Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja RFPIO

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima ili obavezama, već ima informativni karakter.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Dž . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Dž . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 3638/17 od 8. februara 201 9. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 3638/17 od 8. februara 201 9. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosio ca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-3561/2016 od 14 . novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Dž . iz Beograda , preko punomoćnika D. B, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 26. marta 2019. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 3638/17 od 8. februara 201 9. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i načela o zaštiti ljudskih i manjinskih prava iz čl. 21. i 22. Ustava Republik e Srbije i prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na povredu prava iz čl. 6, 14. i 1 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje Ustavni sud ocenjuje u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava. Ustavna žalba je dopunjena podneskom od 4. juna 2020. godine.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je Upravni sud propustio da utvrdi da je prvostepeni organ – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 u postupku donošenja rešenja broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine učinio bitne povrede pravila upravnog postupka, tako što stranci po čijem je zahtevu postupao nije omogućio učešće u postupku.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je ranije doneto rešenje prvostepenog organa poništeno rešenjem drugostepenog organa od 4. oktobra 2011. godine, koje, takođe, nije dostavljeno podnosiocu; da je u ponovnom postupku zaključkom prvostepenog organa od 2. novembra 2011. godine podnosiocu naloženo da u roku od 15 dana od dana prijema zaključka dostavi sve isprave po osnovu kojih gradska opština Palilula izvodi svoje pravo na predmetnoj katastarskoj parceli, pod pretnjom odbacivanja zahteva; da je podnosilac u podnesku od 28. novembra iste godine zatražio da mu se ostavi dodatni rok za postupanje, ali da prvostepeni organ nije o tome odlučio, niti se navedeni podnesak nalazi u spisima predmeta, iako sadrži prijemni pečat prvostepenog organa; da po dnosiocu, ni njegovom punomoćniku nije dostavljeno rešenje prvostepenog organa broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine, niti žalba zainteresovnih lica izjavljena protiv tog rešenja , čime je povređeno načelo dvostepenosti u rešavanju u upravnim stvarima.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je „krajnje netačan i zapanjujući …i priloženim dokazima protivan“ stav Upravnog suda da su neosnovani navodi tužbe koji se odnose na povredu prava tužioca na učestvovanje u pstupku „u pogledu neuredne dostave“ rešenja prvostepenog organa broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud, pored ostalog, poništi osporenu presudu Upravnog suda U. 3638/17 od 8. februara 201 9. godine i odloži njeno izvršenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine dozvoljen je, pored ostalog, upis prava svojine na novoizgrađenom poslovnom objektu na k.p. broj … KO Palilula u korist M. Dž . (podnosioca ustavne žalbe), sa obimom prava 1/1 (tačka 2. dispozitiva) i odbačen kao neuredan zahtev podnosioca za upis prava dugoročnog zakupa na navedenoj parceli (tačka 4. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno: da je gradska opština Palilula dala predmetnu parcelu podnosiocu ustavne žalbe u dugoročni zakup na 99 godina, o čemu je doneto rešenje i zaključen ugovor o zakupu sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda; da ne postoji dokaz o pravnom kontinuitetu između gradske opštine Palilula i lica koja su upisana kao korisnici te parcele, zbog čega je podnosiocu naloženo da taj dokaz dostavi; da on to nije učinio, te je zahtev u tom delu odbačen kao neuredan; da je dozvoljen upis prava svojine u korist podnosioca na objektu koji se nalazi na toj parceli, jer je podnosilac priložio pravnosnažnu upotrebnu dozvolu izdatu 4. novembra 2004. godine.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-3561/2016 od 14 . novembra 2016. godine, u tački 1. dispozitiva, poništeno je rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine u tač. 3. i 5. dispozitiva, a u preostalom delu navedeno rešenje je ostalo nepromenjeno (tačka 2. dispozitiva). U uvodu rešenja drugostepenog organa je navedeno da je tim rešenjem odlučeno o žalbi A.V, J.V, D.M, K.Đ. i T.G, a u obrazloženju je konstatovano da „žalioci osporavaju rešenje iz s vih zakonom dozvoljenih razloga i ističu da „nije dovoljno objašnjeno…ko će biti nosilac prava korišćenja na k.p. broj … KO Palilula i u kom obimu“, te da je u dopuni žalbe navedeno da je zahtev za upis prava dugoročnog zakupa trebalo odbiti, a ne odbaciti. Drugostepeni organ je ocenio da je žalba neosnovana, ali da pobijano rešenje delimično treba poništiti, „sa razloga na koje ovaj organ pazi po službenoj dužnosti“.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 3638/17 od 8. februara 2019. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv predmetnog konačnog rešenja. Upravni sud je u obrazloženju presude najpre konstatovao da je podnosilac u tužbi istakao: da njemu, ni njegovom punomoćniku nikada nije uručena bilo kakva odluka koju je prvostepeni organ doneo u predmetu broj 952-02-5093/2011, i to prvostepeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine, kao ni žalba zainteresovnih lica izjavljena protiv tog rešenja i dopuna iste; da je za postojanje tog rešenja i rešenja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952.0102821/2011-09 od 4. oktobra 2011. godine saznao iz rešenja predsednika gradske opštine Palilula broj 061-259/2013- I-6 od 15. januara 2013. godine. Upravni sud je dalje konstatovao da iz obrazloženja pobijanog rešenja i stanja u spisima predmeta proizlazi: da je rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-5093/2011 od 9. juna 2011. godine dozvoljen upis prava svojine na objektu koji se nalazi na k.p. broj … KO Palilula i upis prava dugoročnog zakupa na toj parceli; da je navedeno rešenje poništeno rešenjem Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952.0102821/2011-09 od 4. oktobra 2011. godine; da je u ponovnom postupku utvrđeno da su kao imaoci prava korišćenja na toj parceli upisani D.V, J.V, D.M. i K.Đ, a da na objektu koji je izgrađen bez dozvole, vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen; da je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno da ne postoje isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet, odnosno isprave po osnovu kojih gradska opština Palilula izvodi svoje pravo na predmetnoj nepokretnosti; da je zbog toga zaključkom od 2. novembra 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe naloženo da te isprave dostavi u ostavljenom roku, ali da on to nije učinio; da je njegovom punomoćniku navedeni zaključak uručen 14. novembra 2011. godine; da je prvostepeni organ rešenjem broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine, u tački 4. dispozitiva, odbacio zahtev podnosioca za upis prava dugoročnog zakupa na predmetnoj parceli. Upravni sud je ocenio neosnovanim navode tužbe koji se odnose na povredu prava podnosioca u predmetnom upravnom postupku „u pogledu neuredne dostave prvostepenog rešenja od 5. jula 2012. godine“ i nezakazivanja usmene rasprave pred prvostepenim organom, budući da iz „sadržine provedenog postupka proizlazi da je podnosilac u istom učestvovao“, te da mu je, u skladu sa zakonom, zaključkom od 2. novembra 2011. godine naloženo dostavljanje dokumentacije koja je od značaja za odlučivanje o zahtevu za upis prava dugoročnog zakupa, pri čemu taj sud nalazi da se utvrđivanje odlučnih činjenica u toj upravnoj stvari zasniva na pribavljanju pismenih dokaza u vezi sa ocenom osnovanosti zahteva.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe se 30. maja 2013. godine obratio prvostepenom organu molbom za dobijanje informacija o postupku u predmetu broj 952-02-5093/2011, u kojoj je naveo: da njemu, ni njegovom punomoćniku nikada nije uručena bilo kakva odluka koju je taj organ doneo u navedenom predmetu, nakon zaključka od 2. novembra 2011. godine, te da je o postojanju i sadržini dispozitiva rešenja broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine i rešenja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952.0102821/2011-09 od 4. oktobra 2011. godine saznao iz rešenja predsednika gradske opštine Palilula broj 061-259/2013-I-6 od 15. januara 2013. godine; da traži informaciju o tome kog dana je izjavljena žalba protiv rešenja od 5. jula 2012. godine i koje lice je potpisalo tu žalbu.

Podnosilac ustavne žalbe je u tužbi podnetoj Upravnom sudu radi poništaja rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-3561/2016 od 14. novembra 2016. godine ukazao i na propuštanje prvostepenog organa da postupi po njegovoj molbi za produženje roka od 28. novembra 2011. godine. Prema podacima o kretanju predmeta broj 952-02-5093/2011, prvostepeni organ je evidentirao podnesak od navedenog datuma, koji je označen kao „dopuna – produženje roka “.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosi lac, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedene ustavn e odredbe, relevantne su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu (član 12.); da se rok koji je odredilo službeno lice koje vodi postupak, kao i rok određen propisima za koji je predviđena mogućnost produženja, može produžiti na molbu zainteresovanog lica podnesenu pre isteka roka ako postoje opravdani razlozi za produženje ( član 89. stav 3.); da se predlog za povraćaj u pređašnje stanje ne može zasnivati na okolnosti koju je organ već ranije ocenio kao nedovoljnu za produženje roka ili odlaganje rasprave (član 94. stav 2.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, a u ostalim slučajevima, najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se žalba podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije drukčije određeno (član 220. ).

Odredbom člana 26. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da će sudija pojedinac rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava mogla izjaviti žalba, a žalba nije uopšte ili nije blagovremeno izjavljena, ili je žalilac odustao od žalbe u toku drugostepenog postupka (tačka 6)).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, jer Upravni sud nije utvrdi o propuste prvostepenog organa u vezi sa postupanjem po njegovoj molbi za produženje roka i dostavljanjem r ešenja broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine .

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Sud, s tim u vezi, naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom. Navedeno stanovište Ustavni sud je izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-7059/201 2 od 9. jula 2015. godine, Už – 3676/2015 od 17. novembra 201 6. godine i Už- 2883/2016 od 22. februara 2018. godine.

Po oceni Ustavnog suda, u upravnom sporu koji je okončan osporenim aktom moralo je najpre biti utvrđeno da li je podnosiocu ustavne žalbe bila obezbeđena dvostepenost rešavanja u postupku pred Republičkim geodetskim zavodom, odnosno da li je imao pravo na žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine i, u zavisnosti od odgovora na to pitanje, od kakvog je značaja činjenica da se u konkretnom slučaju organ nije izjasnio o molbi podnosioca ustavne žalbe za produženje roka za dostavljanje dokumentacije .

Iz navedenih odredaba ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da izdavanje rešenja obuhvata donošenje i dostavljanje rešenja i da se otpočinjanje dejstava donetog rešenja prema toj stranci vezuje za momenat njegovog dostavljanja stranci. Sledstveno, kad organ donese rešenje, a ne dostavi ga stranci, rešenje ne proizvodi pravno dejstvo, bez obzira na to da li je stranka saznala njegovu sadržinu ili ne. Sud dalje konstatuje da se blagovremenost žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja vezuje za dan dostavljanja rešenja stranci , pri čemu se to pravo može koristiti protiv svih prvostepenih rešenja, a isključeno je samo ako je to izričito predviđeno zakonom , pod uslovom da je obezbeđen drugi vid zaštite prava i zakonitosti. Iz navedenih zakonskih odredaba, takođe, proizlazi da organ ne može odbaciti zahtev stranke pre nego što se izjasni o molbi stranke za produženje r oka za postupanje po nalogu službenog lica koje vodi postupak.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao: da je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uručen zaključak od 2. novembra 2011. godine, kojim mu je ostavljen rok za dostav ljanje dokumentacij e; da je prvostepeni organ primio podnesak podnosioca ustavne žalbe od 28. novembra 2011. godine, kojim je traženo produženje navedenog roka, ali da se o tome nije izjasnio, već je u tom delu odbacio zahtev kao neuredan; da se podnosiac ustavne žalbe obraćao prvostepenom organu radi dostavljanja rešenja tog organa broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine; da je podnosilac u tužbi podnetoj Upravnom sudu istakao da mu navedeno rešenje nikada nije dostavljeno.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud nalazi da u osporenoj presudi nedostaju razlozi zbog kojih su ocenjen i neosnovanim navodi tužbe „ u pogledu neuredne dostave prvostepenog rešenja od 5. jula 2012. godine“. Ocenjujući navode tužbe u vezi sa istaknutom povredom prava podnosioca na učešće u postupku pred prvostepenim organom, Upravni sud se zadržao na pitanju (ne)održavanja usmene ra sprave u postupku pred Republičkim geodetskim zavodom i konstataciji da je podnosilac u tom postupku učestvovao, jer mu je zaključkom od 2. novembra 2011. godine naloženo dostavljanje dokumentacije koja je od značaja za odlučivanje o zahtevu za upis prava dugoročnog zakupa. Ovaj sud, međutim, nalazi da je Upravni sud bio dužan da utvrdi da li je podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno rešenje prvostepenog organa broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine, odnosno da li je podnosilac mogao da iskoristi pravo na žalbu protiv tog rešenja . Navedeno pitanje , po oceni ovog suda, od ključnog je značaja za ostvarenje podnosičevog prava na pravno sredstvo, zajemčenog Ustavom , ali je, pored toga, od značaja za ocenu o dozvoljenosti njegove tužbe o kojoj je odlučeno osporenim aktom.

Ustavni sud ukazuje na to da je žalbena upravna kontrola – osim ako je žalba isključena, nužna pretpostavka za otpočinjanje sudske kontrole, po tužbi u upravnom sporu. Prema tome, prethodno korišćenje žalbe u upravnom postupku, kada je ona dopuštena, uslov je za pokretanje upravnog spora. Ovaj sud je imao u vidu da je rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-5093/2011 od 5. jula 2012. godine , u tački 4. dispozitiva, odbačen deo podnosiočevog zahtev a kao neuredan, da je žalbu protiv tog rešenja izjavila protivna strana i da je tim rešenjem ostala nepromenjena tačka 4. dispozitiva tog rešenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da bi tužba podnosioca ustavne žalbe trebalo da bude o dbačena ukoliko on nije koristio pravo na žalbu protiv rešenja od 5. jula 2012. godine, jer je imao pravni interes da osporava odluku sadržanu u tački 4. dispozitiva tog rešenja. S druge strane, ukoliko podnosilac nije mogao da iskoristi pravo na žalbu protiv tog rešenja, tada rešenje drugostepenog organa od 14. no vembra 2016. godine nije upravni akt kojim je, u skladu sa zakonom, okončano ispitivanje zakonitosti rešenja kojim je odlučeno o zahtevu podnosioca , pa je Upravni sud bio dužan da to rešenje poništi, kako bi se u ponovnom postupku omogućilo podnosiocu da izjavi žalbu protiv rešenja od 5. jula 2012. godine i da o njegovoj žalbi odluči drugostepeni organ.

Propuštanje Upravnog suda da utvrdi navedenu činjenicu imalo je za posledicu ustavnopravno neprihvatljivu ocenu navoda tužbe koji se odnose na dostavlj anje rešenj a od 5. jula 2012. godine , što je, sledstveno, dovelo do povrede podnosiočevog prava na obrazloženu odluku. Stoga je Ustavni sud, ne prejudicirajući odluku o predmetnoj upravnoj stvari, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje i , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, imajući u vidu prirodu u tvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu Upravnog suda U. 3638/17 od 8. februara 201 9. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-3561/2016 od 14. novembra 2016. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta načela i ostalih prava zajemčenih Ustavom, istaknutih u ustavnoj žalbi, jer je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeni akt .

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja RFPIO

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti