Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Slavoljuba Jovanovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku. Utvrđeno je da je trajanje postupka bilo opravdano složenošću činjeničnih i pravnih pitanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavoljuba Jovanovića iz Lomnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slavoljuba Jovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 52/05, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavoljub Jovanović iz Lomnice, preko punomoćnika Dejana Tadića, advokata iz Kragujevca, podneo je 26. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 101/10 od 9. aprila 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. st. 1. i 2. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ustavna žalba je izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 52/05.

Navode o povredi prava iz čl. 32. stav 1, člana 34. st. 1. i 2. i člana 36. stav 1. Ustava podnosilac obrazlaže tvrdnjom da se „ne može se prihvatiti stav Apelacionog suda da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje pozivajući se na nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke“, te da se „ne može prihvatiti stav Apelacionog suda...da je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni odgovorno lice “, kao i da podnosilac „iz radnji koje mu se stavljaju na teret nije imao nikakvu ekonomsku korist niti je drugome pribavio imovinsku korist“.

Obrazlažući navod o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , podnosilac ustavne žalbe ističe da je navedeno pravo povređeno neopravdano dugim trajanjem krivičnog postupka „za koje on ne snosi odgovornost“, te da je prvostepeni sud „čekao pravnosnažnost nižih sudova za dela davanje mita i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja“.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporen u presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 101/10 od 9. aprila 2010. godine i naloži donošenje „zakonite presude“ u žalbenom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i uvida izvršenog u spise predmeta Okružnog suda u Kragujevcu K. 52/05, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Postupajući po zahtevu za sprovođenje istrage Kt. 143/02 Okružnog javnog tužilaštva (u daljem tekstu: OJT) u Kragujevcu od 23. oktobra 2002. godine, istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu je 19. decembra 2002. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 117/02 protiv Slavoljuba Jovanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. KZ RS. Postupajući po zahtevu za proširenje istrage OJT u Kragujevcu Kt. 143/02 od 10. januara 2003. godine, istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu je 28. januara 2003. godine doneo rešenje o proširenju istrage Ki. 117/02 protiv podnosioca ustavne žalbe. Istraga je sprovedena protiv još tri lica. Tokom trajanja istražnog postupka saslušano je 35 svedoka i sprovedeno finansijsko veštačenje. Nakon završene istrage, spisi predmeta su dostavljeni OJT u Kragujevcu 19. juna 2003. godine. Po zahtevu za dopunu istrage OJT u Kragujevcu Kt. 143/02 od 26. juna 2003. godine, istraga je dopunjena finansijskim veštačenjem. Spisi predmeta su nakon završene dopune istrage dostavljeni OJT u Kragujevcu 2. novembra 2004. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Ki. 117/02 od 14. marta 2005. godine obustavljena je istraga vođena po zahtevu za sprovođenje istrage OJT u Kragujevcu Kt. 143/02 od 23. oktobra 2002. godine protiv D.V. zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 225. stav 1. KZ RS.

Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu je 15. marta 2005. godine podiglo optužnicu Kt. 143/02 protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica. Podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 254. stav 4. u vezi stav 1. KZ RS i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. u vezi stava 4. KZ RS .

Do donošenja prvostepene presude, sud je redovno zakazivao glavni pretres, ali nije redovno i održavan u svakom zakazanom terminu . Tako je, pored ostalog, 26. oktobr a 2005. godine zakazan pretres odložen zbog sprečenosti branioca podnosioca ustavne žalbe, dok 30. novemb ra 2005. godine nije održan jer jedan od okrivljenih nije obezbedio branioca. Takođe, 28. februar 2006. godine zakazan pretres nije održan zbog sprečenosti branioca podnosioca ustavne žalbe, kao i nedolaska jednog od uredno pozvanih okrivljenih. Pretres 27. jula 2006. godine nije održan zbog sprečenosti OJT u Kragujevcu, a 6. oktobr a 2006. godine zbog nedolaska branioca podnosioca, kao i jednog od okrivljenih , 6. decembra 2006. godine pretres je odložen zbog sprečenosti postupajućeg sudije , a 22. februara 2007. godine i 6. julia 2007. godine ni je održan zbog nedolaska branioca podnosioca ustavne žalbe, kao i jednog od okrivljenih.

Prvi pretres je održan 6. juna 2007. godine na kom su saslušani okrivljeni, nakon čega je otpočeo dokazni postupak tokom kog je saslušano više od 30 svedoka i obavljeno finansijsko veštačenje . Takođe, sud je od opštinskih sud ova u Kragujevcu , Topoli, Rekovcu, Rači, Gornjem Milanovcu i Kostolcu tražio podatke i dostavljanje pravnosnažnih presuda iz "K'' predmeta za svedoke čije saslušanje je predloženo u optužnici. Pretresi zakazani za 25. maj 2008. godine, 18. jun 2008. godine i 24. jun 2008. godine nisu održani zbog nedolaska okrivljenog M.M, koji se prema izveštaju PU Kragujevac, preko koje je sud naredio privođenje, nalazio na bolničkom lečenju u Beogradu.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 52/05 od 14. oktobra 2008. godine, pored ostalog, okrivljeni Slavoljub Jovanović je oglašen krivim za produženo krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. u vezi stava 4. KZ RS i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. u vezi stava 4. KZ RS i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Branilac okrivljenog Slavoljuba Jovanovića je 20. maja 2009. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 101/10 od 9. aprila 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Slavoljuba Jovanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu K. 52/05 od 14. oktobra 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 34. Ustava je utvrđeno da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.); da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca i da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom (stav 2.).

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Okružnog suda u Kragujevcu Ki. 117/02 od 19. decembra 2002. godine, a da je okončan 9. aprila 2010. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 101/10 , te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao sedam godina i četiri meseca . Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe zbog osnovane sumnje da je izvršio dva produžena krivična dela (primanje mita i zloupotreba službenog položaja), kao i protiv još dva lica zbog osnovane sumnje da su izvršili po jedno krivično delo (davanje mita). Ustavni sud je dalje utvrdio da je istraga okončana za manje od dve godine i tri meseca, te da je sud u ovom periodu saslušao preko 30 svedoka i sproveo finansijsko veštačenje. Ustavni sud je utvrdio i da je sud do donošenja prvostepene presude redovno zakazivao glavni pretres, ali da ni je bio redovno i održavan, posebno u periodu od oktobra 20 05. godine do juna 2007. godine, iz razloga nedolaska okrivljenog M.M, ali i branioca podnosioca ustavne žalbe. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je sud, kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog, redovno izdavao naredbe o prinudnom dovođenju okrivljenog M.M. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnosioca pokrenut za dva produžena krivična dela, te da je pored njega vođen postupak protiv još dva lica , kao i da su saslušani mnogobrojni svedoci protiv kojih su se pred drugim sudovima vodili krivični postupci, nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku. Međutim, Ustavni sud je utvrdio i da nekoliko puta pretres nije održan upravo zbog nedolaska branioca podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv tri okrivljena zbog više krivičnih dela, kao i dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, po oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Kragujevcu nije ni bio u situaciji da postupa bitno delotvornije i efikasnije. Takođe, Ustavni sud je ocenio da se trajanje žalbenog postupka pred Apelacionim sudom u Kragujevcu ne može smatrati nerazumno dugim.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 52/05 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje Ustavnog suda u delu ustavne žalbe koji se odnosi na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 101/10 od 9. aprila 2010. godine, Sud je konstatovao da podnosilac povrede označenih prava obrazlaže tvrdnjama koje se odnose na pogrešno utvrđeno činjenično stanje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da nije nadležan da kao instancioni sud preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova o utvrđenom činjeničnom stanju. Takođe, Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 34. st. 1. i 2. i člana 36. stav 1. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava čija se povreda ističe, te da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu i dopuštenom. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević