Odluka Ustavnog suda o uređenju načina korišćenja zajedničke nepokretnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je uređen način korišćenja zajedničke nepokretnosti. Utvrđeno je da postupak nije bio proizvoljan i da pravo na pravično suđenje nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Stojanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. decembra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milorada Stojanovića izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu II R1-208/03 od 27. februara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž 9261/07 od 12. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu podneta je 31. decembra 2007. godine blagovremena i dozvoljena ustavna žalba Milorada Stojanovića protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu II R1-208/03 od 27. februara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž 9261/07 od 12. oktobra 2007. godine, donetih u vanparničnom postupku pokrenutom predlogom Smilje Azarić i Zorke Azarić Nikodijević protiv, pored ostalih, i podnosioca ustavne žalbe, radi uređenja načina korišćenja zajedničke nepokretnosti.
Osporenim rešenjima uređen je način korišćenja nepokretnosti "Kp.br. 3608/1 zemljište bez kuće površine 164 kv.hv. upisano u zk.ul.br. 4119 KO Zemun", na kojoj je protivnik predlagača, odnosno podnosilac ustavne žalbe sukorisnik sa udelom od 2/8 predmetne nepokretnosti.
Ponosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Navodi da u postupku koji je vođen sud nije uredio način korišćenja sukorisničke nepokretnosti na način propisan čl. 141. do 147. Zakona o vanparničnom postupku, već je sud faktički i fizički podelio zajedničku nepokretnost, proporcionalno suvlasničkim udelima koja lica u postupku imaju na zgradi, što po mišljenju podnosioca nije dozvoljeno imperativnim propisima. Navodi da je na taj način onemogućen u „stečenom pravu upotrebe državnog zemljišta koje mu je potrebno za redovnu upotrebu svoje nepokretnosti, naročito oko tekućeg i investicionog održavanja zgrade“. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud odloži izvršenje osporenih rešenja i da ukine rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu II R1-208/03 od 27. februara 2007. godine.

2. Prema odredbama član 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Predmet odlučivanja u vanparničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom postupku bio je zahtev za uređenje načina korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta, kome se podnosilac ustavne žalbe protivio. Postupajući po predlogu predlagača, prvostepeni sud je izveo dokaz uvidom u izvod iz zk.ul.br. 4119 KO Zemun iz koga je utvrdio korisničke delove predlagača i protivnika predlagača na nepokretnosti. Prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke kojim je, na osnovu zatečenog stanja na licu mesta, utvrđen mogući način korišćenja predmetne nepokretnosti. Na osnovu izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, vodeći računa o posebnim i zajedničkim interesima stranaka i činjenici da postoje poremećeni odnosi među sukorisnicima predmetne nepokretnosti (stranke u istom sudu vode parnični postupak za smetanje poseda i krivični postupak), prvostepeni sud je osporenim rešenjem uredio način korišćenja predmetne parcele Kp.br. 3608/1, zemljište bez kuće, površine 164 kv.hv, upisane u zk.ul.br. 4119 KO Zemun. Prvostepeni sud je osporenim rešenjem utvrdio da svaka stranka snosi svoje troškove.
Odlučujući osporenim rešenjem Gž.9261/07 od 12. oktobra 2007. godine o izjavljenoj žalbi na prvostepeno rešenje, Okružni sud u Beogradu je u celini prihvatio utvrđeno činjenično stanje i pravno stanovište prvostepenog suda i, između ostalog, naveo: „da je neosnovan navod iz žalbe žalioca da ne treba da uredi način korišćenja kat. parcele prema suvlasničkim delovima učesnika u postupku na objektu, već prema potrebama učesnika u postupku. Ovo zbog toga što se shodno čl. 141. do 147. Zakona o vanparničnom postupku, uređenje korišćenja zajedničke stvari vrši prema suvlasničkim udelima na osnovu zatečenog stanja u konkretnom slučaju, imajući u vidu da nije moguće drugačije urediti način korišćenja kat. parcele, a vodeći računa o zajedničkim interesima učesnika u postupku“. Okružni sud je potvrdio i odluku o troškovima postupka.

4. Ustavom Republike Srbije je u članu 32. stav 1. utvrđeno da svako ima pravo da nezavistan, nepristrastan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 6/95 i 18/05). Odredbama ovog zakona propisano je: da kad se vanparnična stvar odnosi na nepokretnosti, isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost, a ako se nepokretnost nalazi na području više sudova, nadležan je svaki od tih sudova (član 13. stav 3.); da u vanparničnom postupku u prvom stepenu postupa sudija pojedinac, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 17. stav 1.); da se u vanparničnom postupku odluke donose u formi rešenja, a rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba i rešenje drugostepenog suda mora biti obrazloženo (član 18. st. 1. i 2.); da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 19.); da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.). Odredbama čl. 141. do 147. Zakona propisan je postupak uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Odredbom člana 141. Zakona predviđeno je da u ovom postupku sud uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari, koji se jednim imenom označavaju kao "zajedničari", a odredbom člana 144. stav 1. je propisano da će, ako se zajedničari ne sporazumeju, sud izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka, doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari, po odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima.

5. Analizirajući osporene pojedinačne akte sa stanovišta navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio da se nepokretnost čiji je način korišćenja bio predmet vanparničnog postupka nalazi u Zemunu, na području Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, da je u predmetu postupao sudija pojedinac, da su u toku postupka izvedeni dokazi veštačenjem veštaka građevinske struke i uvidom u javne isprave, da je o predlogu predlagača odlučivano rešenjem koje je obrazloženo, da su učesnici u postupku poučeni o pravu na žalbu, koje je podnosilac ustavne žalbe i koristio, da je o žalbi odlučivao Okružni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, u veću sastavljenom od troje sudija, da je odluka po žalbi doneta u formi rešenja, koje je takođe obrazloženo. Iz okolnosti da se među učesnicima ovog vanparničnog postupka istovremeno vodi spor oko smetanja poseda, kao i krivični postupak, sud je utvrdio da su odnosi među njima poremećeni, te sporazum oko načina uređenja korišćenja predmetne katastarske parcele, nije bio moguć. Ustavni sud je takođe utvrdio da odredba člana 144. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku obavezuje sud da uređujući način korišćenja zajedničke stvari, u konkretnom slučaju sukorisničke parcele, vodi računa kako o posebnim interesima zajedničara, tako i o njihovim zajedničkim interesima.

6. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe garantovano ovom odredbom.
Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu doneta u zakonito sprovedenom postupku i zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, kao i da su prvostepeni i drugostepeni sud osporenim rešenjima obrazložili svoje pravno stanovište u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da su ta pravna stanovišta posledica proizvoljnog tumačenja sudova ili neprihvatljive primene merodavnog prava.
Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti i u pravilno i zakonito sprovedenom postupku. Podnosiocu ustavne žalbe je bilo omogućeno učestvovanje u postupku, praćenje toka postupka, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i izjavljivanje redovnog pravnog leka. Zato je Ustavni sud ocenio da je vanparnični postupak, koji je predmet ustavnosudskog postupka, bio vođen na način kojim je podnosiocu ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi sa članom 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109/2007) odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.