Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti potpune naplate potraživanja u stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Dosuđena je naknada materijalne štete. Žalba zbog dužine trajanja stečajnog postupka je odbijena, a za izvršne postupke odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. J . iz Velikih Crljena, grad Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba T. J . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac u predmetu III -05 broj 465-279/2008, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. J . iz Velikih Crljena, grad Beograd, preko punomoćnika A. Đ, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 28. marta 201 9. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku ko ji je vođen pred Odeljenjem za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac u predmetu III -05 broj 465-279/2008, kao i protiv presude Upravnog suda U. 6863 /17 od 8. februara 201 9. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je dopunjena podnescima od 29. marta i 2. aprila 2019. godine.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da deset godina traje „agonija“ podnosioca oko eksproprijacije njegove imovine, što se ne može smatrati postupanjem u razumnom roku . Podnosilac je, s tim u vezi istakao: da je delimično rešenje o eksproprijaciji doneto 25. marta 2010. godine, a da se on 17. oktobra 2011. godine obratio opštini Lazarevac zahtevom za donošenje dopunskog rešenja i da je 10. novembra iste godine obavešten da nisu ispunjeni uslovi za njegovo donošenje; da „odgovor nije stigao u formi odluke“ koja bi mogla da se preispita, pa se ponovo obratio istim zahtevom 9. novembra 2015. godine ; da su upravni organi doneli odluke tek posle podnete žalbe, odnosno tužbe zbog ćutanja uprave.

U ustavnoj žalbi je, takođe, navedeno: da su „svi objekti na predmetnom području bili bespravno izgrađeni“, dakle, u istom pravnom statusu; da su objekti podnosioca konstatovani na orto-foto snimku iz 2007. godine, te nije bilo osnova za pokretanje postupka inspekcijskog nadzora; da je građevinski inspektor postupao u inspekcijskom nadzoru samo po prijavama korisnika eksproprijacije, od koga je „direktno zavisila“ odluka o izvršenju rešenja o rušenju; da je korisnik eksproprijacije diskriminisao podnosioca zbog „javne kritike njegovog sina“; da podnosilac nije mogao da zaštiti svoja prava u postupku eksproprijacije, jer su njegovi podnesci bili „ignorisani ili se nisu suštinski razmatrali“, da su podnosiocu predmetne nepokretnosti „nasilno i protivpravno oduzete“, bez bilo kakve naknade.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud poništi osporeni akt i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt , spise predmeta Už–5095/2012 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Delimičnim rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac broj 465-279/2008-VI od 25. marta 2010. godine eksproprisana je u korist privrednog društva R . „K . “ d.o.o. Lazarevac k.p. broj … KO Veliki Crljeni, vlasništvo T. J. (podnosioca ustav ne žalbe) sa građevinskim pripacima: drvena ograda, jednokrilna i dvokrilna drvena kapija, nasip puta šljunkom i kućica za psa (tačka 1. dispozitiva) i određeno da će o eksproprijaciji objekata čiji je investitor i vlasnik podnosilac ustavne žalbe, dva pomoćna objekta i ekonomski objekti – senik, koš sa tremom, poljski WC i kavez za pse, biti odlučeno naknadno, nakon rešenja prethodnog pitanja bespravne gradnje tih objekata u postupku pred Odeljenjem za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Lazarevac u predmetu III-06 broj 356-21/2009 (tačka 2. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev za eksproprijaciju k.p. broj …/1, zajedno sa svim objektima na toj parceli, navodeći da više nema ekonomski interes da koristi tu parcelu zbog eksproprijacije k.p. broj …; da je podnosiocu naloženo da položi potreban iznos na ime pokrića troškova veštačenja radi utvrđivanja navedene činjenice; da podnosilac nije postupio po tom nalogu, te je zaključkom tog organa od 22. marta 2010. godine postupak u tom delu obustavljen. Takođe je navedeno da korisnik eksproprijacije nije predložio eksproprijaciju objekata navedenih u tački 2. dispozitiva, već je taj zahtev postavio podnosilac ustavne žalbe, te da od odluke nadležnog inspekcijskg organa, kojom će se utvrditi status tih objekata, u smislu da li su bespravno izgrađeni, zavisi i „potpuna odluka“ u predmetnoj upravnoj stvari. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno donošenjem presude Upravnog suda U. 29135/10 od 18. maja 2012. godine. Odlučujući u predmetu Už–5095/2012, Ustavni sud je Rešenjem od 25. maja 2015. godine odbacio ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedene presude.

Presudom Upravnog suda U. 1843/13 od 27. aprila 2015. godine pravnosnažno je okončan postupak inspekcijskog nadzora koji je vođen pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, urbanističko-građevinske i stambene poslove i građevinsku inspekciju – Grupa za građevinsku inspekciju uprave gradske opštine Lazarevac u Beogradu broj 356-71/2012, u kome je podnosiocu naloženo uklanjanje bespravno izgrađenih objekata navedenih u tački 2. dispozitiva delimičnog rešenja Odeljenja za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac broj 465-279/2008-VI od 25. marta 2010. godine.

Rešenjem građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Lazarevac broj 356-153/2018 od 30. maja 2018. godine obustavljen je inspekcijski upravni postupak „u predmetu III-06 broj 356-153/2018 od 17. maja 2018. godine“, s obzirom na to da su predmetni objekti inspekcijskog nadzora urušeni, odnosno delimično porušeni, te nema uslova za dalje vođenje tog postupka. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je nakon donošenja presude Upravnog suda U. 1843/13 od 27. aprila 2015. godine dozvoljeno izvršenje rešenja kojim je naloženo uklanjanje spornih objekata, ali da je u ponovnom postupku uvidom u zapisnik administrativnog izvršitelja utvrđeno da su sporni objekti već bili uglavnom urušeni do neprepoznatljivosti, a neki i delimično porušeni, te je odlučeno kao u dispozitivu.

3.2. Osporenom presudom Upravnog suda U. 6863 /17 od 8. februara 201 9. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe, podneta 29. aprila 2017. godine , radi poništaja rešenja Ministarstva finansija broj 465-02-00710/2011-07 od 23. marta 2017. godine. Navedenim konačnim upravnim aktom odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv zaključka Odeljenja za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac III -05 broj 465-279/2008 od 4. aprila 2016. godine, kojim je odbijen zahtev podnosioca za donošenje rešenja o eksproprijaciji za dva pomoćna objekta i ekonomske objekte – senik, koš sa tremom, poljski WC i kavez za pse , na eksproprisanoj k.p. broj … KO Veliki Crljeni. U obrazloženju osporene presude je konstatovano da iz spisa predmeta proizlazi da je podnosilac 9. novembra 2015. godine podneo zahtev prvostepenom organu za donošenje „potpunog“ rešenja o eksproprijaciji, u kome je naveo da je delimičnim rešenjem tog organa od 25. marta 2010. godine određeno da će o eksproprijaciji predmetnih objekata biti odlučeno nakon rešenja prethodnog pitanja – bespravne gradnje tih objekata. Upravni sud je, takođe, konstatovao da je zaključak prvostepenog organa donet na osnovu odredbe člana 206. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, jer je taj organ utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja. Ocenjujući navode tužbe kojima je ukazano na preporuku Zaštitnika građana, Upravni sud je našao da oni nisu od uticaja na odlučivanje, budući da je u predmetnom postupku odlučivano o zahtevu za donošenje rešenja o eksproprijaciji objekata za koje je utvrđeno da su izgrađeni bez odobrenja za izgradnju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedene odredbe Ustava, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o eksproprijaciji ( „Službeni glasnik RS “, br. 53/95, 23/01 i 20/09) propisano je: da a ko se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana njegova egzistencija, eksproprisaće se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti (član 10.); da p redlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti (član 25. stav 1.); da u predlogu za eksproprijaciju nepokretnosti mora biti naznačena nepokretnost za koju se predlaže eksproprijacija i mesto gde se ta nepokretnost nalazi (član 26. stav 1. tačka 1)); da se uz predlog za eksproprijaciju podnosi izvod iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga u kojima se upisuju prava na nepokretnostima, koji sadrži podatke o nepokretnosti za koju se predlaže eksproprijacija (član 27. stav 1. tačka 1)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja ( član 14.); da kad se u jednoj upravnoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih sazrela za rešavanje i kad se pokaže kao celishodno da se o tim pitanjima odluči posebnim rešenjem, organ može doneti rešenje samo o tim pitanjima - delimično rešenje (član 205 ); da ako organ nije rešenjem odlučio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, doneti posebno rešenje o pitanjima koja donesenim rešenjem nisu obuhvaćena ( dopunsko rešenje), a a ko predlog stranke za donošenje dopunskog rešenja bude odbijen, protiv zaključka o tome dopuštena je posebna žalba (član 206. stav 1.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja ( rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 237. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe ukazuje na to da deset godina traje „agonija oko eksproprijacije“ njegove imovine, što se, po njegovom mišljenju, ne može smatrati postupanjem u razumnom roku.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta navedenog prava, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava , Sud je najpre konstatovao:

- da je delimičnim rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac broj 465-279/2008-VI od 25. marta 2010. godine odlučeno u celini o predlogu privrednog društva R . „K .“ d.o.o. Lazarevac za eksproprijaciju k.p. broj … u vlasništvu podnosioca ustavne žalbe, sa građevinskim pripacima na tom zemljištu i da je to rešenje postalo pravnosnažno donošenjem presude Upravnog suda U. 29135/10 od 18. maja 2012. godine;

- da je podnosilac ustavne žalbe u toku postupka po predlogu privrednog društva R . „K .“ d.o.o. Lazarevac zahtevao da se ekspropriše i druga parcela u njegovom vlasništvu, ali da je postupak po tom zahtevu obustavljen zaključkom prvostepenog organa od 22. marta 2010. godine;

- da je podnosilac ustavne žalbe, takođe, tražio da se eksproprišu pomoćni i ekonomski objekti koji se nalaze na parceli čija je eksproprijacija predložena, ali da je delimičnim rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac broj 465-279/2008-VI od 25. marta 2010. godine određeno da će o tom zahtevu biti odlučeno po okončanju postupka pred inspekcijskim organom, u kome se utvrđuje da li su ti objekti bespravno izgrađeni, od čega zavisi i odluka o tom zahtevu podnosioca;

- da je presudom Upravnog suda U. 1843/13 od 27. a prila 2015. godine pravnosnažno okončan navedeni postupak inspekcijskog nadzora, u kome je podnosiocu naloženo uklanjanje objekata koji se nalaze na parceli koja je eksproprisana , za koje je utvrđeno da su bespravno izgrađeni.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona o eksproprijaciji proizlazi: da predlog za eksproprijaciju podnosi korisnik eksproprijacije, nakon utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju; da nepokretnost koja se ekspropriše mora biti izgrađena u skladu sa propisima o izradnji objekata i upisana u javnu knjigu u koju se upisuju prava na nepokretnostima; da sopstvenik nepokretnosti koja je u jednom delu predložena za eksproprijaciju, može podneti zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da nemaju ustavnopravnog utemeljenja navodi ustavne žalbe da se o eksproprijaciji imovine podnosioca ustavne žalbe odlučuje deset godina. Imajući u vidu da je postupak po predlogu za eksproprijaciju privrednog društva R . „K . “ d.o.o. Lazarevac pravnosnažno okončan 2010. godine, kada je obustavljen i postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za eksproprijaciju druge katastarske parcele u tom području, koja je u njegovom vlasništvu, Ustavni sud nalazi da je delimičnim rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove uprave gradske opštine Lazarevac broj 465-279/2008-VI od 25. marta 2010. godine okončan postupak po svim zahtevima koji su u tom postupku mogli biti istaknuti u skladu sa Zakonom. Naime, korisnik eksproprijacije nije predložio eksproprijaciju spornih pomoćnih i ekonomskih objekata, a sopstvenik nepokretnosti koja je predmet predloga za eksproprijaciju nije ovlašćen da predlaže eksproprijaciju nepokretnosti, osim u obimu i iz razloga navedenih u članu 10. Zakona. Ovaj sud, takođe, ukazuje na to da nisu bili ispunjeni uslovi za odlučivanje o eksproprijaciji spornih objekata, sve do pravnosnažnog okončanja postupka inspekcijskog nadzora, što je i konstatovano u navedenom delimičnom rešenju. Stoga je, po nalaženju Suda, postupak čija se opravdanost trajanja osporava ustavnom žalbom započeo 9. novembra 2015. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe za donošenje „potpunog rešenja o eksproprijaciji“, o kome je odlučivano kao o zahtevu za donošenje dopunskog rešenja na osnovu odredbe člana 206. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda U. 6863 /17 od 8. februara 201 9. godine, dakle, trajao je tri godine i tri meseca. Polazeći od toga da se navedeno trajanje postupka objektivno ne može smatrati preterano dugim, Ustavni sud nije posebno ispitivao uticaj ostalih kriterijuma na ocenu o povredi označenog prava. Ovaj sud je, međutim, konstatovao da su pomoćni i ekonomski objekti na eksproprisanoj parceli broj …, koji su predmet podnosiočevog zahteva, mogli biti eksproprisani samo u slučaju da je u postupku za njihovo uklanjanje bilo utvrđeno da je izgradnja tih objekata prijavljena u skladu sa zakonom, što proizlazi iz delimičnog rešenja kojim je odlučeno o eksproprijaciji k.p. broj …. S obzirom na to da pre pravnosnažnog okončanja inspekcijskog nadzora pokrenutog povodom spornih objekata nije moglo biti odlučeno o predmetnom zahtevu, a da je rešenje građevinskog inspektora kojim je podnosiocu naloženo uklanjanje bespravno izgrađenih objekata koji su predmet zahteva postalo pravnosnažno pre podnošenja predmetnog zahteva, Ustavni sud nalazi da odluka u osporenom postupku nije imala pravn i značaj za podnosioca.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio ustavnu žalbu u ovom delu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 6863 /17 od 8. februara 201 9. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potkrepljuju tvrdnje o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava.

Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede tog prava zajemčenog članom 32. Ustava .

U vezi sa navod ima ustavne žalbe koji se odnose na pokretanje postupka inspekcijskog nadzora i postupanje korisnika eksproprijacije u tom postupku, Ustavni sud je našao da se ti navodi ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog akta, kojim je ocenjena zakonitost odluke o ispunjenosti uslova za donošenje dopunskog rešenja o eksproprijaciji.

Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe da su „svi objekti na tom području bespravno izgrađeni“ i dokazi koje je podnosilac dostavio u prilog tvrdnji o povredi načela zabrane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava, ne ukazuju na povredu tog načela, odnosno prava iz člana 21. i člana 36. stav 1. Ustava, jer iz tih navoda i dokaza ne proizlazi da je drugom licu eksproprisan objekat čije je uklanjanje naloženo pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa, što bi se moglo smatrati različitim postupanjem u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da su mu predmetne nepokretnosti „nasilno i protivpravno oduzete“, bez bilo kakve naknade, Ustavni sud je konstatovao da ovi navodi nisu ustavnopravni razlozi koji ukazuju na povredu prava na imovinu. Naime, iz navedenih odreda ba Zakona o eksproprijaciji proizlazi da se ne može eksproprisati objekat koji nije upisan u katastar nepokretnosti, za koji je u postupku inspekcijskog nadzora utvrđeno da je bespravno izgrađen i čije je rušenje naloženo pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa.

Ustavni sud je, polazeći od navedenog, odbacio ustavnu žalbu u preostalom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti