Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora, utvrdivši da su sudovi dali jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela, čime nije povređeno pravo na slobodu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Đ . iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. Đ . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 629/20 od 9. februara 2021. godine i Višeg suda u Subotici Kž2. 51/21 od 12. februara 2021. godine zbog povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Đ . iz Subotice je podneo Ustavnom sudu, 9. marta 2021. godine , i dopunio 15. juna 2021. godine, preko punomoćnika D. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci , zbog povrede načela i prava iz čl . 22, 27, 31, 32. i 36. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac je istakao i povredu prava iz člana 5. tačka 4. Evropske konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je, na osnovu člana 425a Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 72/11 i dr), nakon donošenja i javnog izricanja prvostepene presude, kojom je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažno oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor zbog postojanja pritvorsk og razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da sud prilikom odlučivanja o pritvoru nije dao jasne i individualizovane razlo ge o postojanju bitnih okolnosti koje bi opravdale produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, nakon završenog glavnog pretresa i izricanja sankcije.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava i da naloži Višem sudu u Subotici da podnosioca odmah pusti na slobodu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 629/20 od 17. septembra 2020. godine prema podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor na osnovu odredbe člana 498. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se ima računati od 15. septembra 2020. godine u 16.00 sati, kada je lišen slobode. Podnosilac se do podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru nepunih šest meseci.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 629/20 od 9. februara 2021. godine, nakon donošenja i javnog objavljivanja prvostepene presude, prema podnosiocu ustavne žalbe je produžen pritvor na osnovu istog zakonskog razloga.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja navedeno je da osobite okolnosti da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo proizlaze iz njegove ranije višestruke osuđivanosti (navedene su četiri pravnosnažne presude kojima je podnosilac ustavne žalbe osuđivan zbog krivičnih dela: iz člana 168. Krivičnog zakona Republike Srbije (razbojništvo), iz člana 195. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije (ugrožavanje javnog saobraćaja) i dva krivična dela iz člana 176. stav 1. zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), i to dva puta zbog istovrsnog krivičnog dela, od kojih mu je za jedno izrečena uslovna osuda sa rokom proveravanja koji još uvek traje (do 31. oktobra 2021. godine) , što ukazuje da se radi o specijalnom povratniku. Pored toga sud je naveo i da je imao u vidu okolnost da je okrivljeni lice bez imovine i stalnog zaposlenja, zbog čega je našao da postoji opravdana bojazan da puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Osporenim drugostepenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2. 51/21 od 12. februara 2021. godine odbijena je žalba branioca osumnjičenog kao neosnovana i potvrđeno osporeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navedeno je da je prvostepeni sud pravilno produžio pritvor prema okrivljenom, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na to da bi osumnjičeni u kratkom vremenskom roku ponovio krivično delo, dovođenjem u međusobnu povezanost činjenicu njegove višestruke ranije osuđivanosti, između ostalog i zbog istovrsnih krivičnih dela, sa imovinskim prilikama okrivljenog, koji je nezaposleno lice, bez imovine i stalnog izvora prihoda. Drugostepeni sud je posebno naveo da je okrivljeni presudom Osnovnog suda u Subotici K. 624/18 od 31. oktobra 2018. godine kažnjen uslovno, sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 10 meseci sa rokom proveravanja od tri godine, a on ne samo da je ponovio isto delo za koje je ranije osuđen, već je to uradio u roku proveravanja po prethodnoj osudi, a koja činjenica u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da se krivično delo za koje se tereti u predmetnom postupku vrši radi sticanja imovinske koristi, kao i sa njegovim imovnim stanjem, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na konkretnu opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (člana 27. stav 1.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr.) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (član 489. stav 1.); da se u pogledu pritvora od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, primenjuju shodno odredbe člana 216. ovog zakonika, s tim što je veće (član 21. stav 4.) dužno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (član 489. stav 3.); da kada izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (član 425a stav 1.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (član 425a stav 6.).

Odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 27 . stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava zasniva na tvrdnji da u vreme donošenja osporen ih rešenja nisu postojali pritvorski razlozi propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Ustavni sud je, prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i ZKP, pošao od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za određivanje i produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu navode podnosioca koji se odnose na obrazloženje osporen ih rešenja u pogledu postojanja pritvorskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP , Ustavni sud je, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio da su nadležni sud ovi upravo suprotno tvrdnjama podnosioca izne li vrlo jasne i konkretne činjenice koje predstavljaju razloge za produženje pritvora po osnovu odre daba člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, čime je produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način.

Naime, o postojanju uslova za produženje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe sproveden prvostsepeni krivični postupak po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kto. 510/20 (Kt. 1223/20) od 13. oktobra 20 20. godine zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; da je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažno osuđen presudom Osnovnog suda u Subotici K. 629/20 od 9. februara 2021. godine na kaznu zatvora zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i nakon javnog objavljivanja presude, osporenim rešenjima mu je produžen pritvor jer je sud ocenio da još postoje razlozi za pritvor propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koji može trajati do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne.

Pored navedenog Ustavni sud je ocenio da zauzeti stav krivičn og suda izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim postupanjem suda, s obzirom da postojanje opravdane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda proizlazi iz dokaza izvedenih u toku prvostepenog postupka, te imajući u vidu da su sud ovi pored okolnosti koje se tiču činjenice da se podnosilac ustavne žalbe može smatrati specijalnim povratnikom, jer se u predmetnom postupku tereti da je, kao višestruko osuđivano lice, (od čega je dva puta osuđivan za krivična dela istovetna sa delom koje je predmet postupka), izvršio krivično delo u vreme proveravanja po prethodnoj osudi za istovetno krivično delo, dodatno cenio i činjenicu da se radi o nezaposlenom licu, bez stalnih prihoda, koje je nepravnosnažno oglašeno krivim da je predmetno krivično delo izvršio radi sticanja imovinske koristi, te tako ocenio i ustavnopravno prihvatljivo obrazložio postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Polazeći od svega navedenog Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji opravdana sumnja da je izvršilo krivično delo može produžiti pritvor.

Nadalje, za ocenu navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora nužno je ispitati i to da li je predmetni krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do njenog podnošenja (9. marta 20 21. godine) u pritvoru nalazio nepunih šest meseci, računajući od 15. septembra 20 20. godine, kada je lišen slobode , a za koje vreme je protiv podnosioca ustavne žalbe sproveden celokupan dokazni postupak i doneta osuđujuća prvost epena presuda.

Po oceni Ustavnog suda navedeno, samo po sebi, ukazuje na to da su nadležni organi postupali sa zadovoljavajućom hitnoš ću u vođenju krivičnog postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Stoga je Ustavni sud ocenio da su neosnovani navodi ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27 . stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da je podnosilac u dopuni ustavne žalbe od 15. juna 2021. godine ukazao da je presuda Osnovnog suda u Subotici K. 629/20 od 9. februara 2021. godine ukinuta rešenjem Višeg suda u Subotici Kž1. 41/21 od 14. maja 2021. godine, kojim je takođe, pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen po istom zakonskom osnovu, te je utvrđeno da po tom rešenju može trajati najduže 60 dana, odnosno najduže do 13. jula 2021. godine.

Međutim, navedeno ni na koji način nema uticaja na odluku Ustavnog suda u pogledu osnovanosti navoda ustavne žalbe od 9. marta 2021. godine, jer je predmet ustavne žalbe i njene dopune rešenje Višeg suda u Subotici Kž2. 51/21 od 12. februara 2021. godine, kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Subotici K. 629/20 od 9. februara 2021. godine, a koje prema svim raspoloživim dokazima nije formalnopravno uklo njeno iz pravnog poretka, već je kao i svako drugo pritvorsko rešenje po svojoj prirodi temporalnog karaktera, koje je, u konkretnom slučaju prestalo da proizvodi pravno dejstvo donošenjem rešenja Višeg suda u Subotici Kž1. 41/21 od 14. maja 2021. godine.

Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da dopunom ustavne žalbe nije osporen drugi stav rešenja Višeg suda u Subotici Kž1. 41/21 od 14. maja 2021. godine, kojim je prema podnosiocu produžen pritvor, te stoga navedeno rešenje ne predstavlja predmet ustavne žalbe.

6. Sud, nadalje, konstatuje da podnosilac nijednim navodom niti dostavljenim dokazom nije potkrepio istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, do koje može doći samo nejednakim odlučivanjem suda poslednje instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Ustavni sud je, zatim, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepene odluke, te kako je o osnovanosti njegove žalbe nadležan sud odlučio, dajući ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje svih bitnih razloga zbog kojih je podnetu žalbu ocenio neosnovanom, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ni u ovom delu ne ispunjava pretpostavke za meritorno odlučivanje, s obzirom na to da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Kada je reč o istaknutoj povredi prava iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo nijedan navod koji bi se mogao dovesti u vezu sa sadržinom navedenog prava, već povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava, zasniva na povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. S tim u vezi Ustavni sud konstatuje da formalno pozivanje na povredu Ustavom garantovanog prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud napominje, u odnosu na istaknutu povredu člana 22. Ustava odnosno zaštitu ljudskih i manjinskih prava, da navedeni član pripada kategoriji osnovnih načela u materiji ljudskih i manjinskih prava. Kako se označenom ustavnom normom ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, povreda ovog načela može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti