Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neurednosti podneska

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za sprovođenje istrage kao neuredan. Sud je utvrdio da redovni sud ima nadležnost da ceni urednost podnesaka i da nema povrede Ustavom garantovanih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tomislava Đorđevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Tomislava Đorđevića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 672/09 od 11. decembra 2009. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. Tomislav Đorđević iz Niša podneo je Ustavnom sudu 14. januara 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 672/09 od 11. decembra 2009. godine, zbog povrede načela o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Nišu rešenjem Ki. 101/09 od 14. oktobra 2009. godine odbacio kao neuredan zahtev za sprovođenje istrage podnosioca ustavne žalbe podnet protiv S.G, R.D, M.M. i S.Đ. zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. stav 1. Krivičnog zakonika i protiv T.M. zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. Krivičnog zakonika. Okružni sud u Nišu je pre donošenja navedenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe nalagao uređenje zahteva za sprovođenje istrage, jer je bio nerazumljiv i nije sadržao sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Kv. 672/09 od 11. decembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Ki. 101/09 od 14. oktobra 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP), ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 171. ZKP propisano je, između ostalog, da se privatne tužbe, optužnice i optužni predlozi oštećenog kao tužioca, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik (stav 1.); da podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti (stav 2.); da će ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, sud podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne učini u određenom roku, sud će podnesak odbaciti (stav 3.); da će se u pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac upozoriti na posledice propuštanja (stav 4.).

Iz navedenih odredaba ZKP proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da je uslov za vođenje krivičnog postupka da su optužni akti i drugi predlozi i podnesci privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca sačinjeni u skladu sa odredbama ZKP.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku pre svega garantuje okrivljenom, jer se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje su okrivljenom stavljene na teret, ali da se u određenim slučajevima i oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu pozivati na povredu ovog prava.

Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije nesumnjivo utvrdio da je Okružni sud u Nišu, nakon naloga podnosiocu ustavne žalbe da uredi zahtev za sprovođenje istrage kojim je inicirao pokretanje krivičnog postupka, ovaj zahtev odbacio kao neuredan, koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem istog suda Kv. 672/09. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je postupajući sud podnosiocu ustavne žalbe dao jasan i precizan nalog u kom smislu podnesak treba urediti, odnosno koje podatke zahtev za sprovođenje istrage mora da sadrži, uz upozorenje na posledice propuštanja da se postupi po nalogu suda. Ustavni sud ukazuje da je u krivičnom, kao i u svakom drugom sudskom postupku, jedino redovni sud nadležan da ceni urednost dostavljenih podnesaka, dakle ispunjenost procesnih pretpostavki da se po njima postupa. U tom smislu, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac nemaju ni Ustavom, ni zakonom garantovano pravo da se po njihovom optužnom aktu ili zahtevu za sprovođenje istrage pokrene krivični postupak, ako za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da subjektivno shvatanje podnosioca ustavne žalbe o tome da je njegov podnesak uredan i da se po njemu može pokrenuti i voditi krivični postupak, ne može predstavljati ustavnopravni razlog na kome se zasnivaju navodi o povredi Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Iz navedenih razloga Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u delu kojim se, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava rešenje Okružnog suda u Nišu Kv. 672/09 od 11. decembra 2009. godine.

U vezi navoda ustavne žalbe da su osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu povređena načela o zabrani diskriminacije i o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 21, 22. i 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe tvrdnje o povredi ovih načela i prava u suštini zasniva na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, a polazeći od prethodno iznetih razloga, kao i činjenice da se ustavnom žalbom osporava rešenje koje je doneto po žalbi podnosioca ustavne žalbe, iz čega nesporno proizlazi da je imao i koristio pravo na pravno sredstvo, Ustavni sud ocenjuje da se ni navedeni razlozi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, te da ni u ovom delu ne postoje pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neurednosti podneska

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti