Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Dejana Midušića, izjavljenu zbog navodne povrede prava na pravično suđenje i imovinu. Potvrđen je stav redovnih sudova da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine putem održaja na spornoj nepokretnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Midušića iz Podvrške, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dejana Midušića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P. 453/07 od 19. jula 2007. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 1052/07 od 27. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Midušić iz Podvrške je 7. marta 2008. godine preko punomoćnika - advokata Branislava Liksarevića iz Negotina, izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P. 453/07 od 19. jula 2007. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 1052/07 od 27. decembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su sudovi pogrešno odlučili kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi pravo svojine tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, po osnovu održaja na delu katastarske parcele broj 1782/4 u mzv. „Ornica“, njivi četvrte klase upisane u posedovni list broj 691 KO Podvrška. Dalje je navedeno da je spornu parcelu dobila još prababa podnosioca ustavne žalbe u toku 1920. godine, po osnovu učešća i pogibije njenog supruga u Prvom svetskom ratu. Istaknuto je da su podnosilac i njegovi preci koristili spornu parcelu punih 87 godina, čime su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine putem održaja, saglasno članu 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje, kao i „neustavnost i nezakonitost osporenih akata“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Kladovu P. 453/07 od 19. jula 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da se utvrdi njegovo pravo svojine po osnovu održaja na delu katastarske parcele broj 1782/4 u mzv. „Ornica“, njivi četvrte klase upisane u posedovni list broj 691 KO Podvrška. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je sud na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na osnovu izvršenog uviđaja, veštačenja od strane geometra, saslušanja većeg broja svedoka i parničnih stranaka i uvida u pismene dokaze, među kojima su izveštaj Službe za katastar nepokretnosti Kladovo od 13. marta 2006. godine, ugovor o zameni zemljišta Ov. 154/65 od 9. marta 1965. godine zaključen između Zemljoradničke zadruge Podvrška i tužene M. T. iz Podvrške, kojim je Zemljoradnička zadruga Podvrška prenela na tuženu M. T. pravo svojine na katastarskoj parceli 1782/4, kao i pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Kladovu P. 129/86 od 15. septembra 1986. godine, ocenio da tužilac nije imao državinu spornog dela nepokretnosti – zemljišta i da stoga nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine putem održaja.

Po izjavljenoj žalbi tužioca, Okružni sud u Negotinu je doneo osporenu presudu Gž. 1052/07 od 27. decembra 2007. godine, kojom je žalbu odbio kao neosnovanu, a presudu Opštinskog suda u Kladovu P. 453/07 od 19. jula 2007. godine potvrdio. U obrazloženju drugostepene presude je, inter alia, istaknuto da je prvostepeni sud doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, dajući jasne razloge zbog čega tužilac nije mogao steći pravo svojine na spornom delu katastarske parcele broj 1782/4 u mzv. „Ornica“. Takođe je istaknuto da tužilac nikada nije koristio predmetnu nepokretnost, ni kao zakoniti ni kao savestan držalac, te da se svojina na nepokretnosti koja je bila u društvenoj svojini nije mogla steći održajem, jer je to zabranjivao član 29. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) je propisano: da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, te da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. st. 2. i 4.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava. Ustavni sud je našao da su osporene presude zasnovane na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na osnovu sveobuhvatnog dokaznog postupka, u kome je, između ostalog, izvršen uviđaj na licu mesta, sprovedeno veštačenje od strane geometra, saslušan veći broj svedoka i parnične stranke, izvršen uvid u relevantne pismene dokaze, među kojima i u ugovor o zameni zemljišta Ov. 154/65 od 9. marta 1965. godine, kao i u pravnosnažnu presudu Opštinskog suda u Kladovu P. 129/86 od 15. septembra 1986. godine. Pored toga, Ustavni sud ocenjuje da su redovni sudovi svoje odluke zasnovali na odredbama člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, dajući pri tome detaljne i jasne razloge za svoje odlučivanje, koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim ili diskriminatornim. Dakle, osporene presude su zasnovane na primeni relevantnog materijalnog prava. Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da osporenim presudama Opštinskog suda u Kladovu P. 453/07 od 19. jula 2007. godine i Okružnog suda u Negotinu Gž. 1052/07 od 27. decembra 2007. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući postojanje povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, te imajući u vidu zaključke iz prethodnog dela ove odluke, Ustavni sud smatra da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni ovo Ustavom zajemčeno pravo.

Naime, redovni sudovi su u dve instance ispitali osnovanost tužbenih navoda i zahteva podnosioca, te su utvrdili da on nije mogao steći pravo svojine održajem na nepokretnosti koja je bila predmet spora. Polazeći od toga da podnosilac nije vlasnik zemljišta u vezi kog je vođena parnica okončana osporenim odlukama, Ustavni sud je zaključio da su navodi podnosioca o povredi prava na imovinu neosnovani, zbog čega je ustavnu žalbu u celini odbio.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti