Usvajanje ustavne žalbe zbog predugog vanparničnog postupka utvrđivanja naknade za eksproprijaciju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu za eksproprisane nepokretnosti. Postupak je trajao preko sedam godina, a Sud je podnosiocima dodelio naknadu nematerijalne štete od po 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3029/2017
14.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D . i St . D, obojice iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. D . i St . D . i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R1. 202/10 (inicijalno predmet R. 62/05 Opštinskog sud a u Sremskoj Mitrovici) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D . i St . D, obojica iz Novog Sada, podneli su Ustavnom sudu, 7. marta 2012. godine, ustavnu žalbu, preko punomoćnika B. B, advokata iz Novog Sada, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pr ed Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R1. 202/10. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-1671/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio nadležnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici R4 p. 59/14 od 26. maja 2016. godine je odbačen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na okončani vanparnični postupak vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R1. 202/10 predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda je ukinuto navedeno rešenje i predmet dostavljen Ustavnom sudu na nadležnost. Po dostavljanju spisa, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3029/2017.

Podnosioci ustavne žalbe, između ostalog, nav ode da od 2005. godine traje vanparnični postupak radi utvrđivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti , koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodi još u predmetu R1. 202/10 Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici .

Podnosioci ukazuju, zapravo, „da ova pravna stvar nije rešena od 1981. godine, punih 30 godina, a da sam sudski postupak traje od 2005. godine“. Navode da na strani njihovoj strani nije bilo doprinosa dužni trajanja postupka, a da je osnovni razlog koji je doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku nedelotvorno post upanje sudova koji nisu preduzimali mere da se postupak efikasno okonča. Predlažu da Ustavni su d usvoji žalbu i utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava u vanparničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R1. 202/10, te traže da se utvrdi pravo podnosilaca na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvr šio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te uvid u spise predmeta R4 p. 59/14 Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, kao i Odluku Ustavnog suda Už-1989/10 od 24. oktobra 2013. godine, u kojoj je podnosi lac ustavne žalbe bi o protivni k predlagača prvog reda u istom vanparničnom postupku, čije trajanje ovde osporavaju i podnosioci ove ustavne žalbe, ali kao predlagači trećeg i četvrtog reda, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici je 5. oktobra 2005. godine dostavljen dopis Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne manjine broj 465-00013/5 od 3. oktobra 2005. godine sa spisima predmeta 465-5/2005-VI Opštine Sremska Mitrovica – Opštinska uprava za urbanizam i stambeno-komunalne poslove, a u smislu člana 61. Zakona o eksproprijaciji. Opština Sremska Mitrovica, kao predlagač, inicirala je postupak radi izvršenja svoje obaveze u korist protivnika predlagača, čiji su pravni sledbeni ci M.M. i M.S, te ovde podnosioci ustavne žalbe, obezbeđenjem odgovarajućeg stana na korišćenje po pravnosnažnom rešenju Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 281/81 od 21. oktobra 1981. godine . Kako u momentu donošenja navedenog rešenja opština nije raspolagala odgovarajućim stanom, to je protivnicima ponudila novčanu nadoknadu koju oni nisu prihvatili. U toku ovog postupka, opština je iseljenjem prethodnog korisnika došla u posed određenog stana, te ga kao odgovarajući ponudila u zakup protivnicima predlagača . Ceneći da je ponuđeni stan odgovarajući, organ uprave je doneo rešenje broj 465-5/2005-VI dana 28. jula 2005. godine protiv kojeg su protivnici predlagača izjavili žal be drugostepenom organu uprave, koji je spise predmeta prosledio Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici da o njemu odluči u vanparničnom postupku. Predmet je u sudskom upisnik u zaveden pod brojem R. 62/05.

Tokom sprovedenog postupka, do donošenja rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 od 20. septembra 2012. godine , prvostepeni sud je zakazao 25 ročišta za raspravu, od kojih je deset ro čišta odloženo, zbog nepostojanja procesnih pretpostavki zbog neuredne dostave poziva , sprečenosti postupajućeg sudije, štrajka advokata i najveći broj zbog nedostavljanja nalaza i mišljenja veštaka u određenim rokovima. Na održanim ročištima sud je sprovodio dokazni postupak veštačenj em, dostavljanjem nalaza i mišljenja o obavljenom veštačenju, izjašnjavanjem učesnika na nalaz i mišljenje veštaka, a više puta sud je određivao i dopunu veštač enja.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 od 20. septembra 2012. godine određena je pravična naknada za navedene eksproprisane nepokretnosti ra nijih vlasnika Lj.D. iz Sremske Mitrovice i V.D. iz Novog Sada, svake u ½ dela čiji su naslednici protivnici predlagača M.M, S.R. i S . D . i St. D, ovde podnosioci ustavne žalbe, svako u po ¼ dela, te je obavezan Grad Sremska Mitrovica da protivnicima predlagača isplati dosuđene novčane iznose, kako je navedeno. Istim rešenjem su obavezani protivnici predlagača da solidarno isplate veštaku troškove veštačenja, a Grad Sremska Mitrovica je obavezan da protivnicima predlagača naknadi troškove postupka. Protiv navedenog rešenja punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe, protivnika predlagača trećeg i četvrtog reda, je izjavio žalbu , te podneo i zahtev za donošenje dopunskog rešenja.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je doneo rešenje Gž. 137/13 od 6. juna 2013. godine kojim se spisi predmeta R. 202/10 vraćaju Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici radi donošenja dopunskog rešenja. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno : da su predlagač i protivnik predlagača trećeg i četvrtog reda izjavili žalb u protiv prvostepenog rešenja Osno vnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 od 20. septembra 2012. godine; da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem propustio da odluči o zahtevu predlagača u celosti , te kako se na navedeni propust ukazuje u žalbi protivnika predlagača trećeg i četvrtog reda, drugostepeni sud je navedeni razlog tretirao i kao predlog za donošenje dopunskog rešenja; da se po ispunjenosti procesnih pretpostavki, spis predmeta dostavi drugostepenom sudu na žalbeno odlučivanje.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo dopunsko rešenje R. 202/10 od 18. jula 2013. godine kojim su , u prvom stavu izreke, odbijeni kao neosnovani zahtevi protivnika predlagača trećeg i četvrtog reda kojim su tražili da im predlagač isplati pravičnu naknadu za eksproprisanu nepokretnost, sa zakonskom zatezn om kamat om, a u drugom stavu izreke je obavezan predlagač da protivnicima predlagača trećeg i četvrtog reda isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka, kako je bliže navedeno u rešenju. Navedeno rešenje je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe primio 24. jula 2013. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už-1989/2010 od 24. oktobra 2013. godine, u prvoj tački izreke, usvojena je ustavna žalba M . M . i utvrđeno da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 62/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 202/10 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije . U drugoj tački izreke navedene odluke je naloženo nadležnim sudovima u Sremskoj Mitrovici da preduzmu sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku , dok je u trećoj tački izreke odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete. U obrazloženju Odluke, se između ostalog navodi, da su ustavnom žalbom kao celina bila osporena dva vanparnična postupka vođena pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici, od kojih je prvi postupak okončan pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 281/81 od 21. oktobra 1981. godine i drugi postupak , koji je iniciran 2005. godine , i koji još uvek nije okončan. Dalje, Sud povodom vanparničnog postupak koji je okončan 1981. godine pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici, konstatuje da je ustavna žalba kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti i radnje državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje, koje su preduzete nakon stupanja na snagu Ustava.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosi oci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12 i 45/13), kojima je propisano: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, te postavljeni zahtev ustavnom žalbom, kao i sadržinu ustavne žalbe, treba uzeti u obzir period trajanja ustavnom žalbom osporenog vanparničnog postupka započetog 5. oktobra 2005. godine, kada su Opštinsk om sudu u Sremskoj Mitrovici dostavljeni spisi predmeta od strane organa uprave, pa sve do dana pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, vanparnični postupak traj ao sedam godina i devet meseci , što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da isti zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom predmetu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan postupak.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem ni su doprine li dužini trajanja postupka , kao i da su ima li legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak i odluči o visini naknade koja im, kao protivni cima predlagača , u postupku pripada.

Za nerazumno dugo trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, odgovoran je nadležni prvostepeni sud, najpre Opštinski, a kasnije Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, koji je bio dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnih i pravnih pitanja i donošenja odluke, te radi sprečavanja zloupotreba procesnih prava od strane pojedinih učesnika u postupku, bez obzira da li se radi o strankama ili veštacima. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da je znatan broj ročišta odložen zbog kašnjenja veštaka u obavljanju veštačenja, dostavljanju nalaza i mišljenja , ili pak zato što su stranke tražile dodat ni rok da se izjasne na nalaz i mišljenje veštaka koji im je uručen na samom ročištu. Pored ovoga, zbog propusta prvostepenog suda da odluči o svim zahtevima bilo je neophodno donošenje i dopunskog rešenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R1. 202/10 (inicijalno predmet R. 62/05 Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici) .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci pretrpeli. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog predugog vanparničnog postupka utvrđivanja naknade za eksproprijaciju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti