Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 12 godina. Zbog neažurnosti suda i dugog trajanja, dosuđena je naknada nematerijalne štete od 800 evra i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3036/2010
27.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz T, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Temerinu P. 266/01 (zatim predmet Osnovnog suda u Novom Sadu – Sudska jedinica u Temerinu P. 4449/13) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se postupajućim sudovima da preduzmu sve raspoložive mere u skladu sa zakonom kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. M. iz T. je, preko punomoćnika M . B, advokata iz T, 24. juna 2010. godine podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Temerinu P. 266/01.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je od podnošenja tužbe 22. avgusta 2001. godine postupajući sudija odugovlačio postupak i vodio ga neažurno, zbog čega parnica nije okončana ni do dana podnošenja ustavne žalbe, čime su podnosiocu povređena prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud, iz sadržine ustavne žalbe, zaključuje da podnosilac u suštini ističe samo povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok za istaknutu povredu prava na pravično suđenje ne daje nikakve argumente niti svoju tvrdnju dalje obrazlaže.

U prilog svojih tvrdnji podnosilac, između ostalog ističe: da je između zakazivanja ročišta prolazilo i po godinu dana; da je prva odluka doneta tri meseca nakon zaključenja glavne rasprave; da je sudija svojim nesavesnim radom prouzrokovao ogromne troškove tužiocu; da je tužilac u devetoj deceniji života; da ničim nije doprineo dugom trajanju postupka, već naprotiv – stalno je tražio brže postupanje.

Podnosilac traži da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznos od 250.000,00 dinara.

Podnosilac je tražio i naknadu za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu – Sudska jedinica u Temerinu P. 4449/13, kao i iz odgovora na ustavnu žalbu vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu Su. 511/13 od 17. septembra 2013. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

M. R, bivša iz T, 22. avgusta 2001. godine podnela je Opštinskom sudu u Temerinu tužbu protiv D.R, radi poništaja ugovora o kupoprodaji. Predmet je zaveden pod brojem P. 266/01.

Prvo ročište održano je 8. oktobra 2001. godine.

Nakon jednog odloženog ročišta, ročište od 23. januara 2002. godine je održano.

Na ročištu od 23. januara 2002. godine tuženi je predložio prekid postupka, nakon čega je sud odložio ročište na neodređeno vreme, uz napomenu da će o predlogu za prekid biti odlučeno pismeno van ročišta za glavnu raspravu.

Nakon urgencije punomoćnika tužilje od 29. oktobra 2002. godine, naredno ročište zakazano je za 11. decembar 2002. godine. Na tom ročištu sud je izveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka, a punomoćnik tužilje je tražio da se izvrši psihijatrijsko veštačenje o tome „da li je tužiteljica bila psihofizički sposobna za zaključenje ugovora i da li je uopšte imala volju“.

Nakon još jednog održanog ročišta, ročište zakazano za 16. jun 2004. godine, odloženo je. Naredno ročište zakazano za 16. jun 2004. godine takođe je odloženo. Po stanju u spisima predmeta, u periodu od 11. decembra 2002. godine do 5. oktobra 2004. godine održano je samo jedno ročište, i to 8. aprila 2003. godine, kada je naloženo veštačenje.

Na ročištu od 5. oktobra 2004. godine izvršeno je spajanje postupaka P. 266/01 i P. 267/01 i odlučeno je da će se dalji postupak voditi pod brojem predmeta P. 266/01.

Ročište zakazano za 25. oktobar 2004. godine nije održano.

Posle dva održana ročišta, na ročištu od 5. aprila 2005. godine, rešenjem P. 266/01 Opštinskog suda u Temerinu, određen je prekid postupka. Konstatovano je da je tužilja preminula 12. novembra 2003. godine.

Dana 1. juna 2005. godine, posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Temerinu O. 521/03 od 9. marta 2004. godine, M. P, kao jedini naslednik i suprug pokojne tužilje, stupio je u parnicu. Sud je odredio novi prekid postupka do odluke o izuzeću postupajuće sudije.

Predmet je dobio novi broj P. 175/05.

Sud je rešenjem od 7. oktobra 2005. godine odredio nastavak postupka, kao i superveštačenje veštaka medicinske struke, odnosno Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na okolnost poslovne sposobnosti pokojne M.R.

Nakon tri odložena ročišta, na ročištu održanom 15. novembra 2006. godine izveden je dokaz saslušanjem veštaka medicinske struke, a ročište je odloženo.

Rešenjem Opštinskog suda u Temerinu 175/05 od 7. decembra 2006. godine ponovo je određen prekid postupka, do okončanja parnice u predmetu P. 358/06.

Postupajući po žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 423/07 od 24. maja 2007. godine ukinuo navedeno rešenje o prekidu postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak.

Međutim, Osnovni sud u Temerinu je ponovo, rešenjem P. 174/07 od 5. juna 2007. godine, odredio prekid postupka.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 4669/2007 od 11. septembra 2008. godine, postupajući po žalbi tužioca, preinačio rešenje o prekidu postupka Opštinskog suda u Temerinu P. 174/07 od 5. juna 2007. godine i odbio predlog tuženog za prekid postupka. Predmet je vraćen na dalji postupak prvostepenom sudu.

Nakon održanog jednog ročišta, Opštinski sud u Temerinu je zaključio glavnu raspravu i rešenjem P. 294/08 od 5. marta 2009. godine odbacio tužbu tužioca.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1243/10 od 23. juna 2010. godine žalba tužioca je usvojena i rešenje Opštinskog suda u Temerinu P. 294/08 od 5. marta 2009. godine je ukinuto i predmet vraćen na dalji postupak.

Predmet je dobio novi broj P. 54198/2010.

Posle održanog jednog ročišta, sud je 16. jula 2010. godine glavnu raspravu zaključio.

Pisani otpravak presude tužilac je dobio tek 16. maja 2011. godine, posle deset meseci od zaključenja glavne rasprave.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2880/11 od 10. avgusta 2011. godine delimično usvojio žalbe parničnih stranaka i u jednom delu poništio prvostepenu presudu i vratio predmet na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Novom Sadu – Sudska jedinica u Temerinu.

Predmet je dobio novi broj P. 7889/2011.

Posle zakazana četiri ročišta, od kojih su tri održana, Osnovni sud u Novom Sadu – Sudska jedinica u Temerinu se 22. oktobra 2012. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je izmenama zakona propisano da, u stvarima u kojima je moguće izjaviti reviziju, kao prvostepeni sud postupa Viši sud.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 809/13, usvojena je žalba tuženih i predmet je vraćen Osnovnom sudu u Novom Sadu na dalji postupak.

Podneskom od 18. aprila 2013. godine tuženi su istakli da se protive preinačenju tužbenog zahteva, nakon čega se rešenjem Osnovni sud u Novom Sadu – Sudska jedinica u Temerinu P. 4449/13 od 16. avgusta 2013. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po žalbi tuženih, te je predmet upućen Višem sudu u Novom Sadu na dalje postupanje.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi od značaja je odredba člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 22. avgusta 2001. godine podnošenjem tužbe tužilje M.R, bivše iz Temerina, Opštinskom sudu u Temerinu, a da do dana donošenja odluke po ustavnoj žalbi nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje više od 12 godina, i da još nije okončan. Navedeno trajanje postupka nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, trajanje sudskog postupka od više od 12 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da su u toku parničnog postupka više puta ukidana rešenja o prekidu postupka i predmet vraćan prvostepenom sudu dalje postupanje, kao i da je prvostepeni sud očigledno neažurno postupao kako u pogledu izvođenja dokaza saslušanjem veštaka, tako i u donošenju odluke i slanju njenog pisanog otpravka strankama s obzirom na to da je od zaključenja glavne rasprave pa do slanja pisanog otpravka presude prošlo nešto manje od godinu dana. U tom kontekstu, treba istaći stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljni nedostatak u pravnom sistemu države (videti mutatis muatandis presudu u slučaju Pavlyulynets protiv Ukrajine, od 6. septembra 2005. godine).

Ustavni sud ističe i činjenicu da podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, svojim ponašanjem nije doprineo dugom trajanju ovog parničnog postupka, već je svojim podnescima i urgencijama nastojao da postupak ubrza.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Temerinu P. 266/01 (kasnije predmet Osnovnog suda u Novom Sadu – Sudska jedinica u Temerinu P. 4449/13) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je , u prvom delu tačke 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocu ustavne žalbe Major Peteru zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznos u od 8 00,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrp eo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno vreme stupanja u parnicu podnosioca ustavne žalbe, trajanje postupka više od 12 godina, kao i značaj koji za podnosioca ima osporeni postupak. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o, prvenstveno zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnosioca da mu je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, po oceni Suda, podnosilac za te svoje navode ne iznosi nikakve navode, argumente niti činjenice, zbog toga Ustavni sud ocenjuje da za istaknutu povredu prava nema ustavnopravnih razloga, te je u tom delu ustavna žalba odbačena , saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu tačke 1. izreke .

8. U odnosu na naknadu troškova pred Ustavnim sudom, Sud ističe da je, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nema uslova za određivanje naknade troškova.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti