Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji traje preko pet godina i još nije okončan. Nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem mogućem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Nalaže se Višem sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak vođen po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 110/05 od 23. maja 2005. godine okončao u najkraćem mogućem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 26. decembra 2007. godine ustavnu žalbu, a 8. januara 2008. godine dopune ustavne žalbe zbog povreda više ljudskih prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije, u više različitih krivičnih postupaka koji su se protiv nje vodili pred Opštinskim sudom u Čačku i Okružnim sudom u Čačku.

Podnositeljka je 16. aprila 2009. godine dostavila Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe u kojoj je istakla da su joj u postupku koji se vodi pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06, donošenjem naredbe i rešenja o veštačenju parničnih troškova, kao i nedostavljanjem zahteva za dopunu istrage, povređena prava zajemčena članom 32. stav 1, članom 33. st. 1, 2, 4, 5, 6. i 7, članom 34. st. 1. i 4, članom 36. st. 1. i 2, članom 58. stav 1, članom 60. stav 2, članom 67. stav 2. i članom 145. Ustava. U dopuni žalbe je zahtevala da Ustavni sud odloži izvršenje osporenih pojedinačnih akata i radnji, da utvrdi povrede prava na koje je ukazala, da naloži Okružnom sudu u Čačku da „prestane sa povredom prava“ navedenih u dopuni, kao i da utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Podneskom od 9. septembra 2008. godine, zavedenim u Ustavnom sudu kao ustavna žalba Už-1072/2008, podnositeljka je osporila naredbu za veštačenje Okružnog suda u Čačku K. 46/06 od 11. jula 2008. godine, navodeći da su joj povređena prava iz čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno prava iz čl. 18, 21, 22, 32, 33, 34, 36, 56, 60, 67, 145. i 149. Ustava. Predložila je da Ustavni sud „donese rešenje... kojim će se odložiti primena naredbe do donošenja odluke u toj pravnoj stvari“.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda od 18. novembra 2008. godine, podnositeljka ustavne žalbe je 9. decembra 2008. godine dostavila dopunu ustavne žalbe Už-1072/08, u kojoj je predložila da Ustavni sud utvrdi povrede prava iz člana 32. Ustava, da Okružnom sudu u Čačku naloži da u postupku u predmetu K. 46/06 prestane sa „preispitivanjem pravosnažnih sudskih odluka i veštačenjem advokatskih i parničnih troškova koji su pravosnažno utvrđeni u poravnanjima koja su zaključena u vanparničnom postupku i parničnim postupcima Okružnog suda u Čačku.

3. Postupajući po nalogu Ustavnog suda od 21. aprila 2009. godine, podnositeljka ustavne žalbe je 5. maja 2009. godine dostavila uređenu ustavnu žalbu Už-302/2007, u kojoj je istakla da ustavnu žalbu podnosi zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 21. st. 2. i 3, člana 30. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. st. 1, 2, 5. i 6, člana 34. st. 1, 2, 3. i 4, člana 58. stav 1, člana 60. stav 4, člana 67. stav 2, člana 145. st. 2, 3. i 4. Ustava, u postupku pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06. Predložila je da Ustavni sud naloži Okružnom sudu u Čačku da u roku od tri meseca otkloni sve navedene povrede prava, donese presudu zasnovanu na Ustavu i zakonu i utvrdi njeno pravo na naknadu štete.

U posebnom podnesku od istog datuma podnositeljka je predložila da Ustavni sud izvrši potrebna spajanja i razdvajanja postupaka u predmetima koji se vode pred Ustavnim sudom, imajući u vidu sudske postupke koji su njima obuhvaćeni.

4. Podneskom od 1. februara 2010. godine, zavedenim u Sudu kao ustavna žalba Už-1167/2010, podnositeljka je osporila naredbu za veštačenje Višeg (ranije Okružnog) suda u Čačku K. 46/06 od 14. jula 2009. godine koja nije dostavljena strankama čime su, po mišljenju podnositeljke, povređena njena prava zajemčena odredbama člana 21. st. 1, 2. i 3, člana 22. stav 1, člana 23. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. st. 1, 2, 4, 5. i 6, člana 34. st 2. i 3, člana 58. stav 1, člana 145. st. 2, 3. i 4. i člana 149. st. 1. i 2. Ustava. Predložila je da Ustavni sud utvrdi da su joj u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06 (sada pred Višim sudom u Čačku) povređena prava na koja ukazuje, da poništi osporenu naredbu o veštačenju kao i „druge podneske i radnje kojima su učinjene povrede“, da Višem sudu u Čačku naloži da u „najkraćem mogućem roku okonča krivični postupak bez kršenja ljudskih prava i sloboda podnositeljke... sa obavezom da se otklone posledice povređenog prava“.

5. Saglasno odredbama člana 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, br. 24/08 i 27/08), postupci po podnetim ustavnim žalbama u predmetima ovog suda Už-1072/2008 i Už-1167/2010 spojeni su sa postupkom u predmetu Už-302/2007 radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke, s obzirom da se u navedenim ustavnim žalbama ističe da je do povrede ili uskraćivanja ljudskih prava došlo u istom krivičnom postupku - K. 46/06 koji se vodio pred Okružnim sudom u Čačku.

6. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

7. Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Čačku, postupajući po nalogu Ustavnog suda, dostavio je izjašnjenje na navode iz ustavne žalbe podnositeljke u kome je naveo: da podnositeljka u ustavnoj žalbi iznosi primedbe koje ima na način vođenja postupka od strane ranije postupajućeg sudije – predsednika veća, što je u isključivoj nadležnosti postupajućeg sudije; da je u osporenom postupku, nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, održano predpretresno ročište 6. juna 2007. godine, dok je glavni pretres zakazivan za 27, 28, 29, 30. i 31. avgust 2007. godine, 22, 23. i 24. oktobar 2007. godine, 15. i 16. januar 2008. godine, 13. maj 2008. godine (pretres nije održan zbog bolesti jednog od okrivljenih) i 30. jun 2008. godine; da je posle opšteg izbora sudija predmet dodeljen u rad drugom sudiji koji je zakazao i održao glavni pretres 26. i 27. aprila 2010. godine, na kome je saslušano svih 15 optuženih, a nastavak je zakazan za 13. i 14. jul 2010. godine, radi izvođenja predloženih dokaza; da je na dužinu trajanja postupka uticala izuzetna složenost predmeta, veliki broj okrivljenih (15), veliki broj svedoka, kao i da je trebalo obaviti izuzetno složeno veštačenje, koje je novi sudija otklonio kao dokaz koji treba izvesti.

8. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju konstatovao sledeće:

- da je 7. novembra 2005. godine Okružno javno tužilaštvo u Čačku podnelo istražnom sudiji Okružnog suda u Čačku zahtev za sprovođenje istrage Kt. 110/05 protiv M.R. i drugih (ukupno 21 lice), među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe, kojoj je stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi stava 1. i zloupotrebe poverenja iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije;

- da je istražni sudija Okružnog suda u Čačku 9. decembra 2005. godine doneo rešenje Ki. 96/05 o sprovođenju istrage protiv M.R. i drugih, među kojima i protiv podnositeljke ustavne žalbe;

- da se podnositeljka nalazila u pritvoru od 8. decembra 2005. godine do 8. maja 2006. godine, koji je poslednji put produžen rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kr. 170/06 od 6. marta 2006. godine i po kome je pritvor istekao 8. maja 2006. godine, kada je podnositeljka puštena na slobodu;

- da je 25. maja 2006. godine Okružno javno tužilaštvo u Čačku podnelo optužnicu Kt. 110/05 Okružnom sudu u Čačku protiv M.R. i drugih (ukupno 15 lica), među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe, kojoj je stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1, falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1. i zloupotrebe poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, te da je po ovoj optužnici sud formirao predmet K. 46/06;

- da je podnositeljka ustavne žalbe 8. juna 2006. godine izjavila prigovor protiv optužnice;

- da je Okružni sud u Čačku 22. novembra 2006. godine doneo rešenje Kv. 188-210/06, 212/06, 215/06, 223/06, 225/06 i 227/06, kojim je utvrdio da nema mesta dopuni istrage protiv podnositeljke po predlogu predsednika veća pred kojim treba da se održi glavni pretres, odbio kao neosnovane prigovore okrivljenih M.R. i podnositeljke ustavne žalbe izjavljene protiv optužnice, a prigovore ostalih optuženih protiv optužnice usvojio, i utvrdio da nema mesta optužbi protiv S.V. i drugih (ukupno 11 lica), pa je u odnosu na njih postupak obustavljen;

- da je Okružno javno tužilaštvo u Čačku 30. novembra 2006. godine izjavilo žalbu protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Čačku;

- da je Vrhovni sud Srbije 7. marta 2007. godine doneo rešenje Kž. 39/07 kojim je preinačio rešenje Okružnog suda u Čačku Kv. 188-210/06, 212/06, 215/06, 223/06, 225/06 i 227/06 u delu koji se odnosi na obustavljanje krivičnog postupka protiv 11 optuženih lica, tako što je njihove prigovore protiv optužnice odbio kao neosnovane;

- da je predsednik sudećeg veća u krivičnom postupku K. 46/06 doneo 11. jula 2008. godine naredbu kojom je odredio ekonomsko-finansijsko veštačenje u ovom predmetu posredstvom Opštinskog suda u Čačku;

- da je predsednik sudećeg veća u krivičnom postupku K. 46/06 doneo 14. jula 2009. godine novu naredbu kojom je odredio ekonomsko-finansijsko veštačenje u ovom predmetu posredstvom stalnog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke D. M. iz Čačka.

9. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Član 4. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02, i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisuje da svaki okrivljeni, odnosno osumnjičeni, ima pravo, između ostalog, da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku.

Krivičnim zakonikom Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ) propisana su krivična dela za koja se protiv podnositeljke ustavne žalbe vodi krivični postupak, odnosno krivično delo pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1, falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1. i zloupotrebe poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Član 364. KZ, između ostalog, propisuje: da će se onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.); da će se, ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina (stav 3.).

Prema odredbi člana 355. stav 1. KZ, onaj ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Članom 216. KZ, između ostalog, propisano je: da ko zastupajući imovinske interese nekog lica ili starajući se o njegovoj imovini zloupotrebi data mu ovlašćenja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist ili da ošteti lice čije imovinske interese zastupa ili o čijoj se imovini stara, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine (stav 1.); da će se, ako delo iz st. 1. do 3. ovog člana učini staralac ili advokat, kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina (stav 4.).

10. Ceneći period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir ukupan period trajanja predmetnog sudskog postupka i to od momenta njegovog pokretanja, sve do momenta odlučivanja Ustavnog suda, s obzirom da predmetni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Postupak u predmetu Okružnog suda u Čačku K. 46/06, koji je predmet ocene Ustavnog suda, započeo je 9. decembra 2005. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage.

Ustavni sud je kod ocene podnositeljkinih navoda pošao od činjenice da razumna dužina trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju granicu razumnog roka su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti, konkretno suda koji vodi postupak i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je našao da konkretan predmet, u pogledu činjenica i spornih pravnih pitanja koje je trebalo raspraviti u postupku, kao i obim i vrsta dokaza koje je u postupku trebalo izvesti jesu u velikoj meri složeni. Međutim, po oceni Ustavnog suda, konkretan krivični postupak traje preko razumne mere koju bi složenost predmeta postupka mogla opravdati, tim pre što u postupku još uvek nije doneta ni prvostepena presuda. U periodu od 30. juna 2008. godine do 26. aprila 2010. godine Okružni sud u Čačku je doneo dve naredbe za ekonomsko-finansijsko veštačenje, i to 11. jula 2008. godine i 14. jula 2009. godine. Prvom naredbom veštačenje je povereno Opštinskom sudu u Čačku, pa kada je utvrđeno da veštačenje ne može da obavlja nižestepeni parnični sud, isto je povereno sudskom veštaku ekonomsko-finansijske struke D. M. iz Čačka. Ni ovo drugo veštačenje nije izvršeno, već je novi sudija kome je predmet dat u rad, otklonio izvođenje ovog dokaza. Ovakva nedoslednost i neaktivnost postupajućeg suda, pored svega ostalog, ne može se ničim pravdati.

Doprinos podnositeljke trajanju postupka ogleda se u podnošenju brojnih žalbi i pritužbi na rad suda, što svakako utiče na tok postupka. Međutim, kako se radi o procesno dozvoljenim pravnim sredstvima, njihovo korišćenje se ne može smatrati okolnošću koja je uticala na trajanje postupka preko razumne mere.

Postupanje krivičnog suda u ovom postupku, po oceni Ustavnog suda, u najvećoj meri je uslovilo da ovaj postupak traje duže nego što bi to predstavljalo razumnu meru. Sud je bio u obavezi da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku. Sud ovaj svoj zadatak nije ispunio, jer nije preduzeo sve radnje koje su mu bile na raspolaganju kako bi predmetni krivični postupak sproveo i okončao u razumnom roku. Ovo se naročito odnosi na ekonomsko-finansijsko veštačenje, jer sud ovo dokazno sredstvo nije izveo na efikasan i ekonomičan način. Postupajuće veće nije bilo u stanju da u početku postupka proceni koje dokaze i na koji način treba izvesti, što je bila njegova obaveza, čime je konkretni krivični postupak doveden u situaciju da se njegovo okončanje, nakon pet godina od pokretanja, još uvek ne može predvideti. Ovakvo stanovište Ustavnog suda zasnovano je i na činjenici da do donošenja odluke Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi još uvek nije okončan ni prvostepeni krivični postupak.

Značaj utvrđivanja osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno odlučivanje o optužbama protiv podnositeljke ustavne žalbe, za nju, svakako, predstavlja pitanje od izuzetnog značaja, imajući u vidu da je po profesiji advokat i da je suspendovana od bavljenja advokaturom koja joj predstavlja osnovni izvor prihoda, pa, stoga, i značaj ovog pitanja nalaže da se postupak sprovede u što kraćem roku.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu u tom delu usvojio, kao u tački 1. izreke.

11. Prema članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine. Osporena rešenja o određivanju, odnosno produženju pritvora doneta su u periodu od 8. decembra 2005. godine do 8. maja 2006. godine, odnosno pre stupanja na snagu Ustava.

Osporene naredbe i rešenja o veštačenju parničnih troškova, po oceni Ustavnog suda, nemaju karakter pojedinačnih akata iz člana 170. Ustava, kojima se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već se radi o aktima upravljanja postupkom koji su procesne prirode.

U odnosu na ostale ustavnom žalbom navedene povrede prava, Ustavni sud je zaključio da se ocena postojanja povrede tih prava može izvršiti tek nakon okončanja krivičnog postupka koji se protiv podnositeljke ustavne žalbe vodi, pa je ocenio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena.

Imajući u vidu izložene konstatacije iz ove tačke, Ustavni sud je ustavnu žalbu u odnosnom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

12. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Višem sudu u Čačku, kao stvarno i mesno nadležnom prvostepenom sudu koji je preuzeo predmete Okružnog suda u Čačku, da preduzme sve neophodne mere kako bi se krivični postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

13. Prilikom odlučivanja o načinu uklanjanja štetnih posledica nastalih usled utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je ocenio da naknada nematerijalne štete podnositeljki, u skladu sa odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, predstavlja primeren način otklanjanja štetnih posledica u konkretnom slučaju, i odlučio kao u tački 3. izreke.

14. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti