Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo koji se odnosi na odluke o ponavljanju postupka odbačen je jer ne zadire u pravo na pravično suđenje. Deo protiv prvobitnih presuda odbačen je kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka propisanog roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dudaš Čabe iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dudaš Čabe izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 2-7532/10 od 24. marta 2010. godine, presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III-207-Prž. 20504/2010 od 30. septembra 2010. godine, rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 2-7532/10 od 13. decembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III-313 Prž. 2110/11 od 8. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dudaš Čaba iz Bačke Topole podneo je 6. jula 2011. godine, preko punomoćnika, Mikloša Čabe, advokata iz Bačke Topole, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 2-7532/10 od 24. marta 2010. godine, presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III-207-Prž. 20504/2010 od 30. septembra 2010. godine, rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 2-7532/10 od 13. decembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III-313 Prž. 2110/11 od 8. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Ustavnom žalbom se, između ostalih, osporavaju i odluke donete u postupku koji je vođen po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava sadrži ustavno jemstvo svakome da će nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspraviti i odlučiti, između ostalog, o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 2-7532/10 od 13. decembra 2010. godine i presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III-313 Prž. 2110/11 od 8. aprila 2011. godine, koji se osporavaju ustavnom žalbom, nije odlučivano o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje prekršajnog postupka, kao i o optužbama protiv podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi da se pravosnažno okončani postupak ponovi, to je Ustavni sud ocenio da se osporeni akti, rationae materiae, ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz člana 36. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje i na neosnovanom očekivanju podnosioca da će mu biti omogućeno ponavljanje pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka u kome će biti oslobođen prekršajne odgovornosti, pa su stoga ustavnopravno neutemeljeni.

Polazeći od prethodno iznetih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu drugostepenu presudu Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III-207-Prž. 20504/2010 od 30. septembra 2010. godine podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 6. decembra 2010. godine, kada je podneo zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 2-7532/10 od 24. marta 2010. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 6. jula 2011. godine, po proteku roka od 30 dana za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni Glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti