Usvojena ustavna žalba zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Sud je naložio isplatu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa, ističući odgovornost države za izvršenje ovakvih presuda, usklađujući praksu sa Evropskim sudom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3060/2015
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Smiljanić iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Smiljanić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1257/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 922/09) podnositeljki ustavne ž albe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 922/09 od 1. jula 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dragane Smiljanić izjavljena protiv protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4.I. 89/14 od 29. oktobra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 378/14 od 17. decembra 2014. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1257/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 922/09).

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Smiljanić iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 30. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1257/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 922/09). Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 922/09 od 1. jula 2009. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-7050/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Podnositeljka je 5. maja 2015. godine, preko istog punomoćnika, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4.I. 89/14 od 29. oktobra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 378/14 od 17. decembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1257/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 922/09).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan; da dosuđenim iznosom naknade nematerijalne štete nisu otklonjene posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da dosuđeni iznos nije u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, kao ni Ustavnog suda. Predmet je potom dobio novi broj Už-3060/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 15. juna 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika FRA „Alat za unutrašnji navoj“ DOO iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 144/08 od 4. marta 2009. godine, kojom je obavezan tuženi FRA „Alat za unutrašnji navoj“ DOO iz Čačka da tužilji na ime minimalne zarade isplati određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 922/09 od 1. jula 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 89/14 od 29. oktobra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1257/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 922/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da joj se isplati materijalna šteta u visini opredeljenoj pravnosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 922/09 od 1. jula 2009. godine je odbijen, kao neosnovan. Predlagač je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da sud ne može dosuditi materijalnu štetu, s obzirom na stavove građanskog i krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, te zbog toga što je izvršni postupak još uvek u toku.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 378/14 od 17. decembra 2014. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u stavu četvrtom izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 922/09 od 1. jula 2009. godine, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika FRA „Alat za unutrašnji navoj“ DOO iz Čačka, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 922/09 od 1. jula 2009. godine, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi omaškom taj zahtev podnositeljke odbili, umesto da se oglase nenadležnim i u tom delu ustupe predmet Ustavnom sudu, kao nadležnom da o tom zahtevu odluči. Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih. Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vi sini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 922/09 od 1. jula 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi od 5. maja 2015. godine, u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1257/11, Ustavni sud još jednom ističe da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, u pravni sistem Republike Srbije uvedeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13 – Odluka US i 40/15 – dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnositeljke u delu kojim su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4.I. 89/14 od 29. oktobra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 378/14 od 17. decembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosi teljka imala i iskoristila pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njenom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete, kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđeni iznos od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti nije nerazum an, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Konačno, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvojena ustavna žalba zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti