Ustavna žalba odbačena kao neblagovremena zbog proteka prekluzivnog roka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe u krivičnom postupku računa se od dana dostavljanja pravnosnažne drugostepene odluke, a podnosilac je žalbu podneo po isteku zakonskog roka od 30 dana od tog momenta.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sadika Ugljanina iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Sadika Ugljanina izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru K. 42/05 od 2. septembra 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Kž. 624/09 od 8. decembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Sadik Ugljanin iz Novog Pazara, preko punomoćnika Refije Garibović, advokata iz Novog Pazara, podneo je Ustavnom sudu 14. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru K. 42/05 od 2. septembra 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Kž. 624/09 od 8. decembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi je kao datum prijema osporene presude Opštinskog suda u Novom Pazaru naveden 20. oktobar 2009. godine, a kao datum prijema osporene presude Okružnog suda u Novom Pazaru 8. decembar 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe je od Ustavnog suda zahtevao da donese odluku kojom će se Republika Srbija obavezati da mu naknadi štetu u opredeljenom iznosu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Novom Pazaru Kž. 624/09 od 8. decembra 2009. godine, kojom je pravnosnažno okončan predmetni krivični postupak, punomoćniku podnosioca ustavne žalbe dostavljena 10. decembra 2009. godine, kako to proizlazi iz fotokopije dostavnice za lično dostavljanje koja je priložena uz ustavnu žalbu. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost podnošenja ustavne žalbe u krivičnom postupku se ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke po žalbi protiv prvostepene presude kojom je postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom predmetu, danom dostavljanja osporene presude Okružnog suda u Novom Pazaru Kž. 624/09 od 8. decembra 2009. godine počeo je da teče zakonski rok za izjavljivanje ustavne žalbe propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Imajući u vidu da je navedena presuda punomoćniku podnosioca ustavne žalbe dostavljena 10. decembra 2009. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 14. januara 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče ni isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede naznačenog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba podnese nakon što je predmetni postupak okončan i po isteku prekluzivnog roka. Kada je, kao u konkretnom predmetu, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.
4. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić