Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Dosuđuje naknadu nematerijalne štete, dok odbija navode o povredi prava na imovinu i odbacuje zahtev za materijalnu štetu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Vučković a iz Donjeg Međurova , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2 016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Vučković a i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 850/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Vučković iz Donjeg Međurova je, 3. aprila 2014. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 850/10 .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac 11. maja 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika „Ecolinea“ d.o.o. Niš i „R2A“ d.o.o. Niš; da podnosilac još uvek nije namirio svoja potraživanj a iz radnog odnosa, iako su pokretne stvari izvršnih dužnika popisane i zaplenjene; da je 30. januara 2014. godine doneto rešenje o obustavi izvršnog postupka jer je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak stečaja; da o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja o obustavi postupka nije odlučeno do dana podnošenja ustavne žalbe; da iz navedenog proizlazi da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a zbog činjenice da za sedam godina nije uspeo da naplati svoja potraživanja i pravo na mirno uživanje imovine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji žalbu i podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na naknadu materijalne štete zbog povrede prava na imovinu, a u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise izvršnog predmeta Osnovnog sud a u Nišu I. 850/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. maja 2007. godine , u svojstvu izvršn og poveri oca, podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika „Ecolinea“ d.o.o. Niš i „ R2A“ d.o.o. Niš, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 3245/05 od 25. januara 2007. godine, radi prinudnog izvršenja obaveze isplate minimalne zarade u ukupnom iznosu od 46.000 dinara, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i troškova parničnog postupka. Kao sredstvo izvršenja je predložen popis, procena i prodaja pokretnih sredstava izvršn ih dužnika. Izvršenje je određeno rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2311/07 od 16. maja 2007. godine.

Zaključkom suda od 21. maja 2007. godine je naloženo izvršnom poveriocu da uplati predujam troškova za izlazak sudskog izvršitelja na lice mesta . U spisima predmeta nema dokaza da je navedena uplata izvršena od strane izvršnog poverioca.

Budući da je u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 234/07 već bio izvršen popis pokretnih stvari izvršnih dužnika (1. oktobra 2007. godine), izvršni poverilac je stupio u već započeto izvršenje. Iz spisa predmeta proizlazi da su u sedištu izvršnih dužnika održana četiri usmena javna nadmetanja (20. novembra 2008, 16. jula, 13. oktobra i 10. decembra 2009. godine) za prodaju popisanih pokretnih stvari. Kako prodaja nije uspela (ne mogu se utvrditi tačni razlozi jer u spisima predmeta nedostaju zapisnici sa dva ročišta, dok zapisnici sa preostala dva ročišta nisu u dovoljnoj meri razumljivi), punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 15. decembra 2009. godine predložio da se usmeno javno nadmetanje održi u zgradi suda jer „licitanti nisu u mogućnosti da učestvuju u javnom nadmetanju u prostorijama izvršnog dužnika“. Drugim podneskom od istog datuma, punomoćnik izvršnog poverioca je predložio da sud donese rešenje kojim će izvršnom dužniku „Ecolinea“ d.o.o. naložiti da dostavi izjavu o imovini.

Nakon 1. januara 2010. godine predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Nišu i zaveden je pod brojem I. 850/10. Podneskom od 26. maja 2010. godine, punomoćnik izvršnog poverioca je još jednom predložio da sud donese rešenje kojim će se izvršnom dužniku „Ecolinea“ d.o.o. Niš naložiti da dostavi izjavu o imovini. Sud je rešenjem I. 850/10 od 3. juna 2010. godine uvažio navedeni predlog punomoćnika izvršnog poverioca. S obzirom na to da se dostava ovog rešenja vratila sa konstatacijom da izvršni dužnik nije pronađen na datoj adresi, sud je naredbom od 14. jula 2010. godine naložio izvršnom poveriocu da dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika. Podnescima od 27. avgusta i 23. septembra 2010. godine punomoćnik izvršnog poverioca je obavestio sud da povlači predlog da se od izvršnog dužnika uzme izjava o imovini i zatražio od suda da odredi novo javno nadmetanje za prodaju popisanih stvari. Takođe je predložio da se dostava pismena izvršnom dužniku „Ecolinea“ d.o.o. vrši preko oglasne table suda, imajući u vidu da je izvršni dužnik promenio adresu, a da o tome nije obavestio sud.

Osnovni sud u Nišu je 16. januara 2014. godine doneo rešenje o obustavi izvršnog postupka jer je nad izvršnim dužnikom „Ecolinea“ d.o.o. otvoren postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 203/10 od 27. aprila 2010. godine.

Postupajući po prigovoru (žalbi) izvršnog poverioca, izvršni sudija je rešenjem I. 850/10 od 30. januara 2014. godine ukinuo rešenje od 16. januara 2014. godine, imajući u vidu da je izvršni postupak u celini obustavljen, a da je stečajni postupak, zapravo, otvoren samo nad jednim od dva izvršna dužnika. Izvršni sudija je istog dana doneo rešenje I. 850/10, kojim je ponovo obustavio izvršni postupak, ovog puta ne samo zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom „Ecolinea“ d.o.o. (član 93. stav 1. Zakona o stečaju), već i zbog prestanka izvršnog dužnika „R2A“ d.o.o. (član 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju), brisanjem iz registra privrednih subjekata, dana 11. oktobra 2010. godine.

Postupajući po prigovoru (žalbi) izvršnog poverioca, Veće Osnovnog suda u Nišu je donelo rešenje Ipv.(I) 305/14 od 11. marta 2014. godine, kojim je prigovor odbijen kao neosnovan, te je rešenje o obustavi izvršnog postupka od 30. januara 2014. godine u celini potvrđeno. Navedeno drugostepeno rešenje je punomoćniku izvršnog poverioca uručeno 10. aprila 2014. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje imovine i drugih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.) ; da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud će dosuditi stvar izvršnom poveriocu, da se u slučaju iz stava 1. ovog člana, smatra da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara jednoj polovini procenjene vrednosti stvari (član 90.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 18/13 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da sud obustavlja izvršenje, pored ostalog, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika (član 76. stav 1. tačka 3)).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud konstatuje da je predmetni izvršni postupak pokrenut 11. maja 200 7. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu, i da je okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Nišu Ipv.(I) 305/14 od 11. marta 2014. godine, koje je punomoćniku podnosioca uručeno 10. aprila 2014. godine. Iz navedenog sledi da je osporeni izvršni postupak traj ao nepunih sedam godin a.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe , predstavljaju kriterijum e koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije bio činjenično i pravno složen , imajući u vidu da je postupajući sud bio dužan da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poveri oci namiri li svoja potraživanja.

U pogledu značaja predmeta izvršnog postupka, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud izvršenje sprovede u okviru standarda razumnog roka, posebno iz razloga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ustavni sud smatra da ne postoji doprinos podnosioca ustavne žalbe u produžavanju trajanj a predmetnog izvršnog postupka . Štaviše, podnosilac je svojim pismenim obraćanjem sudu nastojao da se postupak što pre okonča. Ustavni sud je imao u vidu da se podnosilac u periodu od septembra 2010. godine, kada je poslednji put predložio zakazivanje javnog nadmetanja za prodaju pokretnih stvari, do donošenja rešenja o obustavi izvršnog postupka, uopšte nije obraćao sudu, niti je na drugi način tražio da se izvršni postupak okonča, ali nalazi da je ta činjenica bez uticaja kod ocene njegovog doprinosa, s obzirom na to da izvršenje nad izvršnim dužnicima od otvaranja stečajnog postupka, odnosno od brisanja iz registra, više nije ni moglo da se sprovede.

Prema oceni Ustavnog suda, dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka je odlučujuće doprinelo nedelotvorno postupanje izvršnog suda. Ovde Ustavni sud prevashodno ima u vidu period do otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom „Ecolinea“ d.o.o, koji je, po osnovu tzv. automatskog stečaja, brisan iz registra 28. septembra 2010. godine, odnosno brisanja iz registra izvršnog dužnika „R2A“ d.o.o. (takođe po osnovu automatskog stečaja). Uprkos tome što je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika „Ecolinea“ d.o.o. već bio izvršen u postupku istog suda I. 234/07, pa je podnosilac ustavne žalbe stupio u već započeto izvršenje, sud nije uspeo da realizuje prodaju tih stvari. Iz spisa izvršnog predmeta se ne može sa sigurnošću utvrditi uzrok neuspeha zakazanih prodaja, ali je izvesno postojala smetnja u tome što je prodaja zakazivana u sedištu izvršnih dužnika, na šta ukazuju podnesci izvršnog poverioca kojima je predlagano da se javno nadmetanje održava u zgradi suda. Po takvom predlogu sud nije postupio. Takođe se ne može izvesti zaključak ni o razlogu zbog kojeg sud nije pribegao ovlašćenju dosuđenja stvar i podnosiocu, u kom slučaju bi se on smatrao namiren im u visini koja odgovara jednoj polovini procenjene vrednosti stvari . Na kraju, Ustavni sud konstatuje da je izvršni sud tek nakon tri i po godine od brisanja izvršnih dužnika iz registra privrednih subjekata formalno obustavio predmetni izvršni postupak, u kom periodu nije preduzeo nijednu radnju u postupku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 850/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u tom delu , odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao i činjenicu da je nakon brisanja izvršn ih dužnika iz registra privrednih subjekata prestala da postoji bila kakva neizvesnost za ishod postupka, bez obzira na to što je isti formalno obustavljen tri i po godine kasnije (videti Odluku Už-2919/2012 od 18. decembra 2014. godine). Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neefikasnog postupanja nadležn og suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, svoju i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ceneći navode o povred i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke, kojom je potraživanje dosuđeno, predstalja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine) .

Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije, Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, te 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

S druge strane, kada se radi o izvršnim postupcima koji se vode protiv privatnih lica, odnosno pravnih lica koja nisu u isključivom ili pretežnom državnom vlasništvu, kao što je u konkretnom slučaju reč, država ne garantuje pozitivan ishod tog postupka po izvršnog poverioca, već samo ima dužnost da preko svojih organa preduzme sve zakonske mere kako bi se prinudno izvršenje sprovelo. Prema tome, o povredi prava na imovinu bi se moglo govoriti samo onda kada je zbog nekog očiglednog propusta ili greške suda onemogućena sigurna naplata potraživanja, što u konkretnom slučaju nije utvrđeno. Iz spisa izvršnog predmeta jedino proizlazi da prodaja popisanih pokretnih stvari izvršnih dužnika (u periodu kada su još uvek bili aktivni privredni subjekti) nije izvršena, ali se, kako je u jednom delu obrazloženja već navedeno, ne može sa sigurnošću utvrditi zbog čega prodaja, a samim tim i namirenje podnosioca, nije uspelo.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na to da je Ustavni sud našao da podnosiocu nije povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, to je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u tački 3. izreke odbačen kao nedopušten , saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti