Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne presude u sporu o povraćaju zajma. Sud je zaključio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je tražio preispitivanje činjeničnog stanja i zakonitosti, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Ivanovića iz sela Valevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bratislava Ivanovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4638/10 od 31. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Ivanović iz sela Valevca je 25. juna 2010. godine, preko punomoćnika Živote Stojanovića, advokata iz Knjaževca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4638/10 od 31. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac od tužioca uzeo zajam i ''prihvatio da mu plaća zelenašku mesečnu kamatu''. Ističe da su nadležni sudovi pogrešno utvrdili činjenično stanje i apsolutno ništav ugovor o kamati zaključen između tužioca i tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pogrešno priznali kao ugovor o zajmu i pored dokaza koje je podnosilac dostavio sudu.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku radi povraćaja zajma, presudom Opštinskog suda u Knjaževcu P. 440/08 od 26. marta 2010. godine obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da vrati preostali iznos zajma od 8.361 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu koji bude važio na dan isplate, sa kamatom Evropske banke od dospelosti 20. maja 2007. godine do isplate i troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4638/10 od 31. marta 2010. godine žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena je kao neosnovana i potvrđena je navedena prvostepena presuda. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je obavezao tuženog na vraćanje zajma, jer je između parničnih stranaka zaključen ugovor o zajmu, pa se obaveza tuženog na isplatu iznosa dosuđenog na ime glavnog duga zasniva na odredbama čl. 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima; da je tužilac dokazao da je pozajmica učinjena dostavljanjem priznanice koju je potpisao tuženi; da je samim činom potpisivanja priznanice tuženi priznao da postoji dug, pa je na njemu bio teret dokazivanja iz čl. 220. i 223. Zakona o parničnom postupku da je pozajmicu u celini vratio, a o čemu tuženi nije dostavio dokaze; da je cenjen i navod tuženog da se iznos od 13.361,00 evra odnosi i na obračunatu kamatu, pa da je i u tom delu prvostepeni sud pravilno utvrdio da na samoj priznanici nije navedeno da se taj iznos odnosi i na obračunatu kamatu, a da je na okolnost pripisivanja obračunate kamate glavnom dugu prvostepeni sud saslušao svedoke, ali da im nije bilo poznato da li je prilikom davanja pozajmice bilo dogovoreno i plaćanje kamate.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava, već punomoćnik podnosioca ponavlja razloge iznete u žalbi i od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporene presude, smatrajući da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporene presude, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti