Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog navodne povrede prava u ekstradicionom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o ekstradiciji Kraljevini Holandiji. Sud je utvrdio da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za izručenje i da podnosiocu žalbe nisu povređena ustavna prava na slobodu i bezbednost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-303/2009
30.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Seada Lukača iz Rožaja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Seada Lukača izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Kv. 18/09 od 4. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 343/09 od 12. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sead Lukač iz Rožaja, državljanin Republike Crne Gore, preko punomoćnika Lazara Malovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 2. marta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Kv. 18/09 od 4. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 343/09 od 12. februara 2009. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost zajemčenih članom 27. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Okružni sud u Novom Pazaru, u ekstradicionom postupku koji je vodio po zahtevu Kraljevine Holandije radi izručenja podnosioca, načinio „bitne propuste“ koji osporena rešenja čine nezakonitim. Smatra da nisu ispunjene pretpostavke za ekstradiciju propisane članom 540. Zakonika o krivičnom postupku, jer uz molbu za izdavanje nije priložena potpuna prateća dokumentacija propisana odredbama člana 541. Zakonika. U ustavnoj žalbi navodi se sledeće: da prateća dokumentacija ne sadrži dokaze za osnovanu sumnju; da činjenica da je podnosilac pušten iz pritvora holandskih vlasti zbog nedostatka dokaza dokazuje da podnosilac nije izvršio krivična dela koja mu se u Holandiji stavljaju na teret; da rezultati DNK analize, koju su holandske vlasti naknadno izvršile i na kojima baziraju osnovanu sumnju da je podnosilac izvršilac krivičnih dela zbog kojih se traži ekstradicija, ne predstavljaju validan dokaz; da u vreme izvršenja krivičnog dela podnosilac nije boravio u Holandiji već u Španiji; da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru prekoračen zahtev iz poternice, jer poternica nije raspisana i za krivična dela iz Zakona o opojnim drogama Holandije; da je u ekstradicionom postupku pogrešno utvrđeno državljanstvo podnosioca ustavne žalbe u odnosu na osobu koja se potražuje, čime je i sam identitet traženog lica sporan. Predlaže se da Ustavni sud poništi osporena rešenja, da zabrani Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova njihovo izvršenje, kao i da podnosiocu ukine ekstradicioni pritvor.
Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je 22. aprila 2009. godine Ustavnom sudu dostavio dopunu ustavne žalbe u kojoj ponavlja navode iz ustavne žalbe i ističe da je podnosilac 24. juna 2008. godine, dok se nalazio u holandskom protvoru, dao uzorak DNK, ali mu do dana dostavljanja podneska nalazi nisu predočeni, te zahteva da se podnosiocu rezultat analize dostavi pre nego što se odluči o izručenju.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Novom Pazaru Kv. 18/09 i osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. II 343/09 od 12. februara 2009. godine i utvrdio činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Policijska uprava u Novom Pazaru, dopisom od 7. novembra 2009. godine, obavestila je Okružni sud u Novom Pazaru da je 6. novembra 2008. godine u 19,50 časova Stanica granične policije Mehov Krš lišila slobode Seada Lukača, rođenog 18. decembra 1972. godine u Rožajama, za kojim je Međunarodna organizacija kriminalističke policije (u daljem tekstu: INTERPOL) raspisala međunarodnu poternicu na zahtev Holandije. U dopisu se navodi da je Seadu Lukaču 7. novembra 2008. godine rešenjem određeno zadržavanje do 48 časova, da je zadržan u prisustvu branioca angažovanog po službenoj dužnosti, da je o tome izvešten istražni sudija Okružnog suda u Novom Pazaru, da je lice predato Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, da je o lišenju slobode izvešten MUP Srbije, Uprava kriminalističke policije i Nacionalni centralni biro INTERPOL, kao i da je od Seada Lukača privremeno oduzet pasoš na njegovo ime izdat od Republike Crne Gore. Uz dopis su priloženi: rešenje o zadržavanju, pasoš Republike Crne Gore na ime Seada Lukača, potvrda o privremeno oduzetim predmetima, službena beleška policijskog službenika, faks INTERPOL kojim se potvrđuje važenje poternice i faks-međunarodna poternica INTERPOL za Seadom Lukačom. U međunarodnoj poternici INTERPOL se navodi da je, u vezi sa krivičnim delom ubistva, analizom DNK Seada Lukača utvrđeno da se tragovi njegove DNK nalaze na traci kojom je ubijeni bio vezan.
Istražni sudija Okružnog suda u Novom Pazaru saslušao je podnosioca ustavne žalbe 7. novembra 2008. godine u 13,35 časova, u prisustvu njegovih branilaca Munevera Kuča, advokata iz Rožaja, i Mesrura Šmrkovića, advokata iz Novog Pazara, o čemu je sačinjen zapisnik. Osumnjičeni je poučen o svojim pravima, pročitana mu je međunarodna poternica INTERPOL i od njega je uzeta izjava. Podnosilac ustavne žalbe je u izjavi naveo: da je državljanin Crne Gore; da nema državljanstvo Republike Srbije; da se za krivična dela koja mu se stavljaju na teret ne vodi krivični postupak na teritoriji Republike Srbije; da podaci izneti u međunarodnoj poternici odgovaraju njegovim ličnim podacima; da je putna isprava-pasoš Crne Gore njegova putna isprava sa njegovim ličnim podacima i fotografijom; da krivična dela opisana u međunarodnoj poternici nije izvršio. Istražni sudija je nakon saslušanja istog dana doneo rešenje Kv. 320/08, kojim je podnosiocu ustavne žalbe, kao osumnjičenom, na osnovu člana 143. i člana 542. stav 3, a iz razloga predviđenih članom 142. stav 2. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku, odredio ekstradicioni pritvor u trajanju od mesec dana, počev od 7. novembra 2008. godine u 00,30 časova. Rešenje sadrži i pravnu pouku da se protiv njega može izjaviti žalba, u roku od 48 sati, Veću Okružnog suda u Novom Pazaru. Podnosilac ustavne žalbe nije izjavio žalbu protiv rešenja kojim se određuje ekstradicioni pritvor.
Ministarstvo pravde Republike Srbije je dopisom od 11. novembra 2008. godine obavešteno o lišenju slobode podnosioca ustavne žalbe po međunarodnoj poternici. Dopisom je zatraženo da se istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Pazaru, u što kraćem roku, dostave sva dokumenta propisana Zakonikom o krivičnom postupku za ekstradiciju lica koje se potražuje.
Ministarstvo pravde je Okružnom sudu u Novom Pazaru, uz dopis od 28. novembra 2008. godine, dostavilo sledeću traženu dokumentaciju u originalu na holandskom jeziku i overenom prevodu na srpski jezik:
- dopis Okružnog javnog tužilaštva Amsterdama upućen Ministarstvu pravde Holandije sa nalogom za hapšenje i aktima za izručenje Seada Lukača, rođenog 18. decembra 1972. godine u Rožaju, uhapšenog 6. novembra 2008. godine u Srbiji;
- nalog za hapšenje Seada Lukača zbog sumnje da je u Holandiji izvršio više krivičnih dela kažnjivih po zakonima Kraljevine Holandije, i to: 17. aprila 2002. godine u Amsterdamu sa umišljajem hicem iz vatrenog oružja lišio života Elmokhtar Hannuna (član 289/287 Krivičnog zakonika); u periodu od 1. januara do 16. marta 2005. godine ugrozio život Mahabier Panday-a poslavši mu dva metka u koverti sa napomenom da je to namenjeno Panday-u i njegovom telohranitelju (član 289/287 Krivičnog zakonika); u periodu od 1. januara do 16. marta 2005. godine posedovao municiju II i/ili III kategorije (čl. 26. i 55. Zakona o oružju i municiji); 23. juna 2005. godine izneo iz Holandije 22,9 kg. opojne droge heroin, odnosno 2,94 kg. amfetamina (član 2. Zakona o opojnim drogama i član 47. stav 1 podtačka 1. Krivičnog zakonika); 23. juna 2005. godine izneo iz Holandije 9900 tableta opojne droge Flunitrazepam (član 3. Zakona o opojnim drogama i član 47. stav 1 podtačka 1. Krivičnog zakonika), što je sve kažnjivo po čl. 289, 287. i 285. Krivičnog zakonika, čl. 26. i 255. Zakona o oružju i municiji i čl. 2, 3, 10. i 11. Zakona o opojnim drogama, za šta su zakonom predviđene kazne zatvora do 30 godina ili doživotna kazna zatvora, a uz nalog za hapšenje priloženo je detaljnije obrazloženje izvršenih krivičnih dela u kome se, pored ostalog, navodi da je jedan od dokaza za osnovanu sumnju i analiza DNK Seada Lukača, na osnovu koje se osnovano sumnjiči za izvršenje krivičnog dela pretnje;
- opis osobe koja se potražuje sa priloženom fotografijom i otiscima prstiju;
- prepis odredaba Krivičnog zakonika, Zakona o opojnim drogama i Zakona o oružju i municiji Kraljevine Holandije, navedenih u nalogu za hapšenje.
U razmatranim spisima Okružnog suda u Novom Pazaru se nalazi i zapisnik Okružnog biroa za kriminalističku istragu Regionalne policije Amsterdam u kome je navedeno da je ispitivanjem DNK tragova sa lica mesta ubistva E. Hannuna utvrđeno da se na licu mesta nalaze tragovi DNK Seada Lukača, rođenog 18. decembra 1972. godine, zbog čega je Javni tužilac okruga Amsterdam naredio njegovo hapšenje i zadržavanje u pritvoru.
Veće Okružnog suda u Novom Pazaru je 5. decembra 2008. godine donelo rešenje Kv. 346/08, kojim se podnosiocu ustavne žalbe produžava ekstradicioni pritvor, na osnovu člana 144. stav 2, a iz razloga predviđenih članom 142. stav 2. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku, za još dva meseca, najkasnije do 5. februara 2009. godine. Rešenje sadrži pouku o pravu na žalbu, koje podnosilac nije iskoristio.
Veće Okružnog suda u Novom Pazaru je 4. februara 2009. godine donelo rešenje Kv. 18/09, kojim se podnosiocu ustavne žalbe produžava ekstradicioni pritvor, na osnovu člana 146. stav 2, a iz razloga predviđenih članom 142. stav 2. tač. 1. i 5. Zakonika o krivičnom postupku, za još dva meseca, najkasnije do 4. aprila 2009. godine. Rešenje sadrži pouku o pravu na žalbu, koje podnosilac nije iskoristio.
Veće Okružnog suda u Novom Pazaru je 4. februara 2009. godine donelo osporeno rešenje Kv. 18/09, kojim utvrđuje da su ispunjene pretpostavke za izdavanje Kraljevini Holandije podnosioca ustavne žalbe Seada Lukača, državljanina Crne Gore, radi vođenja krivičnog postupka pred nadležnim organima Kraljevine Holandije zbog krivičnih dela ubistva iz člana 287. i pretnje iz člana 285. Krivičnog zakonika Kraljevine Holandije, nedozvoljenog raspolaganja municijom iz čl. 26. i 55. Zakona o oružju i municiji Kraljevine Holandije i čl. 2, 3, 10. i 11. Zakona o opojnim drogama Kraljevine Holandije. U obrazloženju rešenja navodi se: da je Kraljevina Holandija, preko Ministarstva pravde Republike Srbije, tražila ekstradiciju osumnjičnog Seada Lukača iz Crne Gore, zbog krivičnih dela ubistva iz člana 287. i pretnje iz člana 285. Krivičnog zakonika Kraljevine Holandije, nedozvoljenog raspolaganja municijom iz čl. 26. i 55. Zakona o oružju i municiji Kraljevine Holandije i čl. 2, 3, 10. i 11. Zakona o opojnim drogama Kraljevine Holandije; da je uz zahtev priložena sva potrebna dokumentacija; da je prema osumnjičenom određen ekstradicioni pritvor 7. novembra 2008. godine, da je osumnjičeni ispitan pred istražnim sudijom Okružnog suda u Novom Pazaru, pri čemu nije osporio svoj identitet, ali nije priznao izvršenje krivičnih dela za koja se traži ekstradicija; da okružni javni tužilac smatra da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje (razlozi nisu navedeni); da iz spisa predmeta proizlazi da su sudu dostavljeni svi potrebni podaci i dokazi predviđeni članom 541. Zakonika o krivičnom postupku; da su ispunjene sve pretpostavke za izručenje propisane članom 540. Zakonika; da je rešenje doneto na osnovu čl. 540. i 546. Zakonika o krivičnom postupku.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu Vrhovnom sudu Srbije 6. februara 2009. godine, zbog pogrešno i nepotpunio utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede Zakonika o krivičnom postupku.
Vrhovni sud Srbije je 12. februara 2009. godine doneo osporeno rešenje Kž. II 343/09, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi: da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje okrivljenog Seada Lukača; da je pribavljeno mišljenje Republičkog javnog tužioca, koji smatra da je osporeno prvostepeno rešenje pravilno; da se žalbom neosnovano tvrdi da u spisima prvostepenog suda nema dovoljno dokaza za osnovanu sumnju, jer iz priložene dokumentacije jasno proizlazi da rezultat analize DNK okrivljenog povećava sumnju protiv okrivljenog kao izvršioca predmetnih krivičnih dela.
Ministar pravde Republike Srbije doneo je 11. marta 2009. godine rešenje kojim se dozvoljava izdavanje podnosioca ustavne žalbe Kraljevini Holandiji. Protiv ovog rešenja podnosilac je 24. marta 2009. godine pokrenuo upravni spor.
Veće Okružnog suda u Novom Pazaru je 3. aprila 2009. godine donelo rešenje Kv. 107/09, kojim se podnosiocu ustavne žalbe produžava ekstradicioni pritvor, na osnovu člana 146. stav 2, a iz razloga predviđenih članom 142. stav 2. tač. 1. i 5. Zakonika o krivičnom postupku, za još dva meseca, najkasnije do 3. juna 2009. godine. Protiv ovog rešenja podnosilac je izjavio žalbu Vrhovnom sudu Srbije 6. aprila 2009. godine.
4. Odredbama člana 27. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.); da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (stav 4.).
Prema odredbama člana 540. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) pretpostavke za izdavanje su: 1) da lice čije se izdavanje traži nije državljanin Srbije; 2) da delo zbog kog se traži izdavanje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina; 3) da je delo zbog koga se traži izdavanje krivično delo i po domaćem zakonu i po zakonu države u kojoj je izvršeno; 4) da po domaćem zakonu nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili zastarelost izvršenja kazne ili da krivično delo nije obuhvaćeno amnestijom; 5) da stranac čije se izdavanje traži nije zbog istog dela od domaćeg suda već osuđen, ili da za isto delo nije od domaćeg suda pravnosnažno oslobođen, osim ako se stiču uslovi za ponavljanje krivičnog postupka predviđeni ovim zakonikom, ili da protiv stranca nije u Republici Srbiji zbog istog dela učinjenog prema Republici Srbiji pokrenut krivični postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela učinjenog prema državljaninu Srbije, da je položeno obezbeđenje za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva oštećenog; 6) da je utvrđena istovetnost lica čije se izdavanje traži; 7) da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio određeno krivično delo ili da postoji pravnosnažna presuda. Odredbama člana 541. st. 1. i 2. Zakonika je propisano da se postupak za izdavanje okrivljenih ili osuđenih stranaca pokreće po molbi strane države, kao i da se molba za izdavanje podnosi organu određenom posebnim propisom. Prema odredbama stava 3. navedenog člana Zakonika, uz molbu za izdavanje se moraju priložiti: 1) sredstva za utvrđivanje istovetnosti okrivljenog, odnosno osuđenog (tačan opis, fotografije, otisci prstiju i sl.); 2) uverenje ili drugi podaci o državljanstvu stranca; 3) optužnica ili presuda ili odluka o pritvoru ili koji drugi akt ravan ovoj odluci, u izvorniku ili overenom prepisu, u kome treba da je naznačeno ime i prezime lica čije se izdavanje traži i ostali podaci potrebni za utvrđivanje njegove istovetnosti, opis dela, zakonski naziv krivičnog dela i dokazi za osnovanu sumnju; 4) izvod iz teksta krivičnog zakona države koji se ima primeniti ili je primenjen prema okrivljenom zbog dela povodom koga se traži izdavanje, a ako je delo izvršeno na terito¬riji treće države, onda i izvod iz teksta krivičnog zakona te države, a stavom 4. je propisano da ako su pomenuti prilozi sastavljeni na stranom jeziku, treba da je priložen i overen prevod na srpskom jeziku. Odredbama člana 542. Zakonika propisano je: da organ određen posebnim propisom dostavlja molbu za izdavanje stranca istražnom sudiji suda na čijem području stranac boravi ili na čijem području se zatekne (stav 1.); da ako se ne zna prebivalište ili boravište stranca čije se izdavanje traži, ustanoviće se ono prethodno, preko organa unutrašnjih poslova (stav 2.); da ako molba odgovara uslovima iz člana 541. ovog zakonika, istražni sudija će strancu odrediti pritvor, ako postoje razlozi iz člana 142. ovog zakonika, odnosno preduzeće druge mere za obezbeđenje njegovog prisustva, osim ako je već iz same molbe očigledno da nema mesta izdavanju, a tako određen pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izdavanju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja, a na ovaj pritvor shodno se primenjuje odredba člana 143. i člana 146. stav 2. ovog zakonika (stav 3.); da će istražni sudija, pošto ustanovi istovetnost stranca, ovom bez odlaganja saopštiti zbog čega se i na osnovu kojih dokaza traži njegovo izdavanje i pozvaće ga da navede šta ima u svoju odbranu (stav 4.); da će se o saslušanju i odbrani sastaviti zapisnik, a da će istražni sudija uputiti stranca da može uzeti branioca ili će mu ga postaviti po službenoj dužnosti, ako je odbrana po ovom zakoniku obavezna (stav 5.). Prema članu 546. Zakonika, ako veće nadležnog suda ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca (član 540.), utvrdiće to rešenjem, protiv koga stranac ima pravo žalbe sudu određenom republičkim propisom.
Odredbama člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se može odrediti: ako se lice krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasanost od bekstva (tačka 1)); ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 5)).
Na osnovu odredbe člana 102. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ("Službeni glasnik RS", broj 20/09), stupanjem na snagu ovog zakona (27. marta 2009. godine) prestale su da važe, pored ostalog, odredbe Glave XXXIII – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl. 539. do 555.) Zakonika o krivičnom postupku. Međutim, kako je odredbom člana 103. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisano da će se postupci u kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona podneta molba za pružanje međunarodne pravne pomoći sprovesti prema odredbama navedene Glave XXXIII – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, to se na postupak izdavanja podnosioca ustavne žalbe primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 5. stav 1. tačka f. predviđa da je lišenje slobode prihvatljivo ukoliko je izvršeno u skladu sa zakonom propisanim postupkom, u slučaju zakonitog hapšenja i lišenja slobode lica u cilju ekstradicije. Navedena odredba Konvencije se u praksi Evropskog suda za ljudska prava tumači tako da svako lišenje slobode mora ne samo da se sprovede u skladu sa materijalnim i procesnim pravilima domaćeg zakonodavstva, već podjednako mora biti u skladu sa samom svrhom člana 5, tj. da se pojedinac zaštiti od proizvoljnosti. To znači da hapšenje i pritvor moraju biti zakoniti, što podrazumeva da moraju biti u skladu sa domaćim zakonom i Konvencijom i ne smeju biti proizvoljni. Pritvor dopušten članom 5. stav 1. tačka f. Konvencije nije vremenski ograničen, iako proceduralna zaštita koju daje član 5. stav 4. Konvencije mora biti delotvorna i dostupna.
Evropska konvencija o ekstradiciji, sačinjena 13. decembra 1957. godine u Parizu, Dodatni protokol uz Konvenciju sačinjen 15. oktobra 1975. godine u Strazburu i Drugi dodatni protokol uz Konvenciju sačinjen 17. marta 1978. godine u Strazburu, ratifikovani su Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji, sa dodatnim protokolima, koji je donela Savezna skupština Savezne Republike Jugoslavije 5. novembra 2001. godine. Odredbe Konvencije sa dodatnim protokolima inkorporisane su u Zakonik o krivičnom postupku u glavi XXXIII-Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, u odredbama čl. 539. do 555.
5. Ocenjujući osnovanost podnete ustavne žalbe sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe garantovana odredbama člana 27. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, svi uslovi koje odredbe člana 27. Ustava postavljaju kao garanciju prava na slobodu i bezbednost, odnosno zaštitu od proizvoljnog postupanja države prilikom lišenja slobode, u konkretnom slučaju su u potpunosti zadovoljeni. Rešenje o lišenju slobode i određivanju ekstradicionog pritvora doneto je u postupku koji propisuje član 542. Zakonika o krivičnom postupku, a iz razloga predviđenih članom 142. stav 2. Zakonika. Odmah po lišenju slobode podnosiocu su na jeziku koji razume saopšteni razlozi lišenja slobode i omogućeno mu je da o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru. Činjenica da je odmah angažovao branioca iz Rožaja, kao i da je njegova sestra angažovala branioca iz Novog Pazara, koji su prisustvovali njegovom saslušanju pred istražnim sudijom pred koga je izveden sutradan po lišenju slobode, jasno govori u prilog tome da su policijski i pravosudni organi postupali revnosno i u skladu sa Ustavom zajemčenim garancijama i zakonom propisanim postupkom. Rešenja koja je sud donosio odmah su uručivana podnosiocu. Sva rešenja sadrže pouku o pravu na žalbu. Iako je imao pravo na žalbu, podnosilac ustavne žalbe nije izjavio žalbu protiv rešenja o ekstradicionom pritvoru, kao ni protiv sledeća dva rešenja o produženju ekstradicionog pritvora. Po žalbi na rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru, kojim je utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za ekstradiciju, Vrhovni sud Srbije je hitno odlučivao (u roku od 5 dana).
Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneli zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svojih nadležnosti, u pravilno i zakonito sprovedenom postupku za izdavanje okrivljenog lica. Po oceni Ustavnog suda, nadležni organ Kraljevine Holandije je uz zahtev za ekstradiciju priložio sva dokumenta i dokaze zahtevane članom 541. Zakonika o krivičnom postupku i u predviđenoj formi, pa je osporeno rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru, kojim se utvrđuje da su ispunjene pretpostavke za ekstradiciju, na zakonu zasnovano. Ustavni sud smatra da nalog za hapšenje izdat od strane Javnog tužioca okruga Amsterdam u kome su navedeni dokazi za osnovanu sumnju da je podnosilac izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret (prisustvo DNK podnosioca na traci kojom je ubijeni Elmokhtar Hannuna bio vezan prilikom ubistva i prisustvo DNK podnosioca u vrećici sa mecima i pismu kojim se preti Mahabier Panday-u), ispunjava uslove propisane odredbom člana 541. stav 3. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku – da se uz molbu za izdavanje mora priložiti i odluka o pritvoru ili koji drugi akt ravan ovoj odluci u kome, pored ostalog, treba da su naznačeni i dokazi za osnovanu sumnju. Time je istovremeno ispunjena i pretpostavka za izdavanje iz člana 540. stav 1. tačka 7) Zakonika – da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio određeno krivično delo. Žalba na prvostepeno rešenje bazira se na ponovljenoj tvrdnji podnosioca ustavne žalbe da u ekstradicionom postupku nije priložena potpuna dokumentacija, pa je i osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije, kojim je odbijena žalba podnosioca na prvostepeno rešenje, doneto u skladu sa zakonom. Prvostepeni i drugostepeni sud su svoja rešenja obrazložili pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje su adekvatno primenili na utvrđeno stanje u spisima.
Po mišljenju Ustavnog suda, tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je sud prekoračio zahtev iz poternice ne može se uzeti kao bitna za odlučivanje, jer se u ekstradicionom postupku ispituje sadržina molbe za izdavanje lica i krivična dela navedena u molbi, a ne sadržina poternice i krivična dela navedena u poternici. S obzirom da sud u ekstradicionom postupku ne utvrđuje krivičnu odgovornost lica koje se izručuje, ostale navode podnosioca ustavne žalbe Ustavni sud nije razmatrao, jer su usmereni na dokazivanje nepostojanja njegove krivične odgovornosti za krivična dela koja mu holandski pravosudni organi stavljaju na teret.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba neosnovana, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio.
6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog navodne povrede prava u ekstradicionom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti