Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nesprovođenju istrage u krivičnom postupku

Kratak pregled

Rešenje Ustavnog suda kojim se odbacuje ustavna žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda da nema mesta sprovođenju istrage. Utvrđeno je da odluka suda da ne pokrene istragu, zbog nedostatka osnovane sumnje, ne povređuje pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-303/2008
18.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Balana i Dragana Balana, obojice iz Crepaje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Siniše Balana i Dragana Balana izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kovačici Kv. 36/07 od 9. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Balan i Dragan Balan, obojica iz Crepaje, podneli su Ustavnom sudu 10. marta 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kovačici Kv. 36/07 od 9. novembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na obaveštenost, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, čl. 36. i 51. Ustava Republike Srbije, i povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. Ustava.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. Podnosioci ustavne žalbe osporavaju rešenje Opštinskog suda u Kovačici Kv. 36/07 od 9. novembra 2007. godine, koje je postalo pravnosnažno 19. februara 2008. godine, kojim je, po zahtevu oštećenih kao tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv R.M. zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 2. Krivičnog zakonika i protiv P.K, Z.K. i D.Č. zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. st. 1, 2. i 4. Krivičnog zakonika, krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. Krivičnog zakonika.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Odredbom člana 241. stav 1. Zakonika bilo je propisano da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbama člana 243. Zakonika bilo je propisano, pored ostalog, da istražni sudija može, pre nego što odluči o zahtevu javnog tužioca, pozvati javnog tužioca i osumnjičenog da određenog dana dođu u sud ako je potrebno da se izjasne o okolnostima koje mogu biti od važnosti za odlučivanje o zahtevu ili ako istražni sudija smatra da bi iz drugih razloga bilo celishodno njihovo usmeno izjašnjenje, da ovom prilikom stranke mogu stavljati usmeno predloge, a javni tužilac može izmeniti ili dopuniti zahtev za sprovođenje istrage, a može i predložiti da se postupak sprovede neposredno na osnovu optužnice (stav 3.) i da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.), kao i da protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 7.).

Članom 64. stav 1. Zakonika propisano je da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da je krivično veće nadležnog suda ovlašćeno da odlučuje o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za spovođenje istrage i procenjuje da li na osnovu predočenih podataka i dokaza postoji osnovana sumnja, odnosno sumnja određenog kvaliteta koja opravdava pokretanje postupka prema osumnjičenom licu.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku pre svega garantuje okrivljenom, ali da se u određenim slučajevima i oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu pozivati na povredu ovog prava. Međutim, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokumenata nesumnjivo utvrdio da je istražni sudija Opštinskog suda u Kovačici saslušao osumnjičene i izvršio uvid u kompletne spise priložene uz zahtev za sprovođenje istrage, nakon čega je krivično vanpretresno veće, odlučujući o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage, odlučilo da nema mesta sprovođenju istrage, jer ne postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni izvršili krivična dela koja su im zahtevom podnosilaca stavljena na teret, što je i Okružni sud u Pančevu, kao drugostepeni sud potvrdio. Tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje „jer sud nije bio nezavisan i nepristrasan prilikom ocene dokaza što se lako može utvrditi ako se izvrši analiza dokaza i činjeničnog materijala“, po mišljenju Ustavnog suda ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima, već se od Ustavnog suda traži da kao instancioni sud još jednom ispita zakonitost odluke redovnog suda. Stoga Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, jer nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage, kada nadležni redovni sudovi nađu da nisu ispunjeni Zakonikom propisani uslovi, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje.

U odnosu na istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe zapravo povredu ovog načela, odnosno prava, zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovo posebno iz razloga što su uz ustavnu žalbu priložili i drugostepeno rešenje doneto po žalbi protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Kovačici, iz čega nesporno proizlazi da su imali i iskoristili pravo na pravno sredstvo, pa se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim. Stoga se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ove istaknute povrede Ustavom zajemčenih prava i načela.

Navodi podnosilaca ustavne žalbe u vezi sa istaknutom povredom prava na obaveštenost zajemčenog članom 51. Ustava, ne mogu se dovesti u vezu sa sadržinom navedenog prava, te Ustavni sud i u ovom delu smatra da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nesprovođenju istrage u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti