Povreda prava na pravično suđenje u upravnom postupku upisa prava svojine

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je upis javne svojine na nepokretnostima izvršen protivno zakonu, bez postojanja pravnog kontinuiteta. Upravni sud je arbitrerno primenio pravo, ignorišući činjenicu da je podnosilac bio upisani prethodnik, a ne njegov pravni prethodnik.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 7149/17 od 8 . februara 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 7149/17 od 8 . februara 2019. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-11985/2016 od 27. marta 2017. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 28. marta 2019. godine, preko punomoćnika E. N, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 7149/17 od 8 . februara 2019. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava nasleđivanja, iz čl. 21, 32, 36, 58. i 59. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je prvostepeni organ dozvolio upis prava na nepokretnostima bez postojanja pravnog kontinuiteta između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, protivno odredbi člana 85. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru. Podnosilac ističe da je on bio upisani prethodnik, a ne Z. S, a da se rešenje broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine, na osnovu koga je upis izvršen, odnosi na Zagorku Stojković.

Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na to da Upravni sud u osporenoj presudi nije ocenio ove navode podnosioca.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 broj 952-02-4-810/2014 od 25. septembra 2014. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist grada Beograda sa delom poseda 1/1 na k.p. br. .../1, .../2, .../3 i .../4, sve KO Mirijevo, dosadašnjih nosilaca prava korišćenja D. S . (ovde podnosioca ustavne žalbe) i S . S, sa delom poseda po ½. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda podnela zahtev za promenu nosioca prava na nepokretnostima označenim u dispozitivu rešenja i da je kao dokaz priložila rešenje Opštine Zvezdara broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je u žalbi izjavljenoj protiv navedenog rešenja prvostepenog organa i dopuni žalbe istakao: da je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu O. 59/05 od 3. juna 2005. godine, zajedno sa svojim bratom, oglašen za naslednika na zaostavštini Z. S, koja se, pored ostalog, sastojala od prava korišćenja na k.p. broj ... KO Mirijevo; da je na osnovu navedenog rešenja, nadležna služba za katastar nepokretnosti rešenjem broj 952-01-8-1153/05 od 10. februara 2006. godine upisala njihovo pravo korišćenja na k.p. br. .../1 i .../2, koje su i dalje u njihovom posedu; da se Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u zahtevu za upis promene nosioca prava pozvala na rešenje od 7. septembra 1985. godine o izuzimanju tih parcela iz poseda, koje propustom Odeljenja za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara nikada nije dostavljeno njihovoj majci; da Zemljišno-knjižno odeljenje Drugog opštinskog suda u Beogradu nije izvršilo otpis prava korišćenja sa njihove majke na opštinu Zvezdara; da on i njegov brat ne bi mogli da ostvare nasledno pravo na tom zemljištu, da su nadležni organi postupali u skladu sa važećim propisima; da bi u tom slučaju bili prinuđeni da se obrate opštini Zvezdara radi poništaja rešenja od 7. septembra 1985. godine, budući da te parcele nisu privedene nameni, pa bi na njima stekli pravo korišćenja; da su k.p. br. 1575/3 i 1575/4 nastale 2009. godine cepanjem ranijih k.p. br. .../1 i .../2 radi izgradnje saobraćajnice, a sadašnje k.p. br. .../1 i .../2 čine neizgrađeno građevinsko zemljište; da je Direkcija za građevinsko zemljište 22. decembra 2011. godine uputila zahtev nadležnom organu opštine Zvezdara da se od korisnika izuzmu k.p. br. .../3 i .../4, jer je rešenjem Vlade od 10. novembra 2011. godine utvrđen javni interes za eksproprijaciju; da je na javnoj raspravi održanoj 6. februara 2012. godine prihvaćen predlog Direkcije, čiji predstavnik je tada po prvi put „nagovestio“ da postoji rešenje od 7. septembra 1985. godine ; da je navedeni postupak obustavljen zaključkom od 24. juna 2014. godine; da se on i njegov brat u katastru nepokretnosti i dalje vode kao korisnici na sve četiri parcele sa po jednom idealnom polovinom.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-11985/2016 od 27. marta 2017. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe. Drugostepeni organ je prihvatio razloge navedene u pobijanom rešenju i, pored ostalog, ocenio da nisu od uticaja navodi žalbe da rešenje od 7. septembra 1985. godine nikada nije dostavljeno majci podnosioca, budući da se ti navodi odnose na postupak u kome je doneta isprava za upis, a ne na predmetni postupak.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 7149/17 od 8 . februara 2019. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv predmetnog konačnog rešenja, iz razloga koji su navedeni za odbijanje žalbe. U vezi sa navodima tužbe da je podnosilac uvidom u spise predmeta Službe za pravne i stambene poslove SO Zvezdara utvrdio da ne postoji poštanska povratnica kojom se potvrđuje da je njegova majka potpisala prijem rešenja broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine, Upravni sud je našao da su navodi koji se odnose na pravnosnažnost tog rešenja već bili isticani u žalbi i pravilno ocenjeni. U vezi sa navodima da Odeljenje za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara nije u zemljišnoj knjizi provelo upis na osnovu pravnosnažnog rešenja broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine, taj sud je istakao da je prvostepeni organ, koji je sada nadležan za evidenciju nepokretnosti, dozvolio upis prava na osnovu isprave koja ispunjava zakonom propisane uslove za tu vrstu upisa.

3.2. Rešenjem Uprave za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine izuzeto je iz poseda, uz pravičnu naknadu, neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, k.p. br. .../1 i .../2 KO Mirijevo, zemljišno-knjižno korisništvo Z. S, za potrebe gradskog SIZ-a za građevinsko zemljište grada Beograda, radi izgradnje VII etape stambenog naselja Mirijevo (tačka 1. dispozitiva) i određeno da će po izvršnosti tog rešenja biti uveden u posed novi korisnik, a naknada će se utvrditi u posebnom postupku (tačka 2. dispozitiva). Navedeno rešenje sadrži klauzulu pravnosnažnosti, prema kojoj je to rešenje postalo pravnosnažno 25. juna 1986. godine.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu O. 59/05 od 3. juna 2005. godine podnosilac ustavne žalbe i S. S . oglašeni su za naslednike na zaostavštini pok. Z . S, koja se, pored ostalog, sastojala od prava korišćenja na k.p. broj ... KO Mirijevo, upisanog u ZKUL broj ... KO Mirijevo.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se jemči pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom (član 59. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:

Odredbama Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik SRS“, br. 20/79 … 38/84), koji je bio na snazi u vreme donošenja rešenja kojim je sporno zemljište izuzeto iz poseda pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe, bilo je predviđeno: da se u pogledu prenosa građevinskog zemljišta u društvenoj svojini primenjuju propisi o eksproprijaciji, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 8.); da raniji sopstvenik neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta ima pravo da koristi to zemljište i da ga upotrebljava za dozvoljene svrhe, na način kojim se ne menja oblik i svojstvo zemljišne parcele, do dana kada ga je na osnovu odluke nadležnog opštinskog organa dužan da preda opštini, odnosno određenom korisniku, radi privođenja tog zemljišta nameni određenoj urbanističkim planom (č lan 24.); da ranijem sopstveniku gradskog građevinskog zemljišta, odnosno licu kome se to zemljište ili deo tog zemljišta, na osnovu odluke nadležnog organa, oduzima u smislu člana 24. ovog zakona, pripada pravo na naknadu za oduzeto zemljište po propisima o eksproprijaciji (član 32. ) .

Odredbama člana 74. stav 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik SRS“, br. 40/84) bilo je propisano da se uknjižba društvene svojine i drugih prava na eksproprisanoj nepokretnosti vrši na osnovu pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji.

Odredbama člana 88. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10 i 65/13), koji je bio na snazi na dan donošenja rešenja prvostepenog organa o upisu prava javne svojine na nepokretnostima na kojima je podnosilac ustavne žalbe imao pravo korišćenja, bilo je propisano: da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutkupodnošenja zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava – upisani prethodnik (član 85. stav 1.); da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika (član 85. stav 2.); da se upis u katastar nepokretnosti vrši na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis (član 86. stav 1.); da je javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis odluka suda, drugog državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, koji su po zakonu nadležni da donose odluke kojima se odlučuje o pravima, odnosno o drugim činjenicama koje se upisuju u katastar nepokretnosti (član 88. stav 1.); da javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravnosnažna (član 88. stav 2.); da se zahtev usvaja i dozvoljava upis, kad su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i kad je zahtev u skladu sa sadržinom podnesene isprave (član 126. stav 1.), a ako nisu ispunjeni uslovi za upis, zahtev se odbija (član 126. stav 2.).

Odredbom člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da kad drugostepeni organ utvrdi, pored ostalog, da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa , a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

Odredbom člana 86. tačka 3) Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 46/99) bilo je predviđeno da služba donosi rešenje kojim se odbija upis promene, ako u ispravi na osnovu koje se vrši upis raniji nosilac prava nije označen i prema njemu pravo novog nosioca nije utvrđeno.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je dozvoljen upis prava javne svojine na spornim nepokretnostima, protivno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. Podnosilac ističe da je on bio upisani prethodnik, a da se rešenje Uprave za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine – na osnovu koga je upis izvršen, odnosi na njegovu majku Zagorku Stojković.

Ocenjujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, Sud najpre ukazuje na to da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Ovaj sud, takođe, ukazuje na to da je za ocenu o poštovanju garancija prava na pravično suđenje u upravnom postupku neophodno sagledati da li su u postupku po pravnom leku ispitana odlučna pitanja koja su izneta pred drugostepeni organ ili se on zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke prvostepenog organa.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao da je prvostepeni organ usvojio zahtev Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i dozvolio upis prava svojine u korist grada Beograda na spornim katastarskim parcelama, na kojima je bio korisnik podnosilac ustavne žalbe, sa delom poseda ½, na osnovu pravnosnažnog rešenja Opštine Zvezdara broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine. Drugostepeni organ je ocenio pravilnom odluku prvostepenog organa i našao da nisu od uticaja navodi žalbe da navedeno rešenje nikada nije dostavljeno majci podnosioca, jer se oni odnose na postupak u kome je doneta isprava za upis. Upravni sud je prihvatio sve razloge drugostepenog organa za odluku o odbijanju žalbe podnosioca, istakavši da je predmetni upis prava izvršen na osnovu isprave koja ispunjava zakonom propisane uslove za tu vrstu upisa.

Po oceni Ustavnog suda, u upravnom postupku koji je okončan osporenom presudom postavila su se kao sporna dva pravna pitanja:

- da li se u postupku po zahtevu za upis promene prava na nepokretnostima može proveravati da li je isprava za upis pravnosnažna, ako sadrži klauzulu pravnosnažnosti i

- pod kojim uslovima se može izvršiti upis prava na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa, ako u toj odluci raniji nosilac prava nije označen i prema njemu pravo novog nosioca nije utvrđeno.

Ispitujući kako je u osporenom aktu rešeno prvo sporno pravno pitanje, Ustavni sud je konstatovao da prvostepeni organ nije ovlašćen da ispituje da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za stavljanje klauzule pravnosnažnosti na ispravu na osnovu koje se vrši upis. Naime, po sticanju uslov a za nastupanje pravnosnažnosti , organ pred kojim je vođen prvostepeni postupak izdaje potvrdu o pravnosnažnosti rešenja u upravnom postupku. Potvrda – klauzula pravnosnažnosti ne sadrži samo činjenicu da je ta odluka postala pravnosnažna, već i datum nastupanja pravnosnažnosti. Ukoliko se iz bilo kojih razloga od strane prvostepenog organa pred kojim je vođen postupak pravnosnažnost nepravilno ili nezakonito konstatuje, bilo da se radi o grešci u pogledu utvrđenja pravnosnažnosti ili u pogledu označenog datuma kada je nastupila, taj organ je ovlašćen da, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, rešenjem ukine klauzulu pravnosnažnosti, odnosno da izda potvrdu sa drugim pravilno označenim datumom nastupanja pravnosnažnosti.

Iz navedenog sledi da je postupak upisa prava na nepokretnostima izvršen u skladu sa zakonom, ako se prvostepeni organ pouzdao u klauzulu pravnosnažnosti kojom je bila snabdevena pravnosnažna, odnosno izvršna isprava. Ustavni sud, međutim, nalazi da u postupku po žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa o upisu prava, mora biti ispitana tvrdnja žalioca da isprava na osnovu koje je izvršen upis nije mogla postati pravnosnažna. S obzirom na to da je dovedena u pitanje zakonska pretpostavka o pravnosnažnosti isprave, drugostepeni organ ima mogućnost da, sam ili preko zamoljenog organa, predloži organu uprave koji je izdavalac isprave za upis da preispita stavljenu klauzulu pravnosnažnosti ili da naloži žaliocu da podnese zahtev za ukidanje klauzule pravnosnažnosti.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je Republički geodetski zavod propustio da, u skladu sa merodavnim procesnim pravom, ispita tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da njegovoj majci nikada nije dostavljeno rešenje Opštine Zvezdara broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine. Navedeni propust drugostepenog organa morao je biti sankcionisan u postupku kontrole zakonitosti konačnog rešenja tog organa, ali se Upravni sud u osporenoj presudi zadržao na oceni zakonitosti postupanja prvostepenog organa sa ispravom koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti.

Ispitujući da li je drugo sporno pravno pitanje rešeno na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud je najpre razmotrio navedene odredbe zakona na osnovu kojih je predmetno zemljište izuzeto iz poseda majke podnosioca ustavne žalbe i konstatovao da je ona kao r aniji sopstvenik tog zemljišta imala pravo da ga koristi do dana kada je na osnovu odluke nadležnog organa trebalo da ga preda novom korisniku, radi privođenja nameni , da je imala pravo na pravi čnu naknadu za izuzeto zemljište i da se uknjižba prava na tom zemljištu vršila na osnovu prav nosnažnog rešenja o izuzimanju iz poseda.

Ustavni sud je dalje konstatovao da iz navedenih odredaba zakona i drugih propisa kojima se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti proizlazi: da je upis promene nosioca prava u katastru nepokretnosti dozvoljen samo protiv lica koje je u trenutkupodnošenja zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva, osim ako priložene isprave dokazuju pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika; da javna isprava mora biti pravnosnažna , a po sadržini i formi podobna za upis; da je za dozvolu upisa potrebno da se ispune uslovi propisani zakonom i da je zahtev u skladu sa sadržinom podnesene isprave ; da se upis odbija ako u ispravi na osnovu koje se vrši upis raniji nosilac prava nije označen i prema njemu pravo novog nosioca nije utvrđeno.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku konstatovao: da je zemljišnoknjižni korisnik k.p. br. .../1 i .../2 KO Mirijevo (ranije k.p. 1575) bila majka podnosioca ustavne žalbe; da je nadležni organ 7. septembra 1985. godine doneo rešenje o izuzimanju tih parcela iz njenog poseda; da je podnosilac ustavne žalbe upisao pravo korišćenja tih parcela u katastar nepokretnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju nadležnog suda; da je na dan podnošenja zahteva Direkcije za građevinsko zemljište za upis promene nosioca prava na novoformiranim k.p. br. .../1, .../2, .../3 i .../4 podnosilac ustavne žalbe bio upisan kao korisnik tih parcela, koje su i dalje bile u njegovom posedu.

Polazeći od navedenih odredaba zakona, Ustavni sud nalazi da se upis prava može dozvoliti na osnovu isprave koja je po formi i sadržini podobna za upis i koja je pravnosnažna, a ukoliko u njoj raniji nosilac prava nije označen i prema njemu pravo novog nosioca nije utvrđeno – samo ako priložene isprave dokazuju pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika . Ovaj sud je konstatovao da predmetni zahtev Direkcije za građevinsko zemljište za upis promene nosioca prava nije u skladu sa sadržinom rešenja Uprave za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara broj 463-707/85 od 7. septembra 1985. godine, jer u navedenom rešenju nije označen upisani prethodnik, niti je prema njemu utvrđeno pravo novog nosioca, pri čemu nema pravnog kontinuiteta između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika u smislu odredaba Zakona o državnom premeru i katastru.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je u osporenoj presudi primena materijalnog i procesnog prava bila očigledno arbitrerna, na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 7149/17 od 8 . februara 2019. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-11985/2016 od 27. marta 2017. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede ustavnog prava dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporene presude. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st . 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na to da će nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda biti ponovo odlučivano o tužbi podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio preuranjenim njegov zahtev za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta načela zabrane diskriminacije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, jer je ocenio da se u ustavnoj žalbi povreda označenih načela i prava iz čl. 21. i 36. Ustava smatra posledicom povrede prava na pravično suđenje.

U vezi sa istaknutom povredom prava nasleđivanja, Ustavni sud je našao da se sadržina osporenog akta ne može dovesti u vezu sa garancijama označenog prava iz člana 59. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Služb eni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u upravnom postupku upisa prava svojine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti