Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku zbog smetanja poseda koji je trajao skoro osam godina. Glavni razlog je neefikasnost prvostepenog suda u ekspedovanju odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetolika Antića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetolik Antić iz Kruševca podneo je 25. juna 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kruševcu P. 2816/07 od 13. avgusta 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1724/07 od 25. oktobra 2007. godine i Gž. 1224/09 od 17. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 2816/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo 23. oktobra 2001. godine Opštinskom sudu u Kruševcu tužbu sa predlogom za izdavanje privremene mere, te da je postupak trajao punih osam godina ; da je sud rešenjem P. 2499/01 od 6. aprila 2004. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca ; da je protiv navedenog rešenja tuženi izjavio neblagovremenu žalbu, koju je Okružni sud u Kruševcu rešenjem Gž. 1724/07 od 25. oktobra 2007. godine usvojio i predmet vratio na ponovno suđenje; da je u ponovnom postupku rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 2816/07 od 13. avgusta 2008. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca, a da je rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1244/09 od 17. septembra 2009. godine potvrđeno prvostepeno rešenje.

Podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , odgovora v. f. predsednika Osnovnog suda u Kruševcu Už-2/2013 od 4. marta 2013. godine i uvida u spis e predmeta Opštinskog suda u Kruševcu P. 2816/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 23. oktobra 2001. godine Op štinskom sudu u Kruševcu tužbu protiv S. S. iz Kruševca, kojom je tražio da se utvrdi da je tuženi smetao tužioca u faktičkom posedu provodnika PP00 4x6 mm kojim je priključena njegova kuća na niskonaponsku mrežu tako što je presekao navedeni provodnik i time onemogućio napajanje električnom energijom kuće tužioca, a zatim onemogućio radnike ''Elektrodistribucije'' Kruševac da izvrše popravke, te da mu se naloži da prestane sa daljim smetanjem. Tužilac je podneo i predlog za izdavanjem privremene mere kojom se nalaže tužiocu da omogući ra dnicima ''Elektrodistribucije'' Kruš evac da izvrše popravku provodnika.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 5. novembra 2001. godine, kada je doneto rešenje P. 2499/01 kojim je usvoje n predlog tužioca za izdavavanje privremene mere.

Na zapisnik o sprovođenju privremene mere od 6. decembra 2001. godine konstatovano je „da su u postupku sprovođenja privremene mere preduzete sve radnje označene u rešenju Opštinskog suda u Kruševcu.“

Nakon više održanih ročišta Opštinski sud u Kruševcu je rešenjem P. 2499/01 od 4. juna 2004. godine usvoj io tužbeni zahtev tužioca i utvr dio da je tuženi „smetao tužioca u mirnoj, savesnoj, faktičkoj drža vini jednog kabla za dovod el. energije, provodnika PP00 preseka 4x6 mm kojim je tužiočev stambeni objekat priključen na postojeću niskonaponsku mrežu, na taj način što je početkom oktobra meseca 2001. god... na koji način je onemogućio napajanje el. energijom tužiočevog objekta, pa se nalaže tuženiku da se ubuduće uzdržava od ovakvog i sličnog smetanja, pod pretnjom zakonskih posledica.“ Rešenje je dostavljeno parničnim strankama 17. i 20. aprila 2007. godine.

Postupajući po žalbi tuženog Okružni sud u Kruševcu je osporenim rešenjem Gž. 1724/07 od 25. oktobra 2007. godine ukinuo ožalbeno prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osporenim rešenjem Opšinskog suda u Kruševcu P. 2816/07 od 13. avgusta 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca.

Okružni sud u Kruševcu je osporenim rešenjem Gž. 1244/09 od 17. septembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio r ešenje Opšinskog suda u Kruševcu P. 2816/07 od 13. avgusta 2008. godine. Rešenje je dostavljeno punomoćniku tužioca 11. juna 2010. godine.



4. Odredba ma člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).



5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 23. oktobra 2001. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kruševcu i da je prav nosnažno okončan donošenjem rešenja Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1224/09 od 17. septemba 2009 . godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao skoro osam godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu bila naročito složena i nisu zahtevala sprovođenje obimn ijeg dokaznog postupka .

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražen prestanak smetanja državine od strane tuženog.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo izuzetno neažurno postupanje Opštinskog suda u Kruševcu. Naime, rešenje P. 2499/01 od 4. juna 2004. godine je ekspedovano parničnim strankama tek nakon skoro tri godine, u aprilu 2007. godine. Takođe, u ponovnom postupku, rešenje Okružnog suda u Kruševcu Gž. 122 4/09 od 17. septembra 2009. godine dostavljeno je punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , tek nakon skoro devet meseci - 11. juna 2010. godine.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 2816/07 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.



6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1724/07 od 25. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 25. juna 2010. godine, Ustavni sud je , na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi sa osporenim rešenjima Opštinskog suda u Kruševcu P. 2816/07 od 13. avgusta 2008. godine i Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1224/09 od 17. septembra 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da mu je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje. Na osnovu navedenog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u odnosnom delu tačke 1. izreke.



7. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosilaca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.



8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević