Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na odbranu, već je ponavljao navode iz prethodnog postupka, osporavajući primenu zakona i utvrđeno činjenično stanje, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Filipovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Žarka Filipovića izjavljena protiv presude Upravnog suda 7U. 522/10 (2008) od 29. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Žarko Filipović iz Niša je 25. juna 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 7U. 5222/10 (2008) od 29. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na odbranu iz člana 33. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je zaključkom Bezbednosno–informativne agencije Centra Niš pokrenut disciplinski postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, te da je doneto rešenje broj 02-1691 od 28. maja 2008. godine kojim je utvrđena njegova odgovornost i izrečena mu disciplinska mera - prestanak radnog odnosa; da je nakon rešenja drugostepenog organa broj 02-35301/2 od 20. juna 2008. godine, kojim je odbijen prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu za poništaj navedenog drugostepenog rešenja, ali da je osporenom presudom Upravnog suda 7U. 522/10 (2008) od 29. aprila 2010. godine tužba odbijena kao neosnovana; da je disciplinski postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vođen suprotno Zakonu o policiji, Zakonu o Bezbednosno–informativnoj agenciji i Uredbi o disciplinskoj odgovornosti pripadnika Bezbednosno–informativne agencije; da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na odbranu, imajući u vidu da je rešenje o prestanku radnog odnosa doneto iako podnosilac nije prisustvovao "glavnom pretresu"; da podnosilac ustavne žalbe ne spori činjenicu da se nije odazvao na zakazani "pretres", ali da je "životno neprihvatljivo da svako u svakom momentu može blagovremeno da obavesti nadležne o svojoj sprečenosti da prisustvuje raspravi"; da u obrazloženjima navedenih pojedinačnih akata nije naveden nijedan razlog zašto je "pretres" održan bez njegovog prisustva, iako je predviđeno da će se "pretres" održati bez prisustva okrivljenog samo usled važnih razloga; da se disciplinski postupak nije ni mogao voditi protiv podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, odnosno činjenicu da je u trenutku pokretanja disciplinskog postupka bio na bolovanju. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu i utvrdi da mu je povređeno Ustavom zajemečno pravo na odbranu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem disciplinskog starešine Bezbednosno–informativne agencije broj 02-1691 od 25. avgusta 2008. godine utvrđena disciplinska odgovornost podnosioca ustavne žalbe za izvršene teške povrede službene dužnosti iz člana 157. stav 1. tačka 1. (odbijanje izvršenja ili neizvršenje ili omalovažavanje zakonitog službenog naređenja starešine izdatog u vršenju ili povodom vršenja službenog zadatka), tačka 7. (ponašanje koje šteti ugledu službe ili narušava odnose među zaposlenima) i tačka 16. (bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću) Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), a u vezi člana 20. Zakona o Bezbednosno–informativnoj agenciji ("Službeni glasnik RS", broj 42/02), te mu je izrečena disciplinska mera – prestanak radnog odnosa.

Podnosilac ustavne žalbe je 5. juna 2008. godine podneo prigovor protiv navedenog rešenja, koji je rešenjem Disciplinske komisije Bezbednosno–informativne agencije broj 02-35301/2 od 20. juna 2008. godine odbijen kao neosnovan.

Protiv rešenja drugostepenog organa podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu, koja je osporenom presudom Upravnog suda 7U. 522/10 (2008) od 29. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je pravilno postupila disciplinska komisija kada je odbila kao neosnovan prigovor podnosioca, imajući u vidu da je u postupku koji je sproveden pred prvostepenim organom pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i rešenje doneto na osnovu pravilne primene materijalnog prava i da je Komisija za svoju odluku dala dovoljne i na zakonu zasnovane razloge, koje je u svemu kao pravilne prihvatio i Upravni sud; da je taj sud cenio i navode tužbe da tužiocu nije bilo omogućeno da prisustvuje usmenoj raspravi čime mu je povređeno pravo na odbranu, ali da je našao da je ovaj navod neosnovan, imajući u vidu da u spisima predmeta postoje dokazi da je tužilac pozivom disciplinskog starešine broj 02-1325 od 22. aprila 2008. godine pozvan da lično prisustvuje ili pošalje punomoćnika na usmenu raspravu, te da je i poučen da ukoliko ne dođe na raspravu, a izostanak ne opravda, da će rasprava biti održana bez njegovog prisustva, a u skladu sa odredbama Uredbe o disciplinskoj odgovornosti pripadnika Bezbednosno–informativne agencije; da je tužilac primio poziv, ali da se na isti nije odazvao, niti je pismenim putem izvestio disciplinskog starešinu o sprečenosti da prisustvuje usmenoj raspravi, niti je dostavio pismenu odbranu, pa je rasprava pravilno održana bez njegovog prisustva; da je neosnovan navod tužioca da činjenica da je bio na bolovanju u vreme kada je narušavao javni red i mir ne može da ga čini odgovornim za neizvršavanje službenih zadataka i službene dužnosti, imajući u vidu da se u alkoholisanom stanju fizički obračunao na javnom mestu sa drugim licima, te je na taj način narušio i ugled Bezbednosno–informativne agencije, zbog čega je utvrđena njegova odgovornost.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se podnosilac Ustavnom sudu obraća kao instancionom sudu, ističući ponovo navode iz prigovora izjavljenog protiv prvostepenog rešenja, kao i iz tužbe podnete nadležnom sudu u upravnom sporu. Podnosilac ustavne žalbe navodi da su i disciplinski organi i Upravni sud pogrešnom primenom materijalnog prava, povredili njegovo pravo na odbranu.

Odredbama člana 33. Ustava, utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.); da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.).

Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na odbranu iz člana 33. Ustava.

Naime, podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređeno pravo na odbranu, imajući u vidu da je rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa doneto nakon održavanja usmene rasprave kojoj nije prisustvovao, iako je predviđeno da se rasprava može održati bez prisustva okrivljenog samo usled važnih razloga. Podnosilac ustavne žalbe ne spori činjenicu da se nije odazvao na zakazani pretres, ali ističe da je "životno neprihvatljivo da svako u svakom momentu može blagovremeno da obavesti nadležne o svojoj sprečenosti da prisustvuje raspravi". U ustavnoj žalbi je navedeno i da se disciplinski postupak nije ni mogao voditi protiv podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, odnosno činjenicu da je u trenutku pokretanja disciplinskog postupka bio na bolovanju.

Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na pravilnu primenu zakona na utvrđeno činjenično stanje u postupku, već detaljno cenjeni i obrazloženi najpre u drugostepenom rešenju, a potom i u osporenoj presudi Upravnog suda. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi prava podnosioca na odbranu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti