Odbijena ustavna žalba u sporu za naknadu štete zbog nezakonitog rada suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete zbog navodno nezakonitog rada sudija. Sud je odluku zasnovao na razlozima iznete u ranijoj, identičnoj ustavnosudskoj stvari.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Adamova, Marije Adamov, Tatjane Adamov i mal. Lune Adamov, svih iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đorđa Adamova, Marije Adamov, Tatjane Adamov i mal. Lune Adamov izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11906/07 od 30. maja 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 801/10 od 24. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đorđe Adamov, Marija Adamov, Tatjan a Adamov i mal. Lun a Adamov, svi iz Novog Sada su 24 . juna 20 10. godine, preko punomoćnika Sonje Hadži-Borjanović, advokata iz Novog Sada, podneli ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11906/07 od 30. maja 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 801/10 od 24. marta 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite prava, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2 , čl. 22. i 23, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su osporenim presudama podnosi oci ustavne žalbe diskriminisani u odnosu na druge tužioce kojima je u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim, odnosno Okružnim sudom u Novom Sadu, u predmetima Gž. 4124/05, Gž. 3086/05, Gž. 938/06, Gž. 4133/08 i dr. dosuđena zakonska zatezna kamata u skladu sa odredbama materijalnog prava; da su podnosi oci nakon donošenja presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4624/05 od 14. septembra 2006. godine, kojom je pravnosnažno okončan parničn i postup ak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9047/04 , podneli tužbu protiv Udruženja osiguravača Srbije – Garantni fond i Republike Srbije radi naknade materijalne štete koja im je pričinjena navedenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu i to delimičnim nepriznavanjem prava na zakonsku zateznu kamatu; da je presuda Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4624/05 od 14. septembra 2006. godine doneta nezakonitim radom postupajućih sudija; da se, po mišljenju podnosilaca u konkretnom slučaju ne radi o pravnom stavu Okružnog suda u Novom Sadu, već se radi o nezakonitom postupanju, ali da takvo stanovište nije zauzeo Apelacioni sud u Beogradu koji je doneo osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud, Veliko veće, na sednici održanoj 23. maja 201 2. godine doneo je Odluku Už-3022/2010 kojom je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Mileta Landeke izjavljen u protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11906/07 od 30. maja 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 801/10 od 24. marta 2010. godine - istih akata osporenih u ovoj ustavnoj žalbi, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite prava, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije. Podnosioci ustavne žalbe su u ovom predmetu, pored navedenih povreda Ustavom zajemčenih prava, istakli i to da im je povređeno načelo ljudskog dostojanstva iz člana 23. stav 1. Ustava .

Razmatrajući navode koji se odnose na povredu načela ljudskog dostojanstva, Ustavni sud konstatuje da podnosioci tu povredu vezuju isključivo za činjenicu da su im presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5700/2004 od 16. oktobra 2004. godine i presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 52/2005 od 31. marta 2005. godine, kojom je preinačena navedena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu, u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu, dosuđeni novčani iznos i koji su značajno manji nego što su oni to očekivali. Po shvatanju Ustavnog sud a, takvi navodi ne mogu biti od značaja u ovom ustavnosudskom postupku u kome su osporene presude donete u drugom, kasnije održanom parničnom postupku.

S obzirom na to da su ovom ustavnom žalbom, koja je u ostalom delu zasnovana na identičnim razlozima kao i ustavna žalba Mileta Landeke, osporene iste presude kao u predmetu Už -3022/2010, Ustavni sud je ustavnu žalbu saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio kao neosnovanu. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-3022/2011 od 23. maja 201 2. godine.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević