Poništaj rešenja o odbacivanju revizije zbog nedostatka punomoćja u spisima

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Revizija je neosnovano odbačena zbog nedostatka punomoćja, iako je u zapisniku konstatovano da je punomoćje predato sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3024/2010
17.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednika dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Rakića iz Trstenika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Rakića i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1143/10 od 29. marta 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje. 2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda iz tačke 1. i određuje da Vrhovni kasacioni sud u najkraćem mogućem roku donese novu odluku o reviziji koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 1588/09 od 20. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Rakić iz Trstenika podneo je Ustavnom sudu 24. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1143/10 od 29. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava, kao i prava na pravnu pomoć iz člana 67. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe, jer u spisima predmeta ne postoji punomoćje podnosioca ustavne žalbe dato advokatu Labudu Stojanoviću, niti je uz reviziju podneto punomoćje za njeno izjavljivanje. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je sve radnje u postupku preduzimao preko navedenog advokata za čije je angažovanje priložio punomoćje prilikom podnošenja tužbe, kao i na ročištu održanom 30. septembra 2008. godine, što je prvostepeni sud zapisnički konstatovao. Navodi da je punomoćje na neki način nestalo iz spisa predmeta.

Ustavni sud je dopisom od 30. avgusta 2010. godine, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), tražio od Osnovnog suda u Kruševcu – Sudske jedinice u Trsteniku dostavljanje na uvid spise predmeta Opštinskog suda u Trsteniku P1. 330/08. Spisi predmeta dostavljeni su Ustavnom sudu 6. septembra 2010. godine.

2. Odredbom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređena ili uskraćena njegova Ustavom zajemčena prava ili slobode.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Trsteniku P1. 330/08 i ostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac, preko advokata Labuda Stojanovića, podneo Opštinskom sudu u Trsteniku 6. avgusta 2008. godine tužbu protiv Preduzeća za puteve „Niskogradnja“ a.d. Trstenik, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. U spise predmeta nije priloženo punomoćje tužioca dato advokatu.

Opštinski sud je na zapisniku o glavnoj raspravi održanoj 30. septembra 2008. godine konstatovao da se za tužioca javlja advokat Labud Stojanović, po punomoćju koje sudu prilaže. Na narednim ročištima do donošenja prvostepene presude zapisnikom je konstatovano da se za tužioca javlja navedeni advokat, po punomoćju u spisima predmeta. Takvog punomoćja u spisima predmeta nema.

Opštinski sud u Trsteniku je delimičnom presudom P1. 330/08 od 20. marta 2009. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovoru o radu tužioca. Odlučeno je da se o troškovima parničnog postupka koji se odnosi na ovaj deo tužbenog zahteva odluči konačnom presudom.

Okružni sud u Kruševcu je presudom Gž1. 1588/09 od 20. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev II 1143/10 od 29. marta 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv drugostepene presude. U obrazloženju navedenog rešenja je ukazano da je u parničnom postupku tužioca zastupao advokat Labud Stojanović, da je na glavnoj raspravi održanoj 30. septembra 2008. godine konstatovano da je pristupio advokat Labud Stojanović koji zastupa tužioca po punomoćju koje sudu prilaže, da advokat nije tokom postupka dostavio punomoćje za zastupanje tužioca, a takođe nije podneo ni punomoćje za izjavljivanje revizije.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom: pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (član 60. stav 4.); pravo na pravnu pomoć koju pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicima lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (člana 67. stav 2).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) propisano je: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu (član 117. stav 1.); da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koje je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava) dokazuje istinost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 230. stav 1.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koji nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2.).

5. Analizirajući osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda sa stanovišta odredaba Zakona o parničnog postupka, Ustavni sud je ocenio da ovim rešenjem nije na pravilan način odlučeno o reviziji tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Iz obrazloženja osporenog revizijskog rešenja proizlazi da je revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nedozvoljena iz dva razloga, i to: zato što advokat podnosioca ustavne žalbe nije tokom postupka dostavio punomoćje za zastupanje podnosioca ustavne žalbe, iako je na zapisniku o glavnoj raspravi od 30. septembra 2008. godine konstatovano da je raspravi za tužioca pristupio advokat po punomoćju koje sudu prilaže i zato što nije podneto punomoćje za izjavljivanje revizije.

U vezi prvog navedenog razloga na kome se zasniva osporeno revizijsko rešenje, Ustavni sud najpre ukazuje da je prvostepeni sud na zapisniku o glavnoj raspravi koje je održano 30. septembra 2008. godine konstatovao da je za podnosioca ustavne žalbe pristupio advokat Labud Stojanović, po punomoćju koje sudu prilaže, a ne po punomoćju koje će sudu priložiti, u kojoj procesnoj situaciji bi bila moguća konstatacija Vrhovnog kasacionog suda da punomoćnik podnosioca u toku postupka nije priložio punomoćje. U prilog navedenog stanovišta ističe se činjenica da je na narednim ročištima zapisnikom konstatovano da za podnosioca ustavne žalbe pristupa navedeni advokat, po punomoćju u spisima predmeta.

Zapisnik o glavnoj raspravi jeste isprava koju u propisanom obliku izdaje nadležni sud - javna isprava i on dokazuje istinost onoga što se u njemu potvrđuje ili određuje. Dakle, zapisnički konstatovana činjenica da je punomoćje dato advokatu Labudu Stojanoviću priloženo u spisima predmeta predstavlja pravnoobavezujuću činjenicu kako za stranke u postupku tako i za sam sud koji odlučuje o zahtevu stranke. Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud nije mogao da odbaci reviziju podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljenu zbog toga što se u spisima predmeta fizički nije nalazilo punomoćje podnosioca dato advokatu. Takođe, uredno vođenje spisa predmeta predstavlja obavezu suda, pa nesaglasnost između zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta i stvarne sadržine spisa predmeta predstavlja propust suda koja ne može biti na štetu stranke u bilo kojoj fazi sudskog postupka.

Upravo navedena nesaglasnost između formalnog i faktičkog stanja ukazuje na to da se osporeno revizijsko rešenje zasnivalo na procesnom razlogu koji nije bio utvrđen na nesumnjiv i pouzdani način. Jedna od osobenosti procesnih odluka revizijskog suda jeste da razlozi za odbačaj revizije moraju biti utvrđeni na pouzdan i nesumnjiv način, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj. Navedena okolnost predstavlja još jedan razlog zašto revizijski sud nije mogao da odbaci reviziju podnosioca kao nedozvoljenu. U cilju otklanjanja ukazane nesaglasnosti, a imajući u vidu da i zapisnički konstatovana činjenica može biti dovedena u pitanje, Vrhovni kasacioni sud je imao procesnu mogućnost da vrati spise predmeta prvostepenom sudu sa nalogom da sprovede izviđajne radnje i na nesumnjiv i pouzdan način utvrdi da li je stvarno priloženo punomoćje podnosioca dato advokatu Labudu Stojanoviću, a potom da spise predmeta ponovo dostavi Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o vanrednom pravnom sredstvu.

U vezi drugog navedenog razloga na kome se zasniva osporeno revizijsko rešenje da advokat Labud Stojanović nije podneo punomoćje ni za izjavljivanje revizije, Ustavni sud ukazuje da se Vrhovni kasacioni sud u osporenom revizijskom rešenju, između ostalog, pozvao na odredbu člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji. Iz navedene odredbe zakona proizlazi zahtev za stručnim zastupanjem stranke u postupku pred najvišim sudom u Republici, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja. Međutim, iz navedene odredbe zakona ne proizlazi obaveza revidenta da izda specijalno punomoćje advokatu za izjavljivanje revizije.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nije nedozvoljena u pogledu zakonskog osnova za njeno izjavljivanje, kako je to Vrhovni kasacioni sud utvrdio osporenim revizijskim rešenjem, ne uzimajući u obzir pravnu obaveznost zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta i nepravilno primenjujući odredbe člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud je stanovišta da je Vrhovni kasacioni sud morao da vrati spise predmeta prvostepenom sudu radi utvrđivanja da li je stvarno priloženo punomoćje podnosioca dato advokatu Labudu Stojanoviću ili da meritorno odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 439. Zakona o parničnom postupku, polazeći od zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta kao pravnoobavezujuće činjenice.

6. Ocenjujući navode i razloge u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, a imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1143/10 od 29. marta 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo. Naime, u situaciji kada procesni razlog za odbačaj revizije nije bio utvrđen na pouzdan i nesumnjiv način, odnosno u situaciji kada je revizija odbačena iako je o njoj trebalo meritorno odlučiti, suštinski je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu kao elementa prava na pravično suđenje, odnosno do uskraćivanja njegovog prava da nadležan sud oceni sve navode podnete revizije i pravično raspravi i odluči o potencijalnim pravima podnosioca ustavne žalbe na koja je u reviziji ukazao.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo i ujedno poništio osporeno revizijsko rešenje, kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, uz određivanje da Vrhovni kasacioni sud o izjavljenoj reviziji podnosioca ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 1588/09 od 20. oktobra 2009. godine u najkraćem roku donese novu odluku, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o reviziji podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualno povreda ostalih navedenih prava biti preispitana po vanrednom pravnom sredstvu u parničnom postupku pred nadležnim sudom, zbog čega je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakon utvrđene pretpostavke za vođenja postupka i odlučivanje u ovom delu ustavne žalbe, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Poništaj rešenja o odbacivanju revizije zbog nedostatka punomoćja u spisima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti