Odbijanje ustavne žalbe zbog propuštanja prekluzivnog roka za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da redovni sud nije proizvoljno primenio pravo kada je obustavio izvršenje. Podnositeljka je propustila prekluzivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za izvršenje rešenja o smetanju državine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3054/2010
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Verice Stević iz Crljenca, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije , na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Verice Stević protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 705/10 od 25. maja 2010. godine , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Verica Stević iz Crljenca je 25. juna 2010. godine, preko punomo ćnika Dragana Ivanovića, advokata iz Požarevca, Ustavnom sudu podnela ustavnu protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 705/10 od 25. maja 2010. godine i radnji preduzetih u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevu u predmetu I. 180/09, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je 15. januara 2009. godine pred Opštinskim sudom u Požarevcu podnositeljka pokrenula parnični postupak protiv tuženog Lj.N, radi smetanja državine ; da je u navedenom postupku, rešenjem P. 45/09 od 6. februara 2009. godine određena privremena mera kojom je naloženo tuženom da sa svim licima i stvarima napusti prostorije kuće u Požarevcu, čiji su suvlasnici podnositeljka i tuženi, te da podnositeljki preda ključeve od spornih prostorija; da je na osnovu pomenutog rešenja o privremenoj meri Opštinski sud u Požarevcu doneo rešenje o izvršenju I. 180/09 od 24. februara 2009. godine; da je u međuvremenu parnični postupak radi smetanja državine okončan rešenjem P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine kojim je u celini usvojen zahtev podnositeljke; da je odluka iz stava drugog rešenja P. 45/09 od 10. a prila 2009. godine sadržinski identična odluci iz rešenja o privremenoj meri od 6. februara 2009. godine, zbog koje činjenice podnositeljka nije u roku od 30 dana podnela predlog za izvršenje rešenja od 10. aprila 2009. godine; da je Opštinski sud u Požarevcu rešenjem I. 180/09 od 11. decembra 2009. godine po službenoj dužnosti obustavio postupak izvršenja privremene mere; da je podnositeljka, po prijemu pomenutog rešenja o obustavi izvršenja, 17. decembra 2009. godine podnela predlog za izvršenje na osnovu rešenja P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine; da je taj izvršni postupak obustavljen osporenim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 705/10 od 25. maja 2010. godine. Prema mišljenju podnositeljke, nepravilan je zaključak Višeg suda u Požarevcu da je propušten rok iz člana 451. Zakona o parničnom postupku za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu rešenja od 10. aprila 2009. godine u situaciji kada su odluke iz pomenutog rešenja od 10. aprila i rešenja o privremenoj meri od 6. februara 2009. godine identične. Podnositeljka smatra da, u konkretnom slučaju, rok iz člana 451. Zakona o parničnom postupku teče od momenta kada je saznala da je postupak izvršenja po privremenoj meri obustavljen. Navedeno stanovište podnositeljka obrazlaže time da parnični i izvršni postupak predstavljaju jedinstvenu celinu budući da se radi o zaštiti identičnog prava koje je zasnovan o na forma lno različitim sudskim odlukama. Dodala je da je zbog propusta drugostepenog suda da izvršni i parnični postupak posmatra kao celinu onemogućena da ostvari svoje pr avo na posed. Takođe je navela da je protivno načelu efikasnosti i ekonomičnosti tražiti izvršenje na osnovu rešenja o smetanju državine u situaciji kada je u toku postupak izvršenja na onovu rešenja o privremenoj meri. Pored toga, istakla je da je Opštinski sud u Požarevcu u predmetu izvršenja po privremenoj meri I. 180/09 bez zakonskog osnova obustavio izvršenje. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. T akođe je istakla zahtev za naknadu materijalne štete i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe od strane punomoćnika iz reda advokata.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinski sud u Požarevcu je 11. decembra 2009. g odine doneo rešenje I. 180/09 kojim je obustavio izvršenje u tom predmetu i ukinuo sve sprovedene radnje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izvršenje određeno na osnovu rešenja tog suda o privremenoj meri P. 45/09 od 6. februara 2009. godine. Prema stanovištu izvršnog suda, donošenjem rešenja P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu u postupku radi smetanja državine i naloženo tuženom - izvršnom dužniku, da tužilji – izvršnom poveri ocu, omogući nesmetanu državinu sporne nepokretnosti, protekao je rok važenja privremene mere na osnovu koje je određeno izvršenje, odnosno rešenje o privremenoj meri koje je predstavljalo izvršni naslov stavljeno je van snage.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 705/10 od 25. maja 2010. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Požarevcu I2. 97/10–63 od 31. marta 2010. godine u delu kojim ostaje na snazi rešenje I. 1610/10 od 5. februara 2010. g odine, ukinute su sve sprovedene radnje i postupak izvršenja je obustavljen. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu I2. 97/10–63 od 31. marta 2010. godine obustavljen postupak izvršenja u tom predmetu koji je ranije nosio oznaku I. 1252/09 i I. 1610/10 za iznos troškova postupka u predmetu P. 45/09, a da je na snazi ostalo rešenje I. 1610/10 od 5. februara 2010. godine u delu kojim je određeno sprovođenje izvršenja iseljenjem izvršnog dužnika Lj.N. iz prostorija stambeno–poslovnog objekta u Požarevcu. Dalje je navedeno da se iz prvostepenih spisa utvrđuje da je izvršni poverilac, ovde p odnositeljka ustavne žalbe, 17. decembra 2009. godine podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – rešenja Opštinskog suda u Požarevcu P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine, koje je izvršno 10. avgusta 2009. godine, a kojim je utvrđeno da je tuženi Lj.N. smetao tužilju Vericu Stević u državini predmetnog objekta, te mu je naloženo da tužilji omogući nesmetanu i isključivu državinu sporne nepokretnosti, napusti prostorije u koje se uselio sa svim licima i stvarima i tužilji preda ključeve od pomenute nepokretnosti. Pozivajući se na član 451. Zakona o parničnom postupku, te imajući u vidu da je izvršna isprava – rešenje Opštinskog suda u Požarevcu P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine, postala izvršna 10. avgusta 2009. godine, a da je predlog za izvršenje podnet 17. decembra 2009. godine, drugostepeni sud je ocenio da je poverilac propustio da blagovremeno zahteva izvršenje, jer je protekao rok u kome se po zakonu izvršenje moglo predložiti u smislu člana 15. stav 1. tačka 10) Zakona o izvršnom postupku. Drugostepeni sud je posebno istakao da u predmetu I. 180/09 izvršna isprava nije bilo rešenje Opštinskog suda u Požarevcu P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine, već druga odluka, zbog čega se rok od 30 dana za pokretanje izvršnog postupka ne može računati od dana kada je obustavljen izvršni postupak u predmetu I. 180/09.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Članom 451. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 125/04 i 111/09), koji je se primenjivao u konkretnom slučaju , bilo je propisano da tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. stav 2.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je prot ekao rok za dobrovoljno ispunjenje, te da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 32. stav 1.); da će se, pored drugih slučajeva predviđenih ovim zakonom, izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti kada je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno, ukinuta, preinačena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvršnosti pravosnažno ukinuta (član 68. stav 1.); da se kao sredstva obezbeđenja mogu odrediti samo založno pravo na nepokretnim i pokretnnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, založno pravo na nepokretnosti na osnovu izvršne isprave, prethodne mere i privremene mere (čla n 261.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Požarevcu Gž.705/10 od 25. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka tvrdnje o povredni označenog ustavnog prava suštinski obrazlaže navodima o pogrešnoj primeni merodavnog procesnog prava. Naime, podnositeljka smatra da je zbog propusta da parnični i izvršni postupak posmatra kao jedinstvenu celinu, Viši sud u Požarevcu pogrešno zaključio da je protekao rok za podnošenje predloga za izvršenje, jer kako tvrdi podnositeljka, taj rok je počeo da teče momentom saznanja da je obustavljeno izvršenje koje je bilo određeno na osnovu rešenja o privremenoj meri, budući da su i rešenje o privremenoj meri i rešenje kojim je odlučeno o njenom zahtevu doneti u okviru istog parničnog postupka i identične su sadržine.

Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena procesnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta arbitrerne primene merodavnog prava i proizvoljnog zaključivanja su dova.

U vezi sa iznetim navodima ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Požarevcu osporenu odluku zasnovao na pravnom stanovištu da je u konkretnom slučaju podnositeljka propustila da u roku propisanom članom 451. Zakona o parničnom postupku zahteva izvršenje, budući da je izvršna isprava stekla svojstvo izvršnosti 10. avgusta 2009. godine, a da je predlog za izvršenje podnet 17. decembra 2009. godine. Pri tome, drugostepeni sud je, obrazlažući osporenu odluku, ocenio da se zakonom propisani rok od 30 dana za podnošenje predloga za izvršenje ne može računati od dana kada je obustavljen izvršni postupak u predmetu I. 180/09, jer izvršna isprava u tom predmetu nije rešenje P. 45/09 od 10. aprila 2009. godine, već druga odluka. Po oceni Ustavnog suda, Viši sud u Požarevcu je sa stanovišta primene merodavnog procesnog prava , za svoju odluku dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje kada je, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, našao da je podnositeljkin predlog za izvršenje rešenja od 10. aprila 2009. godine neblagovremen. Naime, Ustavni sud podseća da privremena mera predstavlja obezbeđenje poveriočevog potraživanja, te s tim u vezi, cilj privremen e mere nije realizacija prinudnog izvršenja obaveze i namirenje potraživanja. U prilog iznetom govori i činjenica da je Zakon o parničnom postupku u članu 445. stav 1. propisao mogućnost da u parnici radi smetanja državine sud po službenoj dužnosti odredi privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete. Dakle, sprovođenje izvršenja privremene mere ima za cilj da prinudno obezbedi poveriočevo potraživanje o kojem još nije doneta odluka, a koje je učinjeno verovatnim, te se stoga ne može prihvatiti stanovište podnositeljke da se u konkretnom slučaju radi o jedinstvenom postupku, s obzirom na to da su odluke u obe izvršne isprave identične. Prihvatanje podnositeljkinog stanovišta, značilo bi da se kroz prinudno izvršenje mere obezbeđenja ostvaruje zaštita subjektivnog prava o čijoj osnovanosti je naknadno doneta odluka. Stoga, Ustavni sud nalazi da podnositeljkini navodi da se radi o jedinstvenom postupku, ne mogu biti osnov za tvrdnju da je rok iz člana 451. Zakona o parničnom postupku počeo da teče momentom saznanja da je postupak izvršenja privremene mere obustavljen. Naime, zakonom propisani rok u kome se može tražiti prinudno izvršenje rešenja donetog u parnici radi smetanja državine, koji počinje da teče istekom paricionog roka, prekluzivnog je karaktera i ne može se menjati. Sledom iznetog, Ustavni sud nalazi da podnositeljka svoje propuste ne može stavljati na teret redovnim sudovima u kontekstu povrede prava na pravično suđenje, jer je upravo zbog propuštanja da u zakonom propisanom roku podnese predlog za izvršenje, prekludirana da zaštitu svog subjektivnog prava ostvari u izvršnom postupku.

Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud je ocenio da je Viši sud u Požarevcu dao jasne, precizne i logične zaključke za svoje stavove koji su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog procesnog prava. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo na to da procesno pravni propisi proizvoljno ili nepravično bili primenjeni na štetu podnositeljke ustavne žalbe, niti da ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost suprotno ustavnim jemstvima prava na pravično suđenje.

Stoga je, Us tavni sud utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe osporenim sudskim rešenjem nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. U pogledu istaknute povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka navode o povredi ovog prava zasniva na identičnim razlozima koje je isticala i u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje. S obzirom na to da je U stavni sud ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno p rihvatljivom tumačenju procesnopravnih propisa, to je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe osporenom odlukom nije povređeno ni pravo na imovinu.

7. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 705/10 od 25. maja 2010. godine nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava, pa je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) , odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede označenih ustavnih prava u odnosu na radnje postupanja Opštinskog suda u Požarevcu u predmetu I. 180/09, te imajući u vidu da iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da podnositeljka pre obraćanja Ustavnom sudu nije u smislu člana 12. Zakona o izvršnom postupku izjavila žalbu protiv rešenja I. 180/09 od 11. decembra 2009. godine kojim je obustavljeno izvršenje u tom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.

9. Na osnovu svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odbijanje ustavne žalbe zbog propuštanja prekluzivnog roka za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti