Okružnom zatvoru u Subotici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gere Atile izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 784/10 od 17. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gere Atila iz Sente, trenutno u pritvoru u Okružnom zatvoru u Subotici, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 22. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 784/10 od 17. maja 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite prava, prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 32. i 33. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, uskraćeno pravo da prati i aktivno učestvuje u svojoj odbrani, budući da mu, shodno članu 4. stav 1. tačka 6), članu 243. stav 4. i članu 251. stav 5. ZKP, koje i sud navodi u pobijanom rešenju, ali pogrešno tumači, nije dato pravo da ispituje svedoke; da je postupajući sudija bitno povredio odredbe krivičnog postupka zato što nije odredio prekid istrage, alternativno odredio novo psihijatrijsko veštačenje, po predlogu branioca, na navedene okolnosti; da istražni sudija i veće Osnovnog suda u Subotici koje je donelo osporeno rešenje porešno i netačno zaključuju da osumnjičeni Atila Gere dana 26. januara 2010. godine nije imao pitanja za svedoka, već se „sudija sam prethodno slatko ispričao sa svedokom na mađarskom jeziku“, nakon čega je branilac stavio procesne primedbe i nije bilo smisla postavljati svedoku bilo kakva pitanja posle takvih bitnih povreda odredaba ZKP u istrazi; da podnosilac smatra da je diskriminisan „po osnovu nacionalne pripadnosti, jezika, veroispovesti, društvenog porekla, kulture, idr“. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu osporenim rešenjem povređena označena načela i prava, poništi osporeno rešenje i odredi da se uklone štetne posledice i naknadi šteta u roku od 30 dana, kao i da mu se naknade troškovi ustavne žalbe u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je istražni sudija Osnovnog suda u Subotici doneo rešenje Ki. 35/10 od 6. maja 2010. godine kojim je određeno da će se saslušanje obaviti bez prisustva okrivljenog, a da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 784/10 od 17. maja 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog rešenja istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici.

4. Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) propisano je: da svaki okrivljeni, odnosno osumnjičeni, ima pravo da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane (član 4. stav 1. tačka 6)); da će se u vezi sa pozivanjem, odbranom i saslušanjem osumnjičenog protiv kojeg se zahteva sprovođenje istrage primenjivati odredbe ovog zakonika o pozivanju, odbrani i saslušanju okrivljenog. Osumnjičenog koji je pozvan po stavu 3. ovog člana poučiće istražni sudija u smislu člana 89. stav 2. ovog zakonika (član 243. stav 4.); da je istražni sudija dužan da na pogodan način obavesti tužioca, branioca, oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istražni sudija će, po pravilu, obaveštavati samo branioca. Ako je okrivljeni u pritvoru, a istražna radnja se preduzima van sedišta suda, istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog (član 251. stav 5.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovome sudu obraća u svojstvu okrivljenog u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega. Osporenim rešenjem, kao procesnim aktom, nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, optužbama protiv njega ili njegovoj krivičnoj odgovornosti, već samo o žalbi njegovog branioca u krivičnom postupku izjavljenoj protiv rešenja istražnog sudije kojim je određen način ispitivanja svedoka. Krivični sud će sve relevantne činjenice i pravna pitanja utvrđivati i razjašnjavati na glavnom pretresu, kada će oceniti sve izvedene dokaze i, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Okrivljeni će u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog, usmenog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost da osporava kako postojanje i način pribavljanja dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost, nakon čega će imati i pravo na žalbu protiv donete krivične presude, a tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva može se izjaviti ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede označenih ustavnih načela i prava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, osporeno rešenje po svojoj pravnoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim krivični sud, u fazi prethodnog krivičnog postupka u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, isključivo odlučuje o načinu sprovođenja jedne istražne radnje, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe ili optužbama protiv njega i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog rešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti