Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnog tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Ljubomira Verzeskovića izjavljenu protiv oslobađajućih krivičnih presuda. Kao oštećeni i privatni tužilac, podnosilac nema legitimaciju da se poziva na povredu prava na pravično suđenje zbog ishoda krivičnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3059/2011
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Verzeskovića iz Kladova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubomira Verzeskovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kladovu K. 46/09 od 5. maja 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1806/10 od 12. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Verzesković iz Kladova podneo je Ustavnom sudu 7. jula 2011. godine, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kladovu K. 46/09 od 5. maja 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1806/10 od 12. maja 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac izjavljuje ustavnu žalbu kao lice koje je u krivičnom postupku u kome su doneti osporeni akti imalo svojstvo oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca, nezadovoljan time što je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe za krivična dela koja su mu stavljena na teret.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

3. Ustavni sud ukazuje da se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje, ovo pravo u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret. U tom smislu, jedino je sud nadležan da odluči da li ima mesta pokretanju krivičnog postupka, a ukoliko je postupak pokrenut – da odluči o postojanju krivičnog dela i krivice okrivljenog. Stoga se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija.

4. Polazeći od prethodno izloženog, a imajući u vidu navode ustavne žalbe i procesni položaj podnosioca u krivičnom postupku u kome su doneti osporeni pojedinačni akti, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, rationae personae, nespojiva sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnog tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti