Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u postupku prinudne naplate
Kratak pregled
Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda u predmetu prinudne naplate poreskog duga. Utvrđeno je da podnosiocu nisu povređena prava na pravično suđenje i pravno sredstvo, jer je imao mogućnost učešća u postupku.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-3087/2010
22.05.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Jeremija M&M“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 201 3. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba „Jeremija M&M“ d.o.o. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 12573/10 od 22. aprila 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „Jeremija M&M“ d.o.o. iz Beograda je 28. juna 2010. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 12573/10 od 22. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je u upravnom postupku koji je vođen protiv privrednog društva „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina određena prinudna naplata poreske obaveze tog pravnog lica „na novčanim sredstvima podnosioca “; da je rešenje o prinudnoj naplati doneto na osnovu zapisnika od 17. aprila 2007. godine, sastavljenog u postupku terenske kontrole privrednog društva „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina; da podnosilac nije učestvovao u postupku utvrđivanja činjenica po navedenom zapisniku, niti mu je on uručen radi izjašnjenja u skladu sa članom 1 28. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Time je, po mišljenju podnosioca, povređena i odredba čl ana 9. 3akona o opštem upravnom postupku, jer mu nije omogućeno da u postupku učestvuje i izjasni ce o svim činjenicamna i okolnostima, iako za to ima pravni interes, jer se donošenjem predmetnog rešenja o prinudnoj naplati za njega „stvaraju materijalne obaveze“.
U ustavnoj žalbi se dalje navodi : da je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja, zbog čega je podneo tužbu Upravnom sudu; da taj sud „nije konstatovao, ni otklonio“ navedene povrede, niti je odlučio o tužbi poreskog obveznika „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina; da je netačna tvrdnja Upravnog suda da je podnosilac imao mogućnost da se izjasni na zapisnik o terenskoj kontroli , jer mu on nije ni uručen po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku; da se rešenje o „materijalnom zaduživanju“ podnosioca nije moglo doneti bez terenske kontrole njegovih poslovnih knjiga i utvrđivanja dugovno-potražnog salda prema privrednom društvu „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina.
U ustavnoj žalbi se zaključuje da su podnosiocu povređena označena ustavna prava time što je na osnovu utvrđenih činjenica u kontroli jednog pravnog lica „konstituisana obaveza“ drugog pravnog lica, bez prethodnog davanja mogućnosti tom drugom pravnom licu da učestvuje u postupku utvrđivanja činjenica, kao i time što „ teorijski postoji mogućnost da se o tužbi privrednog društva „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina odluči i na drugačiji način, jer ta tužba nije rešena “. Podnosilac ustavne žalbe ukazuje da u poslovnoj dokumentaciji privrednog društva „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina postoji dokaz da je podnosilac preuzeo i izvršio njegovu obavezu isplate kredita prema banci „Intesa“ na ime izmirenja svog duga prema tom pravnom licu i ističe da je Upravni sud o cenio da u spisu o tome nema dokaza.
Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporenu presudu Upravnog suda i rešenja doneta u predmetnom upravnom postupku ili da konstatuje povredu prava i utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete.
2. Saglasno odredb i člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvid a u osporeni akt i ostalu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Petrovaradin broj 433-311-6/2007-05 od 21. maja 2007. godine određena je poreskom obvezniku „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina prinudna naplata po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do 12. januara 2007.godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku , i to porez na promet proizvoda u iznosu označenom u rešenju, iz njegovog dospelog novčanog potraživanja koje ima prema p rivrednom društvu „Jeremija M&M“ d.o.o. iz Beograda (ovde podnosiocu ustavne žalbe). Istim rešenjem naloženo je dužniku poreskog obveznika , podnosiocu ustavne žalbe, da dospeli dug prema poreskom obvezniku uplati narednog dana od dana prijema ovog rešenja na uplatne rač une javnih prihoda.
Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 433-460/2007 od 14. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju su privredno društvo „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina i podnosilac ustavne žalbe izjavili protiv navedenog prvostepenog rešenja.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv konačnog rešenja Ministarstva finansija podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije, o kojoj je odlučio Upravni sud osporenom presud om U. 12573/10 od 22. aprila 2010. godine, odbijajući tužbu kao neosnovanu. Upravni sud je u osporenoj presudi konstatovao da iz obrazloženja pobijanog rešenja sledi: da je tuženi organ odbio žalbe poreskog obveznika i podnosioca ustavne žalbe , nakon što je uvidom u spise predmeta utvrdio da je rešenjem prvostepenog organa broj 433-311/2007-05 od 15 . marta 2007. godine započet postupak prinudne naplate, a time i blokada računa poreskog obveznika zbog neizmirene dospele poreske obaveze poreza na promet , sa obračunatom kamatom, a na osnovu izdate privremene mere radi obezbeđenja naplate poreskog potraživanja; da je u pos tupku terenske kontrole izvršene u poslovnim prostorijama poreskog obveznika „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina, o čemu je sačinjen zapisnik broj 47-00110/2007-0247-001 od 17. aprila 2007. godine, utvrđeno da je osnovna delatnost poreskog obveznika promet građevinskog materijala na veliko i na malo, da je u periodu od 15. februara do 15. marta 2007. godine poreski obveznik prodavao robu podnosiocu ustavne žalbe; da je roba prodata pre dostavljanja rešenja prvostepenog organa o određivanju prinudne naplate i rešenja o ustanovljavanju privremene mere poreskog potraživanja u prinudnoj naplati, donetih 15. marta 2007. godine; da se u prilogu navedenog zapisnika od 17. aprila 2007. godine nalazi spisak svih računa sa naznačenim iznosom vrednosti prodate robe i spiskom lica dužnika za iznos preko 10.000 dinara, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, čiji je osnivač supruga vlasnika privrednog društ va „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina; da kako nije izmirena dospela poreska obaveza, prvostepeni organ je poreskom obvezniku odredio prinudnu naplatu te obaveze iz njegovog dospelog novčanog potraživanja koje ima prema podnosiocu ustavne žalbe. Upravni sud je ocenio da je pravilno odlučio tuženi organ kada je u odbio žalbu podnosioca, budući da je odredbom člana 96. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da se prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika izvršava na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona. Dalje je ocenjeno da, kako poreski obveznik nije u postupku terenske kontrole niti u izjavi datoj na zapisniku sačinjenom u postupku terenske kontrole, izjavio da nema novčano potraživanje prema podnosiocu ustavne žalbe, te kako je podnosilac bio na spisku dužnika preko 10.000 dinara na dan 17. aprila 2007. godine, to je neosnovan navod podnosioca da je predmetno potraživanje prestalo preuzimanjem duga poreskog obveznika kod banke „ Intesa“. Pored toga, osim zaključenog ugovora o preuzimanju duga i izmirenju potraživanja, koji je zaključen 15. marta 2007. godine, nakon dospele poreske obaveze na naplatu 12. januara 2007. godine, a na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati i donošenja privremene mere radi obezbeđenja naplate poreskog potraživanja, poreski dužnik i podnosilac ustavne žalbe nisu dostavili druge dokaze da je do prenosa potraživanja došlo. Upravni sud je, ocenjujući navode tužbe, našao da je u terenskoj kontroli sačinjen zapisnik, koji je sa nalazom i rokom za prigovor uručen poreskom obvezniku, a da je u postupku učestvovao i podnosilac ustavne žalbe i bio u mogućnosti da se izjasni o dospelosti i nespornosti potraživanja, da izjavi prigovor, kao i žalbu i dostavi dokaze na okolnost da je izvršen prenos sredstava na račun banke „Intesa“. Donosilac osporene presude je, ocenjujući ostale navode tužbe, našao da su isti bez uticaja na zakonitost pobijanog rešenja, jer su isticani u žalbi, a tuženi organ ih je potpuno i pravilno ocenio. Upravni sud je, polazeći od navedenog, primenom odredbe člana 41. stav 2. 3akona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude.
U zapisniku o izvrše noj terenskoj kontroli provere podataka poreskog obveznika „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina broj 47-00110/2007-0247-001, sačinjenom 17. aprila 2007. godine , poreski inspektor je našao da je nesporno utvrđeno da se poreski obveznik pridržavao privremene mere određene rešenjem od 15. marta, koje je postalo izvršno 16. marta 2007. godine, a kojom je zabranjeno poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenim obligacionim odnosima i na drugi način u skladu sa zakonom. Iz knjigovodstvene dokumentacije poreskog obveznika utvrđeno je da je roba u iznosu od 3.666.971,00 dinara prodata privrednom društvu „Jeremija M&M“ d.o.o. iz Beograda pre prijema rešenja Poreske uprave o prinudnoj naplati i rešenja o privremenoj meri, donetih 15. marta 2007. godine. Na osnovu knjigovodstvene dokumentacije poreskog obveznika sačinjen je spisak dužnika koji su 17. aprila 2007. godine dugovali iznos veći od 10.000,00 dinara, među kojima je i privredno društvo „Jeremija M&M“ d.o.o. iz Beograda.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1. ). Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se podnosilac žali samo na povredu prava iz stava 2. člana 36. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja su i sledeće odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/0 i 61/07), u tekstu koji je važio na dan donošenja predmetnog rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze:
Odredbama člana 77. navedenog zakona propisano je da Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona (stav 1.) i da rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanj a (stav 3.).
Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona, n aplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se, pored ostalog, na novčanim p otraživanjima poreskog obveznika (tačka 2)).
Odredbama člana 87. Zakona predviđeno je: da P oreska uprava rešenjem nalaže - zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija; zabranu dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar (stav 1.); da se r ešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima por eskog obveznika, odnosno banci (stav 2.); da r ešenje iz stava 1. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja po reskom obvezniku (stav 6.) .
Članom 87a navedenog Zakona je propisano: da r adi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem ustanovljava privremenu meru obezbeđe nja naplate poreskog potraživanja (stav 1.); da se tom p rivremenom mer om zabra njuje poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na d rugi način u skladu sa zakonom (stav 2.); da r ešenje Poreske uprave o ustanovljavanju privremene mere postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku (stav 3.) ; da se rešenje o privremenoj meri dostavlja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu zajedno sa izvršnim rešenjem Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčan ih sredstava poreskog obveznika (stav 4.); da je o rganizacija nadležna za prinudnu naplatu dužna da odmah po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana izvrši njegov upis u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema (stav 5.); da se p rivremena mera izvršava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koje se odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenta (stav 6.); da je b anka dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu, izdatog na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za priva tizaciju, stečaja i likvidacije (stav 7.).
Odredbama člana 88. Zakona je predviđeno : da se rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika obustavljaju sve finansijske transakcije preko računa poreskog obveznika, osim transakcija koje se odnose na namirivanje poreza (stav 2.); da se r ešenjem iz člana 87. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona zabranjuje dužnicima da namiruju svoje obaveze prema poreskom obvezniku, od dana dostavljanja tog rešenja (stav 3.); da Republika stiče založno pravo na stvarima, kojim se obezbeđuje i potraživanje u odnosu na sporedna poreska davanja, čiji se prioritet određuje u skladu sa vremenom upisa u registar ili vremenom obaveštenja dužnika (stav 4.).
Saglasno članu 92. stav 1. Zakona, prinudna naplata sprovodi se na novčanim potraživanjima poreskog obveznika - prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda (tačka 2)); p oreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate iz stava 1. ovog člana (stav 2.), a r ešenje o prinudnoj naplati se dostavlja poreskom obvezniku i njegovim dužnicima, odnosno organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci (stav 3.).
Odredbama člana 96. Zakona propisano je da se p rinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika izvršava na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona (stav 1.); da se r ešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže dužniku poreskog obveznika da svoj dug namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja (stav 2.); da a ko dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u s kladu sa članom 95. ovog zakona (stav 3.).
Članom 128. st. 3. i 4. Zakona je propisano da se z apisnik o terenskoj kontroli dostavlja poreskom obvezniku, u roku od tri dana od dana završetka kontrole i da na taj zapisnik poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od pet dana od dana prijema zapisnika, osim na doneto usmeno rešenje iz člana 133. stav 2. ovog zakona .
Saglasno članu 141. Zakona, žalbu može podneti lice o čijim je pravima ili obavezama odlučeno u prvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes . U postupku po žalbi teret dokazivanja je na žaliocu (član 143. stav 4.), a ž alba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta (član 147. stav 1.).
Odredbama člana 46. Zakona o platnom prometu („ Službeni list SRJ“, br. 3/02 i 5/ 03, i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04 i 62/06), u tekstu koji je važio na dan donošenja predmetnog rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze, bilo je propisano: da pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom ( stav 2.); da izuzetno od stava 2. ovog člana pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije(stav 3.); da se obaveze izmirene na način iz st. 1, 2. i 3. ovog člana evidentiraju preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca (stav 4.).
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu nije bilo omogućeno učešće u upravnom postupku koji je vođen protiv privrednog društva „Jeremija“ d.o.o. i z Beočina, jer je rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze tog pravnog lica doneto na osnovu zapisnika koji mu nije dostavljen radi izjašnjenja, protivno odredbama člana 128. Zakona o poreskom post upku i poreskoj administraciji i člana 9. 3akona o opštem upravnom postupku, iako su donošenjem tog rešenja z a njega „stvorene materijalne obaveze “.
Podnosilac, takođe, smatra da je njegov dug prema privrednom društvu „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina prestao preuzimanjem njegove obaveze isplate kredita prema banci „ Intesa“ i da je Upravni sud mogao to da utvrdi da nije propustio da odluči o tužbi privrednog društv a „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina , u čijoj poslovnoj dokumentaciji se nalazi dokaz o navedenoj činjenici.
Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre ispitivao da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li su osporenim pojedinačni m akt om povređena ustavna prava podnosi oca. Ustavni sud naglašava da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise, osim u slučajevima u kojima su njihove odluke povredile ustavna prava, ili su zanemarile ta prava, te ako je primena zakona bila proizvoljna ili diskriminatorska, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu, pravo na obrazloženu odluku i dr.) ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.
Ustavni sud je najpre konstatovao da je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Petrovaradin broj 433-311-6/2007-05 od 21. maja 2007. godine određena prinudna naplata dospele poreske obaveze poreskog obveznika „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina , iz čega sledi da je o obavezi tog pravno g lic a odlučivano u predmetnom upravnom postupku. Saglasno odredbama člana 128. st. 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji , zapisnik o izvršenoj terenskoj kontroli, sačinjen 17. aprila 2007. godine, dostavljen je poreskom obvezniku, koji je imao pravo da podnese primedbe u roku od pet dana od dana prijema zapisnika . Ustavni sud je dalje konstatovao da je navedenim rešenje m Poreske uprave od 15. marta 2007. godine naloženo podnosiocu ustavne žalbe da svoj dospeli dug prema poreskom obvezniku uplati narednog dana od dana prijema tog rešenja na uplatne račune javnih prihoda . Stoga je to rešenje, saglasno odredbi člana 92. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dostavljeno i podnosiocu ustavne žalbe, kao licu koje ima pravni interes, s obzirom na svojstvo dužnika poreskog obveznika.
U vezi sa navodima podnosioca ustavne žalbe da je onem ogućen da učestvuje u postupku time što mu nije dostavljen zapisnik o terenskoj kontroli, Ustavni sud ukazuje da članom 128. Zakona nije predviđena obaveza poreskog organa da taj zapisnik dostavlja dužniku poresko g obveznik a, niti drugim učesnicima u postupku, već samo licu o čijoj se poreskoj obavezi odlučuje. Ocenjujući navode podnosioca da je time povređeno načelo o saslušanju stranke iz člana 9. Zakona o opštem upravnom postupku, što je dovelo do pogrešne ocene upravnih organa i Upravnog suda o postojanju njegovog duga prema poreskom obvezniku, Ustavni sud ističe da je podnosilac, saglasno odredbi člana 143. stav 4. Zakona, imao obavezu da u postupku po žalbi dokaže da je na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati već bila prestala njegova obaveza prema poreskom obvezniku na osnovu ugovora o preuzimanju duga.
Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog u predmetnom upravnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je predmetna roba prodata podnosiocu ustavne žalbe 15. marta 2007. godine, pre nego što je poreski obveznik primio rešenje Poreske uprave o prinudnoj naplati i rešenje o privremenoj meri, kojim je naložena blokada njegovog računa; da je rešenje o privremenoj meri postalo izvršno 16. marta 2007. godine i da je proverom knjigovodstvene dokumentacije poreskog obveznika izvršenom 17. aprila 2007. godine utvrđeno da se poreski obveznik pridržavao ustanovljene privremene mere. Ustavni sud ukazuje da iz navedenih odredaba člana 87a Zakona pro izlazi da se privremenom mer om obezbeđenja naplate poreskog potraživanja zabranjuje poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu , da rešenje Poreske uprave o ustanovljavanju te privremene mere postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku (st . 1, 2. i 3.), a da se p rivremena mera izvršava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet . Saglasno odredbama člana 46. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu, ali to ne mogu činiti ako imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu primanja iz radnog odnosa. Sve obaveze izmirene na način predviđen ovim članom zakona evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno prihvatljiv zaključak upravnih organa i Upravnog suda da obaveza podnosioca ustavne žalbe prema poreskom dužniku nije prestala na osnovu ugovora o preuzi manju duga i da podnosilac ima obavezu da predmetnu obavezu izmiri uplatom na račun javnih prihoda. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude našao da je podnosilac ustavne žalbe bio u mogućnosti da izjavi „prigovor, kao i žalbu“, iz čega bi se moglo zaključiti da je podnosilac, osim žalbe protiv rešenja o prinudnoj naplati, imao pravo da osporava i zapisnik o izvršenoj terenskoj kontroli. Ustavni sud, međutim, nalazi da ovaj zaključak Upravnog suda ne dovodi u pitanje činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe bio u mogućnosti da u podnetoj žalbi protiv rešenja o prinudnoj naplati osporava dospelost i nespornost potraživanja poreskog obveznika „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina, odnosno da dostavi dokaz o tome da je preko računa banke evidentirano izmirenje obaveze poreskog obveznika, na osnovu spornog ugovora o preuzimanj u duga .
Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da je Upravni sud „propustio da odluči o tužbi privrednog društva „Jeremija“ d.o.o. iz Beočina “, imajući u vidu da ustavnu žalbu nije izjavilo navedeno pravno lice .
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Upravnog suda nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, niti pravo na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredb i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), odbio ustavnu žalbu kao neosnovan u.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević