Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 400 evra, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, neadekvatan. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, ukupan iznos je utvrđen na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3041/2010
11.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slije pčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nepadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Ćokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stanojke Todosijević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stanojke Todosijević i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2736/94, zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 40109/10, a sada se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 21375/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da preduzme sve peophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanojka Todosijević iz Beograda je 24. juna 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2736/94.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je još 17. oktobra 1994. godine podnela tužbu Petom opštinskom sudu u Beogradu protiv bivšeg supruga, radi podele bračne tekovine; da ni nakon 15 godina postupak nije okončan; da je podposila brojne pritužbe raznim državnim organima žaleći se na neefikasnost u postupanju nadležnog suda. Od Ustavnog suda je zahtevala da naloži parničnom sudu da konačno donese presudu po njenoj tužbi, dok naknadu nematerijalne štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/1 1 i 18/13-US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 40109/10 i Višeg suda u Beogradu P. 21375/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 17. oktobra 1994. godine podnela tužbu Petom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog H.T. bivšeg supruga, radi utvrđenja i podele bračne tekovine , sa zahtevom za izdavanje privremene mere.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2736/94 od 18. oktobra 1994. godine usvojen je predlog tužilje za izdavanje privremene mere, pa je zabranjeno tuženom da otuđuje ili opterećuje određene nepokretnosti. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 565 1/95 od 22. maja 1995. godine žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i potvrđeno je rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2736/94 od 18. oktobra 1994. godine.

Pred Petim opštinskim sudom u Beogradu održano je 31 ročište za glavnu raspravu, dok 14 ročišta nije odražano, i to: četiri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva na zahtev tuženog zbog nedolaska njegovog punomoćnika, šest zbog pregovaranja stranaka o mogućnosti mirnog rešenja spora putem poravnanja, je dno zbog nedolaska tužilje koja nije bila uredno pozvana, te jedno zbog štrajka zaposlenih u sudu.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, kao i većeg broja svedoka, veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, pribavljanjem izveštaja od preduzeća u kojima su stranke bile zaposlene o visini njihovih primanja, uviđajem suda na licu mesta, pribavljanjem izveštaja od banaka o deviznim sredstvima parničnih stranaka, kao i dokumentacije o spornim nepokretnostima.

Podneskom od 12. maja 2003. godine tužilja je konačno uredila tužbeni zahtev, tako što je opredelila da traži pravo svojine po osnovu zajedničke tekovine u braku sa tuženim, na polovini određenih nepokretnosti i naznačenih novčanih sredstava.

Među strankama tokom parnice nije došlo do mirnog rešenja spora.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmet je preuzeo Prvi osnovni sud u Beogradu, gde je zaveden pod brojem P. 40109/10.

Rešenjem P. 40109/10 od 26. aprila 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se po pravnosnažnosti tog rešenja spisi dostave Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, imajući u vidu vrednost predmeta spora.

Spisi predmeta P. 40109/10 su dostavljeni Višem sudu u Beogradu 2. novembra 2010. godine i u tom sudu predmet je dobio broj P. 21375/10.

Pred Višim sudom u Beogradu održano je četiri ročišta, a jedno ročište nije održano na zahtev tužilje zbog nedolaska njenog punomoćnika. Sledeće ročište je zakazano za 10. april 2013. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list CPJ" , br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) , koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219. ); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220 .).

Takođe, i Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2 .).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog supa, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio pa snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen punih 12 godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u ovom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe 17. oktobra 1994. godine pa nadalje .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome kako od sopstvene prakse i kriterijuma, tako i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe 17. oktobra 1994. godine do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle nakon više od 18 godina, nije doneta nijedna prvostepena odluka, što samo po sebi predstavlja nerazumno dug period trajanja bilo kog parničnog postupka, pa tako i ovog konkretnog.

Takođe, u navedenom periodu od preko više od 18 godina pred prvostepenim sudom - prvo Petim opštinskim sudom u Beogradu, zatim Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a od novembra 2010. godine pred Višim sudom u Beogradu, bilo je ukupno održano 35 ročišta za glavnu raspravu, dakle u proseku manje od dva ročišta godišnje, dok 15 ročišta nije bilo održano, i to bez krivice podnositeljke.

Po oceni Suda, podnositeljka nije doprinela trajanju postupka jep se uredno odazivala pozivima suda, postupala je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja, dok neodržavanje jednog ročišta na zahtev podnositeljke zbog nepristupanja njenog punomoćnika nije od bitnog uticaja na odlučivanje ovog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi.

Takođe, imajući u vidu predmet tužbenog zahteva, nema nikakve sumnje da je ishod spora od izuzetnog značaja za podnositeljku, jep traži utvrđenje i predaju svog dela svojine na bračnoj tekovini koju čini imovina očigledno velike vrednosti.

Ustavni sud je ocenio da je navedeni postupak nesumnjivo činjenično složen i da iziskuje izvođenje većeg broja dokaza, pribavljanjem raznih izveštaja, veštačenjima, saslušanjem stranaka i svedoka, uviđajem na licu mesta i tako dalje, međutim ni te okolnosti nikako ne mogu biti opravdanje za trajanje parničnog postupka od više od 18 godina, koji i dalje nije okončan čak ni u prvom stepenu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem prvenstveno Petog opštinskog suda u Beogradu u predmetu P. 2736/94, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio Višem sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, postupajući u granicama zahteva ustavne žabe, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije", s obzirom na to da podnositeljka u ustavnoj žalbi n ije postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 426 stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti