Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede pretpostavke nevinosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti. Podnositeljki je otkazan ugovor o radu zbog pokretanja krivičnog postupka, ali Sud je utvrdio da odluka nije zasnovana na krivici, već na povredi radne obaveze.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-308/2007
17.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Anđelković iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Biljane Anđelković izjavljena protiv rešenja direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biljana Anđelković iz Niša podnela je 28. decembra 2007. godine Ustavnom sudu blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine, zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem odbijena žalba koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, Odeljenje inspekcije rada u Gradu Beogradu, broj 117-00-04017/2007-04 od 11. jula 2007. godine, a kojim je odbijen njen zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim rešenjem povređena pretpostavka nevinosti garantovana članom 34. stav 3. Ustava, kao i članom 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, budući da njena krivica nije utvrđena pravnosnažnom sudskom presudom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu - Specijalno tužilaštvo je 22. novembra 2006. godine podiglo optužnicu br. KT.S. br. 9/06 protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog krivičnog dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.
Navedena optužnica stupila je na pravnu snagu 23. novembra 2006. godine, a podnositeljka ustavne žalbe je rešenjem 1814/23 od 12. decembra 2006. godine udaljena sa rada na period od tri meseca, zbog toga što je protiv nje pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu.
Direktor javnog preduzeća «Putevi Srbije», na osnovu člana 179. tačka 4) Zakona o radu, 27. marta 2007. godine doneo je rešenje br. 25/21, kojim je podnositeljki ustavne žalbe otkazan ugovor o radu, jer je 22. novembra 2006. godine Okružno javno tužilaštvo u Beogradu - Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu br. KT.S. br. 9/06 protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog krivičnog dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.
Podnositeljka ustavne žalbe se obratila inspektoru rada Ministarstva rada i socijalne politike, sa zahtevom da odloži izvršenje rešenja kojim joj je otkazan ugovor o radu, do donošenja pravnosnažne odluke u radnom sporu koji je pokrenula pred Opštinskim sudom u Nišu.
Postupajući po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, inspektor rada nadležnog ministarstva odložio je izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu, rešenjem broj 117-00-04017/2007-04 od 17. maja 2007. godine.
U postupko po žalbi JP «Putevi Srbije», drugostepeni organ je rešenjem broj 164-03-00724/2007-04 od 6. jula 2007. godine poništio rešenje inspektora rada i vratio predmet na ponovno odlučivanje.
U ponovljenom postupku, postupajući po rešenju drugostepenog organa, inspektor rada je 11. jula 2007. godine doneo rešenje broj 117-00-04017/2007-04, kojim se odbija zahtev podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu. U obrazloženju rešenja se navodi da to što poslodavac u uvodu rešenja o otkazu ugovora o radu nije naveo i povredu radne obaveze u smislu člana 179. tačka 2) Zakona o radu ne predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, jer su razlozi za otkaz ugovora o radu vidljivi iz obrazloženja tog rešenja. Imajući u vidu da je krivično delo koje se zaposlenoj stavlja na teret istovremeno i povreda radne obaveze koja je predviđena Kolektivnim ugovorom, ne mora se, po mišljenju donosioca akta, čekati osuđujuća presuda da bi se otkazao ugovor o radu.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine. U obrazloženju rešenja iznosi se ocena da je podnositeljki ustavne žalbe poslodavac otkazao ugovor o radu u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom, budući da je protiv nje pokrenut krivični postupak za krivično delo učinjeno na radu, zbog čega je udaljena sa rada na period od tri meseca. Potom se zaključuje da je, saglasno članu 167. Zakona o radu, po isteku perioda od tri meseca poslodavac bio dužan da podnositeljku ustavne žalbe vrati na rad ili da joj otkaže ugovor o radu. Budući da je u konkretnom slučaju krivično delo istovremeno i povreda radne obaveze, stav je donosioca osporenog rešenja da su postojali opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 167. Zakona o radu.

4. Odredbama člana 34. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđena su načela pravne sigurnosti u kaznenom pravu, među kojima je i načelo pretpostavke nevinosti. Prema odredbi stava 3. tog člana, svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakonika o krivičnom postupku («Službeni list SRJ», br. 70/01 i 68/02 i «Službeni glasnik RS», br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), Krivičnog zakonika («Službeni glasnik RS», br. 85/05, 88/05 i 107/05) i Zakona o radu («Službeni glasnik RS», br. 24/05 i 61/05).
Zakonik o krivičnom postupku propisuje: da se tim zakonikom utvrđuju pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da će se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda (član 3. stav 1.); da kad je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugačije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu, a za krivična dela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili zatvor do tri godine od dana kad je donesena osuđujuća presuda, bez obzira da li je postala pravnosnažna (član 22.).
Odredbama člana 364. Krivičnog zakonika propisano je krivično delo zločinačko udruživanje, a odredbama člana 359. Krivičnog zakonika krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Zakonom o radu utvrđeno je: da zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (član 165. tačka 1.); da to udaljenje može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tač. 2) do 4) ovog zakona (član 167.); da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca - ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu ili ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (član 179. tač. 2) i 4)); da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) do 6)) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, te da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (član 180. st. 1. i 2.); da je poslodavac dužan da upozorenje iz člana 180. ovog zakona dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član (član 181. stav 1.); da će inspektor rada, ako nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiti svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda; da zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora; da je inspektor rada dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana (član 271.).
Kolektivnim ugovorom JP «Putevi Srbije» propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi službeni položaj u nameri da za sebe ili drugog ostvari protivpravnu imovinsku korist (član 69. stav 1. tačka 8.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine, podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pretpostavku nevinosti zajemčeno navedenom ustavnom odredbom.
Ustavni sud je, pre svega, imao u vidu da u postupku u kome je doneto osporeno rešenje nije odlučivano o krivičnoj odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, već o zakonitosti upravnog akta kojim je odbijen njen zahtev za odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu. Pored toga, iz obrazloženja osporenog rešenja nesumnjivo proističe da direktor Inspektorata za rad nadležnog ministarstva svoju odluku ne zasniva na krivičnoj odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, već na utvrđenju da je ona učinila težu povredu radne obaveze, koja istovremeno predstavlja krivično delo.
Naime, donosilac osporenog rešenja izneo je razloge za ocenu da u postupku otkaza ugovora o radu nije bilo očigledne povrede prava te da je ugovor o radu podnositeljki ustavne žalbe otkazan u skladu sa zakonom. U prilog tome, u rešenju se konstatuje za koja krivična dela je podignuta optužnica protiv podnositeljke ustavne žalbe, kao i datum stupanja optužnice na pravnu snagu, što je od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za ograničenje prava predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku. Pored toga, ističe se da krivičnu odgovornost utvrđuje sud u krivičnom postupku, u skladu sa zakonom i da se, u smislu člana 179. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, ugovor o radu može otkazati samo ako je zaposleni pravnosnažnom sudskom presudom oglašen krivim. S druge strane, kad je krivično delo istovremeno i povreda radne obaveze – kao u konkretnom slučaju, prestanak radnog odnosa nezavisan je od krivičnog postupka koji se vodi za to delo.
Po shvatanju Suda, Ustavom zajemčena pretpostavka nevinosti može biti povređena, između ostalog, ako se u aktu izražava stav o krivici nekog lica za izvršeno krivično delo, a da to lice prethodno nije oglašeno krivim za to krivično delo u krivičnom postupku sprovedenom u skladu sa zakonom.
Navodi podnositeljke ustavne žalbe ne ukazuju na to da joj je u postupku otkaza ugovora o radu povređena pretpostavka nevinosti, niti u osporenom rešenju ima izjašnjenja o krivičnoj odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, već se samo citiraju odredbe Zakonika o krivičnom postupku o načinu utvrđivanja krivične odgovornosti.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije nije povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava.
S obzirom na to da je u ustavnoj žalbi istaknuta povreda samo navedenog prava, a da Sud postupa u granicama istaknutog zahteva, ocenjeno je da ustavnu žalbu treba odbiti, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede pretpostavke nevinosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti