Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 11 godina bez prvostepene odluke. Naložena je hitna radnja nadležnom sudu i dosuđena naknada nematerijalne štete podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3053/2010
12.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ognjena Kašanina, vlasnika samostalne ugostiteljske radnje "Bungee", iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ognjena Kašanina, vlasnika samostalne ugostiteljske radnje "Bungee", iz Beograda i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu vodi pod brojem P. 646/11 povređen o prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčen o odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u kraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 1.100 e vra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narod ne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ognjen Kašanin, vlasnik samostalne ugostiteljske radnje "Bungee", iz Beograda, je preko punomoćnika Milojice Cvijovića, advokata iz Beograda, 28 . juna 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je, postupajući po dopisu Ustavnog suda od 25. aprila 2013. godine , uredio 15. maja 2013. godine. Ustavnu žalbu je podneo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 987/02, zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 76695/10, a sada se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 646/11.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je još 28. marta 2002. godine podneo tužbu za naknadu štete Trećem opštinskom sudu u Beogradu; da taj sud nije doneo prvostepenu presudu ni posle više od osam godina, iako je održano 32 ročišta za glavnu raspravu; da je od reforme pravosuđa u Republici Srbiji od 2010. godine predmet bio u nadležnosti Višeg suda u Beogradu, međutim taj sud se 23. aprila 2010. godine oglasio nenadležnim i predmet je ustupio Prvom osnovnom sudu u Beogradu kao nadležnom sudu i da do podnošenja ustavne žalbe nadležni sud nije odlučio; da se sada predmet vodi pred Višim sudom u Beogradu pod brojem P. 646/11; da je od podnošenja tužbe prošlo više od 11 godina, a da nije doneta ni prvostepena odluka; da mu je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu štete kao i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13- Odluka US) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. člana 82. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 646/11 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudsko m sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je 28. marta 2002. godine podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu, radi naknade štete , sa predlogom za određivanje privremene mere, protiv tuženih V. K. i F. K. Predmet je dobio broj P. 987/02. Tužbeni zahtev je preciziran 31. januara 2006. godine u pogledu vrednosti spora.

Pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu održano je 16 ročišta za glavnu raspravu, dok 16 ročišta nije bilo održano, i to: 11 zbog nedostat aka procesnih pretpostavki, dva zbog neprisustvovanja tuženih a nije bilo dokaza da su uredno pozvani, tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem svedoka, kao i veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 987/02 od 2. marta 2009. godine određena je privremena mera i zabranjeno je tuženima da otuđe i opterete konkretne nepokretnosti i određeno je da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1.4340/09 od 24. juna 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđeno je rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 987/02 od 2. marta 2009. godine o određivanju privremene mere.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 987/02 od 9. novembra 2009. godine otkazano je ročište zakazano za 8. decembar 2009. godine i naredno ročište je zakazano u Višem sudu u Beogradu kome su spisi dostavljeni decembra 2009. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P. 4819/10 od 23. aprila 2010. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i spise predmeta je dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu. Spisi su 9. juna 2010. godine dostavljeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu predmet je dobio broj P. 76695/10 i održana su dva ročišta. Na ročištu od 6. maja 2011. godine konstatovano je da je tužbeni zahtev preinačen jer je tužilac povećao traženi novčani iznos, te je zaključeno da taj sud nije stvarno nadležan da postupa i predmet je 12. maja 2011. godine ustupljen Višem sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu. Pred tim sudom predmet je dobio broj P. 646/11.

Pred Višim sudom u Beogradu održano je pet ročišta za glavnu raspravu na kojima su saslušane parnične stranke, svedo ci, kao i veštak ekonomsko finansijske struke koji je ranije obavio veštačenje, dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je zadnje ročište održano 17. aprila 2013. godine, a sledeće je zakazano za 26. jun 2013. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri i po godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 28. marta 2002. godine pa nadalje .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, Ustavni sud je našao da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali, jer nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se postupak završio u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe, pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u nadležnosti tog suda , održano je 16 ročišta za glavnu raspravu, dok 16 ročišta nije bilo održano , dakle u periodu od skoro osam godina prvostepeni sud nije odlučio. Od 2010. godine od kada je predmet bio u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu održana su dva ročišta , da bi 12. maja 2011. godine predmet bio ustupljen Višem sudu u Beogradu kao nadležnom sudu, dalje, od t og dana do odlučivanja o ustavnoj žalbi pred tim sudom je održano pet ročišta , a prvostepena odluka još uvek nije doneta. Dakle, predmetni postupak traje 11 godina pred prvostepenim sudom, a da nijednom nije meritorno odlučeno, što kao po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava predstavlja nerazumno trajanje parničnog postupka.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Takođe, navedeni predmet je bio relativno složen, jer je radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja bilo neophodno, izvođenje većeg broja dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko -finansijske struke, kao i saslušanjem više svedoka, međutim, po oceni Suda, ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za jedanaestogodišnje trajanje parničnog postupka koji i dalje nije okončan , i u kome nije doneta ni prvostepena odluka.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i kao način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunato j po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretreo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog, odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti