Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda kojom je potvrđeno rešenje o rušenju bespravno izgrađene nadstrešnice. Sud je utvrdio da nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3100/2010
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Repedžića iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Nebojše Repedžića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 93/11 od 17. juna 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Nebojša Repedžić iz Majdanpeka je 6. jula 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Vasiljevića, advokata iz Majdanpeka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 93/11 od 17. juna 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da se osporenom presudom „vrši diskriminacija jer u Majdanpeku ima na desetine nadstrešnica koje su izgrađene mnogo godina pre nego nadstrešnica podnosioca ustavne žalbe, a nijedna nije srušena, niti su vlasnici dobili rešenje o rušenju“.

Od Ustavnog suda zahteva da poništi osporenu odluku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je presudom Upravnog suda U. 93/11 od 17. juna 2011. godine odbijena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru broj 353-356-50/2010-09 od 21. decembra 2010. godine u predmetu inspekcijskih mera i da je odbijen zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za naknadu troškova upravnog spora.

U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru broj 353-356-50/2010-09 od 21. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja građevinskog inspektora Opštinske uprave Majdanpek – Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo, stambeno-komunalne poslove IV broj 356-2/2010-03 od 29. aprila 2010. godine; da je u sprovedenom postupku utvđeno da je građevinski inspektor izlaskom na lice mesta 15. decembra 2009. godine konstatovao: da je tužilac izgradio objekat – nadstrešnicu; da je u zapisnik izjavio da je radove izveo bez odobrenja za izgradnju; da nije znao da mu je odobrenje potrebno i da će nadležnom organu podneti zahtev za izdavanje odobrenja; da tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, do 13. marta 2010. godine nije podneo zahtev za naknadno izdavanje odobrenja.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Naime, podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 32. Ustava obrazlaže time „da predmetna nastrešnica ne prelazi 10 m2, da predstavlja jednostavan objekat i da upravni organi i Upravni sud nisu primenili odredbu člana 144. Zakona o planiranju i izgradnji“.

Ustavni sud konstatuje da je u osporenoj presudi Upravnog suda navedeno da je u sprovedenom upravnom postupku utvrđeno da je nakon izlaska građevinskog inspektora na lice mesta 15. decembra 2009. godine konstatovano da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, izgradio objekat – nadstrešnicu dimenzija u osnovi 3,00 x 5,00 metara i betonske stubove i da je te radove izveo bez odobrenja za izgradnju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom upravnom postupku došlo do povrede navedenog Ustavom garantovanog prava, jer pitanje površine sporne nadstrešnice i da li se za njenu izgradnju izdaje (ili ne izdaje) građevinska dozvola, predstavlja činjenično pitanje od koga zavisi primena materijalnog prava, a koje je utvrđeno u upravnom postupku, pa stoga, Ustavni sud nije nadležan da preispituje da li se u konkretnom slučaju radilo o nadstrešnici čija osnova prelazi površinu od 10 m2.

Ustavni sud napominje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Upravni sud dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, koje može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom da je Ustavni sud našao da ne postoji povreda Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, samim tim nalazi da nema ni povrede načela zabrane diskriminacije, s obzirom na njegovu akcesornu prirodu.

Na osnovu svega izrečenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 111/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa poljoprivrednim subvencijama
• Už 8195/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu
• Už 862/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5073/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog kasacionog suda
• Už 5189/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 1978/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede prava
• Už 1351/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe