Ustavni sud o blagovremenosti ustavne žalbe nakon obraćanja javnom tužiocu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana prijema drugostepene odluke, ukoliko stranka sama ne izjavi vanredni pravni lek nakon što je javni tužilac odbio da to učini.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Halide Imširović, Samire Imširović i Hajrudina Imširovića, svih iz Malog Zvornika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Halide Imširović, Samire Imširović i Hajrudina Imširovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 698/06 od 8. maja 2008. godine, dopunskog rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 698/06 od 3. aprila 2009. godine i rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 306/10 od 27. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Halida Imširović, Samira Imširović i Hajrudin Imširović, svi iz Malog Zvornika, su 28. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milorada Arsića, advokata iz Malog Zvornika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajamčena Ustavom.

3. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Prema stavu Ustavnog suda, iscrpljivanjem svih delotvornih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji stranke stvara se pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ukoliko stranka u postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud ceni blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke.

4. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, utvrdio: da su dopisom Republičkog javnog tužioca GT-I-349/10 od 21. maja 2010. godine podnosioci ustavne žalbe, preko advokata Milorada Arsića, obavešteni da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 698/06 od 8. maja 2008. godine, dopunskog rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 698/06 od 3. aprila 2009. godine i rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 306/10 od 27. januara 2010. godine; da podnosioci ustavne žalbe nisu u zakonskom roku sami izjavili zahtev za zaštitu zakonitosti; da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporeno rešenje Višeg suda u Šapcu Gž. 306/10 od 27. januara 2010. godine primio pre 6. maja 2010. godine kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je ustavna žalba izjavljena 28. juna 2010. godine, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu odbacio.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavni sud o blagovremenosti ustavne žalbe nakon obraćanja javnom tužiocu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti