Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od dana odluke tužilaštva o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Krepoljina, opština Žagubica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Žagubici K. 76/07 od 8. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Požarevcu Kž. 428/08 od 7. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Simić iz Krepoljina, opština Žagubica podneo je Ustavnom sudu 23. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Žagubici K. 76/07 od 8. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Požarevcu Kž. 428/08 od 7. avgusta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da se, nakon donošenja drugostepene presude, obratio Republičkom javnom tužilaštvu molbom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, koja je dopisom od 24. oktobra 2008. „odbijena“. Zahtevao je da se „ne primenjuje član 84. Ustava i da se predmetna žalba odbaci kao neblagovremena“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da su osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Žagubici K. 76/07 od 8. februara 2008. godine okrivljeni, među kojima i ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05) i okrivljenom Ivanu Simiću je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti ako za vreme od jedne godine ne učini novo krivično delo; da su osporenom presudom Okružnog suda u Požarevcu Kž. 428/08 od 7. avgusta 2008. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenih i njihovog branioca izjavljene protiv prvostepene presude koja je i potvrđena; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 936/08 od 24. oktobra 2008. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten, u vezi njegove molbe od 2. oktobra 2008. godine, da Tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Žagubici K. 76/07 i presude Okružnog suda u Požarevcu Kž. 428/08; da je aktom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od 27. maja 2010. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da je njegova predstavka, podneta 26. novembra 2008. godine proglašena neprihvatljivom, jer prethodno nije pokrenut postupak pred Ustavnim sudom Srbije.

4. Ustavni sud ukazuje da saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, ni njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost podnošenja ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Požarevcu Kž. 428/08 od 7. avgusta 2008. godine, kao drugostepena krivična presuda kojom je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, njemu dostavljena najkasnije 2. oktobra 2008. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda. Postupajući po ovoj inicijativi, Republičko javno tužilaštvo je donelo akt KTZ. 936/08 od 24. oktobra 2008. godine, nakon čega se podnosilac ustavne žalbe predstavkom obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 23. juna 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je podnetu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti