Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o vraćanju u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Sud smatra da takav akt ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca u smislu Ustava, te nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3038/2010
11.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Hajrudina Redžovića iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Hajrudina Redžovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, za jemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Pančevu u predmetu P 1. 1421/03 .

2. Odbacuje se ustavna žalba Hajrudina Redžovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev II 1111/10 od 14. aprila 2010. godine, rešenja Okružnog suda u Pančevu Gž1. 413/09 od 24. avgusta 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Pančevu P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Hajrudin Redžović iz Pančeva je 25. juna 2010 . godine, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev II 1111/10 od 14. aprila 2010. godine, rešenja Okružnog suda u Pančevu Gž1. 413/09 od 24. avgusta 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Pančevu P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Pančevu u predmetu P 1. 1421/03.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Opštinski sud u Pančevu doneo rešenje P1. 1421/03 da se tužba tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe smatra povučenom, zato što ni stranke, ni njihovi punomoćnici, nisu pristupili ročištu, iako su bili uredno pozvani, a izostanak nisu opravdali ; da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, ali da prvostepeni sud nije dozvolio vraćanje u pređašnje stanje; da je Okružni sud u Pančevu rešenjem Gž1. 506/07 naložio vraćanje spisa predmeta prvostepenom sudu radi sprovođenja izviđaja o sadržini poziva koji je upućem punomoćniku podnosioca za ročište 15. maja 2007. godine, a zatim rešenjem odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje kojim se tužba smatra povučenom; da je protiv tog rešenja podnosilac izjavio reviziju koja je odbijena; da prvostepeni sud nije pružio mogućnost tužiocu da raspravlja pred sudom o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje i da se donese pravilna i zakonita odluka; da je tužilac podneo tužbu Opštinskom sudu u Pančevu 13. novembra 2003. godine, a postupak je okončan 14. aprila 2010. godine, nakon šest i po godina, tj. u roku koji nije razuman. Predlaže se da Ustavni sud poništi rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev II 111 1/10 od 14. aprila 2010. godine i rešenja Okružnog suda u Pančevu Gž1. 413/09 od 24. avgusta 2009. godine i Opštinskog suda u Pančevu P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine i da naloži ponovno odlučivanje po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, te da utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dopunom ustavne žalbe od 12. marta 2012. godine podnosilac je tražio da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1 . Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredb om člana 170. Ustava .

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmet a Opštinskog suda u Pančevu P1. 1421/03, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 14. novembra 2003. godine , zajedno sa M. M. iz Pančeva, podneo Opštinskom sudu u Pačevu tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna G ora – Ministarstvo odbrane, VP 2908 Pančevo, zbog sticanja bez osnova, a radi isplat e razlike na ime neisplaćene zakonom garantovane plate za period od 1. januara 2000. godine do 31. decembra 2002. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe pa do isplate.

Odgovor tužene na tužbu je primljen u Opštinskom sudu u Pančevu 8. decembra 2003. godine, a p rvo ročište za glavnu raspravu je održano 22. decembra 2003. godine.

Na ročištu 30. januara 2004. godine prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza finansijskim veštačenjem od strane veštaka Lj. Đ, na okolnost da li postoji i koliko iznosi, ukoliko postoji, razlika između pripadajuće i isplaćene zarade tužilaca u predmetnom periodu. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni prvostepenom sudu 21. maja 2004. godine, tuženi se na ovaj nalaz izjasnio 22. juna 2004. godine, a tužioci su precizirali tužbeni zahtev podnesk om od 25. avgusta 2004. godine. Na ročištu 3. decembra 2004. godine saslušan je veštak, a punomoćnik tužilaca je predložio da su od Ministarstva odbrane – Uprave za finansije pribavi izveštak o odobrenim i isplaćenim sredstvima za plate vojnih i civilnih lica u Vojsci.

Izveštaj Ministarstva odbrane je primljen u Opštinskom sudu u Pančevu 21. februara 2005. godine, a dopunski nalaz i mišljenje veštaka Lj. Đ. 8. aprila 2005. godine.

Na ročištu održanom 6. maja 2005. godine punomoćnik tužioca je predložio da sud odredi zastoj postupka u ovoj pravnoj stvari, te je Opštinski sud u Pančevu doneo rešenje P1. 1421/03 od 6. maja 2005. godine kojim je odredio zastajanje sa postupanjem u ovoj pravnoj stvari do izveštavanja od strana tužilaca o ishodu postupka pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja.

Sledeće ročište je održano 1. decembra 2005. godine, kada je saslušan veštak i veštaku naloženo da se pismeno izjasni na podnesak tužilaca od 6. maja 2005. godine.

U toku 2006. godine Opštinski sud u Pančevu je zakazao deset ročišta (19. januara, 28. februara, 21. marta, 12. aprila, 11. maja, 13. juna, 26. septembra, 7. novembra, 28. novembra i 28. decembra 2006. godine) , od kojih tri nisu održana iz razloga na strani suda, a dva su odložena na predlog punomoćnika podnosioca.

Punomoćnik tužilaca je prvi put stavio zahtev za izuzeće postupajućeg sudije 11. aprila 2006. godine, koji zahtev je odbijen rešenjem predsednika suda 12. aprila 2006. godine, a zatim na ročištu 28. decembra 2006. godine, koji zahtev je odbačen kao nedopušten rešenjem od 16. januara 2007. godine. Predlog za del egiranje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari je odbijen rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 67/07 od 7. februara 2007. godine.

Na sledeće ročište zakazano za 15. maj 2007. godine ni jedna od stranaka, niti punomoćnik, odnosno zastupnik stranke, nisu došli, niti su opravdali izostanak, te je sud konstatovao da je tužba povučena, o čemu je doneo rešenje P1. 1421/03 od 15. maja 2007. godine, na osnovu člana 296. stav 2. u vezi sa članom 434. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) .

Punomoćnik tužilaca je 23. maja 2007. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, odnosno žalbu, a Opštinski sud u Pančevu je doneo osporeno rešenje P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine, kojim se ne dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje. U obrazloženju rešenja se, pored ostalog, navodi: da je sud razmotrio navode punomoćnika tužilaca iz predloga za vraćanje u pređašnje stanje i spise predmeta, kao i sadržinu službene beleške sačinjene 25. maja 2007. godine od strane postupajućeg sudije i utvrdi o da su stanke bile uredno pozvane na ročište 15. maja 2007. godine, da je ročište u zakazano vreme održano, ali da na isto nisu pristupile parnične stranke, tj. punomoćnik tužilaca i zakonski zastupnik tužene, da ne stoje navodi iz predloga za vraćanje u pređašnje stanje da se tužilac Hajrudin Redžović tog dana obratio postupajućem sudiji u sudnici u kojoj je ona sudila i da mu je sudija tom prilikom sopštila „da ročište nije zakazano, da je u pitanju verovatno greška i da će dobiti poziv“, kao i da predmetno ročište nije bilo istaknuto na oglasnoj tabli suda , te da je sud stanovišta da nema osnova za usvajanje predloga tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje; da je sud cenio i predlog tužilaca da sud zakaže ročište povodom predloga i sasluša tužioca Hajrudina Redžovića u svojstvu parnične stranke na okolnosti navoda iz predmetnog predloga, ali je s obzirom na sadržinu službene beleške postupajućeg sudije od 25. maja 2007. godine, stanovišta da saslušanje imenovanog tužioca nije bilo potrebno da bi sud doneo odluku o predmetnom predlogu.

Protiv prvostepenog rešenja P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine, punomoćnik tužilaca je izjavio žalbu 13. septembra 2007. godine.

Okružni sud u Pančevu je doneo rešenje Gž1. 506/07 od 29. decembra 2008. godine, kojim je u stavu prvom izreke odbio žalbu i potvrdio prvostepno rešenje P1. 1421/02 od 29. maja 2007. godine kojim nije dozvoljeno vraćanje u prešaćnje stanje , a u stavu drugom vratio spise Opš tinskom sudu u Pančevu radi sprovođenja izviđajnih radnji o sadržini poziva koji je upućen punomo ćniku tužilaca advokatu Milanu Cvetkoviću za ročište pred tim sudom 15. maja 2007. godine, a u vezi žalbe tužilaca protiv rešenja istog suda P1. 1421/03 od 15. maja 2007. godine, kojim je utvrđeno da je tužba povučena.

Opštinski sud u Pančevu je ponovo dostavio spise drugostepenom sudu sa službenom beleškom postupajućeg sudije o sprovedenom izviđaju od 25. marta 2009. godine, a Okružni sud u Pančevu je osporenim rešenjem Gž1. 413/09 od 24. avgusta 2009. godine odbio žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Pančevu P1. 1421/02 od 15. maja 2007. godine , kojim se tužba smatra povučenom.

Tužioci su 22. oktobra 2009. godine izjavili reviziju protiv rešenja Okružnog suda u Pančevu Gž1. 413/09 od 24. avgusta 2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev II 1111/10 od 14. aprila 2010. godine reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da pobijano drugostepeno rešenje sadrži dovoljne, jasne i neprotivrečne razloge o odlučnim činjenicama; da kako na ročište 15. maja 2007. godine nisu pristupili punomoćnik tužioca i zakonski zastupnik tuženog, iako su bili uredno pozvani, a razlozi izostanka ne mogu se smatrati opravdanim, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 2. u vezi sa članom 412. ZPP odlučio kao u izreci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 21. st. 1. i 2. Ustava je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i da s vako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 14. novembra 2003. godine, a da je okončan donošenjem revizijskog rešenja 14. aprila 2010. godine.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak od podnošenja tužbe do donošenja revizijskog rešenja, kojim je potvrđeno r ešenje o povlačenju tužbe i okončan postupak, trajao šest godina i šest meseci i ocenio da u osporenom postupku nije povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Naime, rešenje kojim se utvrđuje da je tužba povučena prvostepeni sud je doneo zbog propusta podnosioca ustavne žalbe, odnosno njegovog punomoćnika, tri godine i sedam meseci nakon podnošenja tužbe. U periodu do donošenja ovog rešenja podnosilac je dao znatan doprinos trajanju parničnog postupka, i to: time što je na njegov predlog došlo do zastoja u postupku u tajanju od sedam meseci, kao i time što su na njegov predlog odložena dva ročišta (13. juna i 28. novembra 2006. godine), čime je trajanje postupka produženo za četiri ipo meseca. Osim toga, podnosilac je stavio i dva predloga za izuzeće postupajućeg sudije i delegaciju drugog stvarno nadležnog suda, koji su odbijeni kao neosnovani ili odbačeni kao nedozvoljeni, te se ni odlaganja postupka zbog ovih predloga ne mogu staviti na teret suda. Nakon donošenja rešenja kojim se utvrđuje da je tužba povučena, pak, u narednom periodu od nepune tri godine Opštinski sud u Pačevu je odlučio o predlogu podnosioca za vraćanje u pređašnje stanje, Okružni sud u Pančevu je odlučio o žalbi protiv prvostepenog rešenja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, a zatim i o žalbi protiv prvostepenog rešenja kojim se utvrđuje da je tužba povučena, a Vrhovni kasacioni sud je meritorno odlučio o reviziji protiv drugostepenog rešenja od 24. avgusta 2009. godine . Navedenim postupanje m nadležnih sudova, po oceni Ustavnog sud a, nije došlo do neprihvatljivo dugo g trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju.

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u delu koji se odnosi na povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se vodio pred O pštinskim sudom u Pančevu P. 5184/08, ustavna žalba nije osnovana, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe o povredi prava podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. sta. 1. i 2. Ustava osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rev II 1111/10 od 14. aprila 2010. godine, Okružnog suda u Pančevu Gž1. 413/09 od 24. avgusta 2009. godine i Opštinskog suda u Pančevu P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine , Ustavni sud je u ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da su mu osporenim rešenjima p ovređena ustavom zajemčena prava na koja se u žalbi poziva.

Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i način na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja t umačili pozitivnopravne propise, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno arbitrena ili diskriminatorska.

Iz osporenih sudskih rešenja proizlazi da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe uredno pozvan na ročište zakazano za 15. maj 2007. godine, da je pozivanje izvršeno na štampanom obrascu poziva za ročište, koji sadrži napomenu za stranke o odredbi člana 296. stav 2. ZPP, tj. da ako sa ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako sa tog ročišta neopravdano izostanu i tužilac i tuženi, tužba se smatra povučenom; da punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žal be nije pristupio ročištu, niti je opravdao svoj izostanak, te je sud, u skladu sa odredbom člana 296. stav 2 . u vezi sa članom 434. ZPP, doneo rešenje kojim se utvrđuje da je tužba povučena. Rešavajući o predlogu podnosioca za vraćanje u pređašnje stanje, prvostepeni sud je iz spisa predmeta i službene beleške postupajućeg sudije od 25. maja 2007. godine, utvrdio činjenično stanje koje se navodi u osporenom rešenju P1. 1421/03 od 29. maja 2007. godine , te je ocenio da saslušanje tužioca H. Redžovića nije bilo potrebno radi odlučivanja o predlogu i u smislu člana 115. st. 3. i 4. ZPP, odlučio o predlogu bez održavanja ročišta , a nalazeći da ne ma osnova za usvajanje predloga tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje, predlog u smislu člana 111. stav 1. ZPP, odbio, a koje rešenje je potvrđeno i rešenjem Okružnog suda u Pančevu Gž1. 506/07 od 29. decembra 2008. godine, koji je za svoju odluku da o dovoljno i jasno obrazloženje . Po shvatanju Ustavnog suda, osporena rešenja su doneta ustavnopravno prihvatljivom primenom merodavnog prava, te navodi ustavne žalbe ne mogu predstavljati ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

U vezi sa navodima o postojanju povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu dati ustavnopravni razlozi za tvrdnju da je osporenim rešenjem podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda principa zabrane diskriminacije.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ocenio da ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi prava na pravično suđenje i načela zabrane diskriminacije, već se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao redovan sud još jednom oceni zakonitost osporenih rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o vraćanju u pređašnje stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti