Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 13 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za poništaj ugovora, koji je trajao 13,5 godina. Utvrđeno je da je prvostepeni sud bio izuzetno neefikasan, održavši mali broj ročišta u dugim vremenskim periodima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Savića iz sela Orane, opština Bojnik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Savića i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16906/10.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Savić iz sela Orane, opština Bojnik, podneo je, 18. aprila 2013. godine, preko punomoćnika Nemanje Lukića, advokata iz Beograda (u toku ustavnosudskog postupka podnosilac je opozvao punomoćje koje je dao navedenom advokatu), Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac smatra da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak, koji je trajao 13 godina i pet meseci, okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja, te predlaže da se utvrdi povreda označenog prava i da mu se odredi naknada nematerijalne štete i troškovi postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16906/10 ( ranije spis Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2503/99), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 23. septembra 1999. godine, Trećem opštinskom sudu u Beogradu, tužbu protiv tuže ne S. M, radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju.

U sprovedenom postupku, do donošenja presude Trećeg opštinsk og suda u Beogradu P . 2503/99 od 10 . novembra 200 4. godine, zakazano je ukupno jedno pripremno i 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je šest održano i na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i šest svedoka. Ostalih šest ročišta nije održano bez krivice tužioca , od kojih tri nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Pri tome prvo ročište (pripremno) je održano 9. novembra 2000. godine, a prvo naredno ročište za glavnu raspravu je održano 17. oktobra 2001. godine, da bi sledeće bilo održano 13. decembra 2002. godine, a zatim 4. novembra 2004. godine. R ešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž.4347/05 od 11. maja 200 5. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostep enom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku zakazano je ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je osam održano i na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka i sedam svedoka. Ostalih 17 ročišta nije održano bez krivice tužioca, od kojih četiri zbog sprečenosti postupajućeg sudije i četiri zbog dojave da je u sudu podmetnuta bomba. U periodu od 5. oktobra 2006. do 30. decembra 2011. godine održana su četiri ročišta za glavnu raspravu. Podnosilac ustavne žalbe je u više navrata urgirao da se postupak efikasno sprovede.

Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16906/10 od 30. decembra 2011. godine je, u žalbenom postupku, potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7535/12 od 13. februara 2013. godine.

4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7535/12 od 13. februara 2013. godine , kojom je pravosnažno okončan ovaj postupak, proteklo 13 godina i pet meseci

Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom parničnom postupku postavila relativno složena činjenična i pravna pitanja. U prilog navedenom kazuje i činjenica da je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i 13 svedoka.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su se on i njegov punomoćnik uredno odazivali na pozive za zakazana ročišta, kao i da su u više navrata urgirali da se postupak efikasno sprovede. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dao prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud je utvrdio da su tokom osporenog parničnog postupka donete dve prvostepene presude, od kojih je prva bila doneta nakon pet godina od podnešenja tužbe, a druga nakon šest godina od ukidanja prve prvostepene. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je od 37 zakazanih ročišta održao samo 14 ročišta. Pri tome prvo ročište (pripremno) je održano tek nakon više od jedne godine od podnošenja tužbe, a posle toga u periodu od 9. novembra 2000. do 10. novembra 2004. godine, dakle za četiri godine, održano je samo pet ročište za glavnu raspravu . Takođe, u periodu od 5. oktobra 2006. do 30. decembra 2011. godine, dakle za pet godina, održana su samo četiri ročišta za glavnu raspravu. Ustavni sud ukazuje i da čak sedam ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno složenost postupka, dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje prvostepenog suda, kao i da se postupajućem sudu ne može prepisati u krivicu činjenica da četiri ročišta nisu održana zbog dojave da je u tom sudu postavljena bomba. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe prevashodno pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ove ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 2000/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 9860/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 18 godina
• Už 403/2012: Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5491/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku
• Už 9086/2012: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 7601/2014: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja državine
• Už 2847/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku