Odbačena ustavna žalba protiv rešenja o odbačaju zahteva za spajanje kazni

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbačen zahtev za ponavljanje postupka radi spajanja kazni. Ocenjeno je da se u tom postupku ne odlučuje o krivičnoj optužbi, pa osporeni akti nisu podobni za ispitivanje pred Ustavnim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slađana Ognenonskog iz Subotice, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slađana Ognenonskog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 78/10 od 7. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1002/10 od 12. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slađan Ognenonski iz Subotice, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, podneo je Ustavnom sudu 23. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 78/10 od 7. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1002/10 od 12. maja 2010. godine, zbog povrede njegovih ustavnih i zakonskih prava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Viši sud u Subotici osporenim rešenjem odbio zahtev podnosioca "za spajanje pravnosnažnih presuda" iz nezakonitih razloga; da osnovanost njegovog zahteva predviđaju čl. 60. i 61. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kao i član 405. stav 1. ZKP; da je evidentno da postoji sticaj krivičnih radnji u odnosu na obe presude i da se te činjenice uporno zanemaruju i donose se odluke kojima se krše ustavna i zakonska prava podnosioca; da je potpuno nejasno i neprihvatljivo da se u osporenom rešenju Višeg suda u Subotici citira odredba po kojoj je moguće izvršiti traženo spajanje, a da i pored toga sud donese odluku koja je nezakonita i neprihvatljiva; da podnosilac smatra da su ispunjeni svi zakonom predviđeni razlozi da se donese pozitivna odluka na osnovu njegovog zahteva. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će van pravne snage staviti odluke Višeg suda u Subotici potvrđene od strane Apelacionog suda u Novom Sadu i da odluku o odbijanju njegovog zahteva proglasi neustavnom i nezakonitom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je prvostepenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 78/10 od 7. aprila 2010. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka spajanjem kazni, podnet od strane osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1002/10 od 12. maja 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba osuđenog izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne pravne akte kojima je odlučeno o njegovom zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka spajanjem kazni i o žalbi protiv ovakave odluke. Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjima Višeg suda u Subotici Kv. 78/10 od 7. aprila 2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1002/10 od 12. maja 2010. godine nije odlučivano o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, već da je osporeno rešenje doneto u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 414. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09).

Kako osporena rešenja nisu doneta u postupku odlučivanja o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, jer je o tome već odlučeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja akti procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) gde je Komisija zauzela stav da se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba protiv rešenja o odbačaju zahteva za spajanje kazni

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti