Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom spora o nadogradnji stambene zgrade

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda. Sud je utvrdio da podnositeljke nisu navele ustavnopravne razloge za povredu prava na imovinu, već su izrazile nezadovoljstvo činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava od strane redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3061/2010
21.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Krunić i Zorke Pejović, obe iz Vrbasa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Slavice Krunić i Zorke Pejović izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2548/10 od 7. aprila 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Slavica Krunić i Zorka Pejović, obe iz Vrbasa, su 24. juna 2010. godine, preko punomoćnika Rajka Marinkovića, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2548/10 od 7. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporena presuda nezakonita zato što su nadležni sudovi pogrešno utvrdili da su odluka o nadogradnji Skupštine stanara stambene zgrade u Ul. Gustava Krkleca broj 34 u Vrbasu od 19. januara 2008. godine i ugovor o davanju na trajno korišćenje ravnog krova radi sanacije i dogradnje od 4. februara 2008. godine zaključeni u skladu sa odredbom člana 18. Zakona o održavanju stambenih zgrada. Naime, podnositeljke smatraju da je zapisnik sa sednice skupštine stanara netačan i da ne prenosi pravu sadržinu sastanka, te da ''lica koja su potpisala predmetni ugovor nisu imala legitimaciju u smislu potrebne odluke i saglasnosti da zaključe takav ugovor''. Takođe ističe da Skupština stanara stambene zgrade nije mogla zaključiti predmetni ugovor jer nema pravni subjektivitet.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Vrbasu P. 433/09 od 15. septembra 2009. godine odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, tražile da se ponište kao nezakoniti odluka o nadogradnji Skupštine stanara stambene zgrade u Ul. Gustava Krkleca broj 34 u Vrbasu od 19. januara 2008. godine i ugovor o davanju na trajno korišćenje ravnog krova radi sanacije i dogradnje, koji je zaključen 4. februara 2008. godine između tuženog prvog reda i tuženih drugog, trećeg i četvrtog reda, a overen u Opštinskom sudu u Vrbasu broj Ov. 491/08.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 2548/10 od 7. aprila 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdio prvostepenu presudu. U osporenoj presudi je navedeno: da je u predmetnom slučaju utvrđeno da je odluka skupštine zgrade o sanaciji krovne konstrukcije doneta saglasnošću vlasnika stanova kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i da su se oni naknadno saglasili da osnaže pobijanu odluku i ugovor; da su u svojstvu svedoka saslušani stanari zgrade koji su potvrdili da su vlasnici stanova potpisivanjem spiska koji je priložen spisu predmeta izrazili svoju saglasnost sa odlukom o sanaciji krova i izborom za investitore; da je sud ocenio neosnovanim žalbene primedbe koje se odnose na izbor prvotuženog za predsednika skupštine zgrade, a samim tim i lica ovlašćenog za zastupanje zgrade, nalazeći da zakon ne ograničava mogućnost izbora predsednika skupštine zgrade samo na vlasnike stanova u zgradi.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na imovinu. Naime, suština navoda podnositeljki ustavne žalbe o povredi prava na imovinu sastoji se u pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, te pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane redovnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona i konstatuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnositeljki ustavne žalbe, osim što su nezadovoljne ishodom konkretnog postupka, te imajući u vidu da podnositeljke od Ustavnog suda traže ocenu zakonitosti osporene presude, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 1433/2011: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom deset godina
• Už 4886/2010: Povreda prava na pravično suđenje u postupku izdavanja građevinske dozvole
• Už 4074/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe banke protiv presuda
• Už 3484/2010: Odluka o povredi prava na razumni rok i neosnovanosti žalbe
• Už 2373/2014: Ustavna žalba zbog nehitnog odlučivanja o žalbi na rešenje o pritvoru