Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od bekstva. Sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi dali relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora i da pravo na slobodu nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . B . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. B . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kr.Po1. 5/15 od 7. aprila 2015. godine i Kž2.Po1. 154/2015 od 22. aprila 2015. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st av 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Šapca podneo je Ustavnom sudu, 4. maja 201 5. godine, preko punomoćnika B. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost , prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1 . i člana 36. Ustava Republike Srbije , kao i odredbama člana 5. stav 1 tačka c) i čl . 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudski h prava i osnovnih sloboda, čije postojanje povrede u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je u toku istrage zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu, prema podnosiocu produžen pritvor iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku .

Podnosilac u ustavnoj žalbi osporava postojanje osnova za produženje pritvora prema njemu, smatrajući da je sud morao razmotriti osnovanost produženja pritvora u svetlu teške bolesti osumnjičenog, jer njegovo zdravstveno stanje potpuno onemogućava bekstvo. U ustavnoj žalbi je navedeno da je tužilac podneo predlog za produženje pritvora 20 dana unapred, a sud nije obrazložio zašto je neophodno da osumnjičeni bude u pritvoru do okončanja istrage, posebno ako se ima u vidu da je u periodu trajanja pritvora od 140 dana tužilaštvo radilo efektivno samo deset dana . Podnosilac smatra da je cinična tvrdnja tužioca o sprečavanju okrivljenog prilikom pokušaja bekstva, jer je let okrivljenog radi poslovnog sastanka bio najavljen državnim organima tri dana pre lišenja slobode, a pri tome je okrivljeni u poslednjih mesec dna pre hapšenja 21 put odlazio iz zemlje radi poslovnih sastanaka i u zemlju se vraćao, iako su mediji neprestano najavljivali njegovo hapšenje. Podnosilac je naveo da je centar njegovih poslovnih i porodičnih aktivnosti u Republici Srbiji, te da ne postoji nijedan dokaz koji bi potvrdio navode da bi brojni kontakti sa licima iz inostranstva koje je osumnjičeni ostvario pomogli njemu u skrivanju.

U ustavnoj žalbi je navedeno da u situaciji kada osumnjičeni paradoksalno biva uhapšen na aerodromu pred let koji je sam najavio državnim organima, kada mu pritvor biva određen zato što bi mogao da koristi za skrivanje i bekstvo protivpravnu imovinsku korist koja nije pronađena, a veštačenjem bude utvrđeno da imovinske koristi nema, već da su sredstva upotrebljena za proizvodnju, te da u situaciji kada uprkos stavu Apelacionog suda da će sud prilikom odlučivanja o pritvoru ispitati da li ima uslova za zamenu pritvora blažom merom, predlog za jemstvo biva odbijen, o drugom se ne odlučuje, a pritvor je produžen za još mesec dana pre isteka pritvora po prethodnom rešenju, jasno je da zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pet meseci nije proporcionalno nikakvom legitimnom cilju države. Tim pre što se radi o licu koje ima 62 godine života, do sada neosuđivanom i protiv koga se ne vodi ni jedan drugi krivični postupak.

Podnosilac je naveo i da je princip pravne sigurnosti narušen time što su pojedinim osumnjičeni ma u predmetima pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu („Kolubara“ i K.Po1. 121/13) iako su se stvarno nalazili u bekstvu, pritvor zamenjen blažom merom.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih ustavnih prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu K.Po1. 79/15 od 29. maja 2017. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Naredbom Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 23/14 od 25. novembra 2014. godine sprovedena je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica učinjenog u saizvršilaštvu.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Kpp.Po1. 31/14 od 25. novembra 2014. godine, a računa mu se od 24. novembra 2014. godine, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kr.Po1. 5/15 od 7. aprila 2015. godine , na osnovu člana 215. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku , prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor za još mesec dana, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je osumnjičeni M . B . izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu; da takođe postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni ostvario brojne kontakte sa licima iz inostranstva, koja bi mu mogla pomoći u skrivanju i bekstvu, pri čemu je sa tim licima i dalje u kontaktu, što proizlazi iz izveštaja o prelasku državne granice koji ukazuje da osumnjičeni često putuje van Republike Srbije, kao i da postoji osnovana sumnja da je izvršenjem krivičnog dela privrednom društvu čiji je vlasnik i generalni direktor , pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.960.240.519,76 dinara, koja nije pronađena, zbog čega po stoji opasnost da bi osumnjičeni ta novčana sredstva mogao da koristi za skrivanje i bekstvo, i tako onemogući nesmetano vođenje krivičnog postupka, a da navedene okolnosti u povezanosti sa činjenicom da je osumnjičeni 24. novembra 2014. godine zatečen od strane policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, prilikom pokušaja da napusti teritoriju Republike Srbije, takođe jasno ukazuje na opasnost od bekstva i skrivanja ovog osumnjičenog u inostranstvo ukoliko bi bio pušten na slobodu.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 154/2015 od 22. aprila 2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe osumnjičenih i njihovih branilaca koje su izjavljene protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, sa obrazloženjem da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je osumnjičeni izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica i da istraga iz opravdanih razloga još uvek nije završena, jer zbog složenosti predmeta nije bilo moguće sprovesti sve dokazne radnje, koje su neophodne za potpuno razjašnjenje predmetne krivično-pravne stvari i donošenje odluke da li će se protiv osumnjičenih lica podići optužnica. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je pravilno prvostepeni sud našao da i dalje postoje razlozi za produženje pritvora u odnosu na osumnjičenog, jer iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je osumnjičeni ostvario brojne kontakte sa licima iz inostranstva, koja bi mu mogla pomoći u skrivanju, a sa kojima je i dalje u kontaktu, pre svega imajući u vidu da iz izveštaja o prelasku državne granice proizlazi da osumnjičeni često putuje van teritorije Republike Srbije , zbog koje okolnosti, uz činjenicu da je izvršenjem krivičnog dela za koje je osumnjičeni osnovano sumnjiv pribavljena velika protivpravna imovinska korist privrednim društvima koja su vlasništvo osumnjičenog, i koja nije pronađena, postoji opasnost da bi osumnjičeni ta novčana sredstva mogao koristiti za skrivanje i bekstvo, čime bi onemogućio nesmetano vođenje krivičnog postupka. U obrazloženju ovog rešenja je dalje navedeno da navedene okolnosti, u povezanosti sa činjenicom da je osumnjičeni 24. novembra 2014. godine zatečen od strane policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu prilikom pokušaja da napusti teritoriju Republike Srbije, ukazuju na opasnost od bekstva ovog osumnjičenog, u slučaju puštanja na slobodu, zbog čega je, i po oceni drugostepenog suda trajanje pritvora prema osumnjičenom nužno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, te da je prvostepeni sud pravilno imao u vidu i visinu propisane kazne za krivično delo. Drugostepeni sud je dalje naveo da kod činjenice da svi branioci u izjavljenim žalbama potvrđuju da osumnjičeni ostvaruje brojne privredne kontakte sa raznim licima u inostranstvu, a radi obavljanja privredne delatnosti, a sve kao vlasnik privrednog društva „C . f .“ d.o.o. Šabac, te da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je osumnjičeni upravo kao vlasnik tog privrednog društva izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i postojanja osnovane sumnje da je izvršenjem navedenog krivičnog dela pričinjena znatna materijalna šteta P . b . AD „B .“, a samim tim i Republici Srbiji, koja je najveći akcionar te banke, žalbeni navodi ocenjuju se neosnovanim, jer se njima pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja ne dovodi u sumnju.

Ocenjujući žalbene navode o teškom zdravstvenom stanju osumnjičenog drugostepeni sud je naveo da iz dostavljenih dopisa Instituta k. „D .“ proizlazi da je osumnjičeni na lečenje primljen 7. aprila 2015. godine, odnosno istog dana kada je prvostepeni sud odlučivao o predlogu tužilaštva za produženje pritvora, pa se ocenjuju neosnovanim navodi žalbe da je sud produžio pritvor 15 dana pre isteka pritvora po prethodnom rešenju u situaciji kada ni lekari ne znaju da li će B. biti živ 21. maja 2015. godine kada mu ističe prethodno produžen pritvor.

U osporenom rešenju je nadalje navedeno da je u prethodnim rešenjima Apelacionog suda u Beogradu već ukazano da će sud prilikom narednog odlučivanja o pritvoru donoseći svoju odluku imati u vidu i postupati shodno odredbama člana 210. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku i člana 188. Zakonika o krivičnom postupku, koj ima su propisane vrste mera za obezbeđenje prisustva osumnjičenog radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što znači da će sud u daljem toku postupka, imajući u vidu i prikupljene podatke o zdravstvenom stanju osumnjičenog i sve ostale činjenice i okolnosti , ispitati da li u konkretnom slučaju ima mesta z ameni pritvora nekom od blažih zakonom propisanih mera, posebno ponuđenim jemstvom.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi istaknutih prava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnjama podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor odredi i produži na osnovu odredb e člana 211. stav 1. tač ka 1) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

Ustavni sud je, prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i zakonika, pošao od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega se nameću dva merila zakonitosti lišenja slobode. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) stava 1. č lana 211. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosilaca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru istaknute povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrši o krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. Krivičnog zakonika , za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od dve do deset godina. Pritvor je prema podnosioc u ustavne žalbe osporenim rešenjima produž en na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 1) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su u kazivale na opasnost od bekstva.

U obrazloženju osporenih rešenja je navedeno da pored osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio delo koje mu se stavlja na teret, postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, a koje se ogledaju u tome da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni ostvario brojne kontakte sa licima iz inostranstva, koja bi mu mogla pomoći u skrivanju i bekstvu, pri čemu je sa tim licima i dalje u kontaktu, kao i da postoji osnovana sumnja da je izvršenjem krivičnog dela privrednom društvu čiji je vlasnik i generalni direktor pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.960.240.519,76 dinara, koja nije pronađena, zbog čega postoji opasnost da bi osumnjičeni ta novčana sredstva mogao da koristi za skrivanje i bekstvo, i tako onemogući nesmetano vođenje krivičnog postupka, a da navedene okolnosti u povezanosti sa činjenicom da je osumnjičeni 24. novembra 2014. godine zatečen od strane policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, prilikom pokušaja da napusti teritoriju Republike Srbije, takođe jasno ukazuju na opasnost od bekstva i skrivanja ovog osumnjičenog u inostranstvu ukoliko bi bio pušten na slobodu.

Ustavni sud je nadalje iz navoda ustavne žalbe i osporenih rešenja utvrdio da prvostepeni sud u vreme odlučivanja o predlogu nadležnog tužilaštva za produženje pritvora nije imao saznanja o ozbiljnosti pogoršanja zdravstvenog stanja osumnjičenog, pa se stoga ne mogu prihvatiti ni kao osnovane tvrdnje podnosioca da sud nije u dovoljnoj meri razmotrio osnovanost produženja pritvora u svetlu teške bolesti osumnjičenog.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sud ovi postupa li u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi da se podnosioc u ustavne žalbe produži pritvor po označen om zakonskom osnovu. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Stoga je Ustavni sud ocenio kao neosnovane navode podnosi oca da nije bilo osnova da mu se pritvor produž ava, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (4. maja 201 5. godine) nalazio u pritvoru pet mesec i i deset dana (računajući od 24. novembra 2014. godine kada je lišen slobode) , kao i da je rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K.Po1. 79/15 – Kv.Po1. 343/15 od 9. juna 2015. godine prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor ukinut i zamenjen merom zabrane napuštanja stana , uz primenu kontrole poštovanja ove mere putem elektronskog nadzora .

Imajući u vidu navedeno, te da je Ustavni sud utvrdio da je istraga u predmetnom krivičnom postupku vođena od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, protiv sedam lica zbog krivičnih dela protiv privrede u kojoj je bilo neophodno sprovesti veliki broj dokaznih radnji, kao i da je dokazni materijal u predmetnom postupku, do donošenja osporenih rešenja, popisan na više od 1 .000 stranica spisa predmeta, Ustavni sud je ocenio da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe veoma obimna i da je do podnošenja ustavne žalbe vođen a sa primerenom hitnošću.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se vodio sa primerenom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređen o zajemčeno ljudsko pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac samo uzgredno poziva na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, ne dostavljajući dokaze da je Viši sud u Beogradu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije (različite) odluke od odluka koje se osporavaju ustavnom žalbom. Stoga je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnosiocu ustavne žalbe.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. Kako je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepene odluke, to je Ustavni sud utvrdio da ni u ovom delu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom pretpostavke za meritorno odlučivanje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u ovi m delovima, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti